Nova nemačka medicina ili lečenje preko porodičnog nasleđa

Pre bilo kog fizičkog tipa lečenja uvek treba proveriti psihološku pozadinu problema i ako ona nije jasna na prvi pogled, treba proveriti predačko nasleđe.

Baš iz ovog razloga kad god radim protokole za lečenje, tada usmeravam osobe da pogledaju u svoju ličnu istoriju, suoče se sa manjim ili većim demonima i transformišu ih, kako ih ne bi preneli u nasleđe dalje svojoj deci ili unucima.

Pre više decenija dr. Hamer je u Nemačkoj razvio ovaj sistem, koji je koristio za vrlo brzo lečenje raka i nekih "neizlečivih" oboljenja. Tako je nastala Nova nemačka medicina koja se kasnije naročito oslanjala na MR snimcima glave, jer je odatle mogla da se pročita celokupna istorija pacijenta, konflikt koji izaziva bolest i naravno rešenje.

Ta priča je fascinanta i podugačka, i jednog dana možda i nađem vremena da je napišem, ali u međuvremenu sam pronašla i predavanje dr. Gilberta Renoa u Izraelu gde je on to u otprilike sat vremena vrlo lako i razumljivo spakovao.
Predavanje je na engleskom, zanemarite uvod na hebrejskom, osim ako ga ne razumete, i izvinjavam se unapred što je predavanje podeljeno na 14 kraćih videa.

I posle slušanja osnova Recall healing tehnike, kako se još naziva, mislim da više neće biti čudno kada nekome prilikom razgovora oko pisanja protokola tačno kažem zbog čega ili zbog koga je bolestan. Nisam vidovita, samo primenjujem neke od osnovnih postavki ovog tipa terapije i rešenje se uvek nađe.

















Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.

COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2017 ALL RIGHTS RESERVED

Vitamin C

Vitamin C je jedan od najpoznatijih tradicionalnih antioksidanata koje znamo i za razliku od mnogih životinja, mi, morski prasići i primati ne možemo da ga proizvedemo u svojim telima. A izuzetno nam je potreban za mnoštvo bioloških procesa što uključuje njegovu ulogu esecijalnog kofaktora u enzimatskim reakcijama.

Na ovaj način on igra jako bitnu ulogu u proizvodnji kolagena, karnitina (koji pomaže telu da masnoću pretvori u energiju) i kateholamina (hormona koji se stvara u nadbubrežnim žlezdama). Takođe se koristi za zarastanje rana, regeneraciju i zdravlje kostiju i zuba, a takođe igra i ulogu pomoćnika prilikom apsorbovanja gvožđa.

Kao moćan antioksidant vitamic C sprečava oštećenja izazvana slobodnim radikalima i time pomaže i srčane funkcije, kao i održavanje mladolikosti.

Vitamin C je postao poznat širom sveta zahvaljujući Lajnusu Polingu kao tretman protiv prehlada, gripa i mnogih drugih bolesti. Poling je dobio čak dve Nobelove nagrade i bio je proglašen za jednog od dvadeset najvećih naučnika ikada. Ali bez obzira na ove činjenice medicinski svet je bio protiv njegove ideje o ovom vitaminu. O ovoj temi je objavio nekoliko knjiga, međutim i dan danas se smatra da je otišao "predaleko" i zato je bio ignorisan.

Propisana dnevna doza vitamina C je 40-60mg, a Lajnus Poling je preporučivao 1000mg ili 1 ceo gram. Sam je govorio da je dnevno lično uzimao 12 grama, a ukazivao je i na činjenicu da veterinari preporučuju više doze za primate od lekara. Imajući tu činjenicu u vidu ekstrapolirao je doze za majmune i uvideo da doza za ljude treba da se kreće oko 6 grama.

I iako je imao mnogo protivnika, daleko mlađih od sebe, sve ih je nadživeo i napustio nas je u svojoj 93. godini starosti. Dve dekade posle njegove smrti pojavljuje se sve više i više naučnih radova koji potvrđuju njegove teze i eksperimente.

Ono što je izuzetno važno je i činjenica da vitamin C može da bude izuzetno citotoksičan za ćelije raka. I Riordan klinika pokazuje decenijama kako se uspešno brzo i jeftino leči rak svake vrste korišćenjem intravenoznog vitamina C. A najveće otkriće doktora Hjua Riordana koji je i vodio svoju kliniku bilo je upravo da administracija intravenoznog vitamina C ima selektivno citotoksično dejstvo na ćelije raka.

U jednom od svojih naučnih radova napisao je da ćelije raka zavise od glukoze kao od svog primarnog izvora metaboličke energije i za to koriste transportne mehanizme koji se zovu glukozni transporteri. Kod većine životinja vitamin C je sintetizovan iz glukoze u samo četiri metabolička koraka. Zato je i molekularna struktura vitamina C izuzetno slična glukozi. I posledično, ćelije raka aktivno transportuju vitamin C u sebe.

Te ako velike količine vitamina C stoje na raspolaganju u blizini ćelija raka biće apsorbovane ogromnim brzinama, i u ovako neuobičajeno velikim dozama vitamin C koji je antioksidant će početi da se ponaša kao pro-oksidant u toku svoje interakcije sa bakrom i gvožđem. A ova hemijska interakcija će proizvesti i manje količine vodonik-peroksida. Povećanjem koncentracije peroksida, zahvaljujući ovim kontinuiranim reakcijama, ćelije raka biće razgrađene iznutra.

Bazirajući svoj rad na naučnim radovima nekoliko velikana medicine pre njega, doktor Riordan je bio u mogućnosti da dokaže da je zbog svega ovog navedenog iznad, vitamin C selektivno toksičan za ćelije raka u slučaju da se dozira intravenozno i publikovao je svoje radove. Ko želi može slobodno da pronađe mnoge od njih.

Pored toga što je odavno poznato da nedostatak vitamina C izaziva skorbut, francuski naučnici su u brojnim studijama pronali vezu između manjka ovog vitamina i moždanih udara, a takođe su ukazali i na činjenicu da može da reguliše i krvni pritisak i na taj način smanji opasnost od udara za čitavih 40%. Ovo je potvrđeno i jednom japanskom studijom koja je izvođena dvadeset godina i pokazala je slične rezultate.

Sve to se dešava zato što vitamin C utiče na dilataciju krvnih sudova i neophodan je za biosintezu kolagena, koji pomaže krvnim sudovima da ostanu elastični i neoštećeni.

Pa kako da znate da li vam fali ovaj toliko važan vitamin?

Ako vam je kosa suva i rascvetana, ako vam je koža suva i lako puca, krvarite često iz nosa, imate gingivitis (upale desni), sporo vam zarastaju rane, teško se rešavate infekcija, krvare vam desni, lako vam izlaze modrice ili pucaju kapilari - to su znaci da vam je potrebno više vitamina C.

Nedostatak vitamina C se najbolje nadomešta ishranom punom povrća i voća, naravno od proleća do kasne jeseni. I treba da se hranite naročito paprikama, čili papričicama, paradajzom, limunom, pomorandžama, grejpfrutom, jagodama, kivijem, karfiolom, keljom, brokolijem, slatkim krompirom. A zimi vam na raspolaganju stoji kiseli kupus i kiselo povrće, pečen krompir koji obiluje ovim vitaminom i zamislite, čajevi od jelki ili borovih iglica.

U nekim slučajevima i pored valjane ishrane biće potrebno da dodate i suplemente, pa je tu bitno da znate da je najjefektnija forma lipozomski vitamin C. Ovaj oblik vitamina C zaobilazi mnoge tradicionalne "probleme" koji se javljaju sa klasičnom askorbinskom kiselinom, kao što je gorušica ili poremećaj želudačne kiseline, i time postiže daleko više intracelularne koncentracije. Međutim, obratite pažđnju na činjenicu da još uvek nisu urađene detaljne i dugogodišnje studije u vezi ovog oblika i zato nemojte eksperimentisati previše ili predugo uzimajući baš lipozomski vitamin C, jer može da šteti jetri.

Pored ovog popularan je i natrijum askorbat, koji takođe ne izazova haos u želucu.

Međutim, prilikom uzimanja standardnih formi vitamina C budite obazrivi oko učestalosti doziranja. Istraživač biofizike dr. Stiv Hikej u svojoj knjizi "Askorbat" ističe da se viši nivoi u plazmi postižu češćim uzimanjem manjih doza ovog vitamina. Eksperimenti su pokazali da je koncentracija vitamina C u plazmi kontrolisana preko intestinalnog transporta (kako ide "prevoz" kroz creva), transporta u tkivima i preko renalne reapsorbcije.
Pronađite svoj "stil" što se tiče doziranja, jer neko može da uzima ovaj vitamin dugo i u istoj koncentraciji svakog dana, dok neko drugi može da ga koristi na takav način samo kada predoseti dolazak virusa.

Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.

COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2017 ALL RIGHTS RESERVED

Glifosati, glicin i kolagen, i zašto je to važnije od glutena

Često me pitaju vezano za glutensku alergiju, i da se ne bih bacala u dubine objašnjavanja, prosto odgovorim da jeste, treba izbegavati žitarice, pogotovo u zimskom periodu (kada im i nije mesto u ishrani) i skratim razgovor. Međutim, mi kao ljudska bića hiljadama godina jedemo te iste žitarice i do pre stotinu godina nije postojala takva stvar kao što je glutenska alergija.

Gluten je protein koji postoji u određenim tipovima žitarica i ulaskom u creva kod ljudi kojima je kompromitovan digestivni sistem može da napravi haos. Detaljnu priču o testiranju, koliko je validno i koliko nije, i kako vaši zglobovi i mozak reaguju pre stomaka, možete pronaći u arhivi mojih tekstova. Pravi problem koji se javlja ovde nije to što pšenica, raž (i šta beše još) imaju gluten, pa ljudi misle da su sigurni ako umesto toga uzimaju bezglutensko brašno, kukuruz i pirinač.
Problem je u tome što bezglutenska brašna ne leče problem, jer problem prvenstveno i nije bio vezan za gluten (samo sekundarno), već zato što su pravi realni neprijatelji vašeg zdravlja i imunosistema - glifosati.

Uz glifosate nemojte zaboraviti činjenicu da se od početka prošlog veka u ishrani koriste hibridne sorte žitarica, te hteli ne hteli najduže u životu uzimate baš ovu GMO hranu, jer jeste genetski modifikovana najduže od svih ostalih namirnica.

Glifosatima se obilato prskaju sve vrste žitarica, i ostale biljne hrane, a životinje ih takođe unose kao i mi preko žitarica u njihovoj ishrani, najčešće kukuruza, pa tako i meso za ishranu obiluje ovim hemikalijama. Imajući to u vidu sada postaje malo jasnije zašto kukuruzno i pirinčano brašno takođe izaziva zdravstvene probleme, iako nema taj satanizovani gluten u sebi.

Dobro, ali šta sada ne valja sa tim hemikalijama zvanim glifosati, mora da se pitate.

Upozorenje: od ovog mesta tekst počinje da boli, te ga možete čitati samo na sopstvenu odgovornost.

Problem je u tome što glifosati u telu zamenjuju glicin u proteinima, a kolagen je protein koji glicin koristi najviše. Glicin je izuzetan među aminokiselinama zato što je ahiralan. Aminokiseline koje posuduju hiralni atom ugljenika omogućavaju ćelijama da polarizuju svetlost. Glicin se koristi na mestima u ćelijama gde ne treba da koristimo Faradejev efekat polarizacije i na taj način se menja optičko signalisanje unutar i oko ćelije.

Glicin može da se udene u hidrofilne ili hidrofobne sredine zahvaljujući njegovoj minimalnoj veličini bočnog lanca koji se sastoji od samo jednog vodonikovog atoma. Glifosati se jako razlikuju od glicinske ahiralne sposobnosti zato što se njihov azot vezuje za metalni atom i tako ta veza postaje fiksna. Glicin ovo ne radi i zato utiče na polarizaciju ćelija i na sposobnost kolagena da ostane piezoelektričan. A piezoelektrični efekat omogućava svetlosti ili DC - direktnoj električnoj energiji da se oslobodi iz kolagena kada je kompresovana. U grubom prevodu, kako se pomerate struja se stvara u vama i zagreva vas.

Za one koji to još ne znaju, kolagen je glavni N-tip poluprovodnika u ljudima (i životinjama), tako da kada glifosati zamene glicine svi proteini u kojima se dešava ova zamena doživljavaju dielektrični kolaps (nema struje = nema života).
To vam dođe otprilike isto kao da se kljukate statin lekovima.

Pored toga, glicin poseduje sjajnu sposobnost da se ponaša kao kameleon u takozvanoj ekskluzivnoj zoni (EZ) vode, zato što može da bude hidrofilan i poveća nivo EZ na mestima na kojima se obavlja konstrukcija proteina, ili hidrofoban kada snižava nivo EZ. Proteinska hemija je vrlo specifična i male promene dovode do masivnih rezultata u ne-linearnim sistemima. O EZ vodi mislim da sam ranije postavila video sa predavanjem, a tiče se biologije, fizike i hemije vode unutar tela. Ako nisam, a mislim da ipak jesam, nađite ga na Tjubu, jer valja.

Glifosati je naziv za hemijsko jedinjenje koje se pod imenom Roundup koristi u svetu i pod tim imenom ga proizvodi čuveni Monsanto. Kod nas se nalazi pod imenima Total i Glifol, i ako baš mrzite sve oko sebe slobodno ga koristite za prskanje u bašti ili po njivama.

Zbog ogromne upotrebe sada se nalazi svuda, i da - u takozvanim organskim prozvodima, jer vi možda ne prskate svoje biljke, ali tamo neko u komšiluku prska ili je prskao, ne znajući koje su posledice, i tako i vama i vašoj deci napravio medveđu uslugu.

Žitarice smo uspeli da ubogaljimo u želji da proizvedemo veće prinose i veće i jače kulture, i evo cene koju danas plaćamo - bolesni smo i preosetljivi.

I kada me neko pita za gluten, ja se nasmejem u sebi, ponekad i opsujem, ali kako drugačije da reagujem. Ako jeste bolesni izbegavajte pšenicu, ali izbegavajte i sve ostale žitarice, jer ne postoji drugi način da obnovite sopstveni mikrobiom.


 Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.

COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2017 ALL RIGHTS RESERVED

Energetsko lečenje koje prevazilazi ograničenja mišljenja

Ovde možete pogledati razgovor o rekonektivnom isceljivanju, vrlo lepo i vrlo jasno objašnjen.



Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.

COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2017 ALL RIGHTS RESERVED

Samoniklo divlje bilje - recept za varivo od mišjakinje

S obzirom da je Merkur retrogradan, red je da ponovo objavim neki stari tekst, pa tako i ovog puta jedan prošlogodišnji. Ovih dana su ponovo na scenu izašli tekstovi o hranljivosti klica, koji nemaju svoje naučno uporište i mogu da naprave haos ljudima zbog trovanja. I pored toga bila sam inspirisana da uradim marketing za biljku mišjakinju, jer na njoj niko ne zarađuje, a fenomenalno je lekovita.

Inspiraciju za to su mi pružili ljudi koji se bave isklijavanjem biljaka (to su one otrovne klice, jer se biljke logično hemijski brane da ne budu pojedene dok nisu potpuno razvijene i spremne da se razmnožavaju dalje.) Jedan od hajpova u klica ishrani su klice brokolija koje su tako "tanane i predivne". 

Ko je video kako izgleda klica brokolija i kako izgleda odrasla mišjakinja odlučiće se za ovu potonju, jer je daleko zdravija, potpuno sigurna, i što je najlepše od svega - besplatna.

Pa, izvolte na tekst...




Živim skoro pa u centru Beograda, i imam tu sreću da sam okružena velikim parkom. Istina, svaka vlast se trudi da secne po malo i uništi po neko drvo, zarad teretane na otvorenom, kluba, kućica za ko zna koga, itd. Razumemo se savršeno.

No, iako budućnost zelenih površina u Beogradu nije najsjajnija, odlučila sam da pokažem sopstvenom detetu kako lepo i bogato, a potpuno besplatno možemo da se hranimo u sred grada.
A da nam za to apsolutno nije potrebno nikakvo ekspertsko znanje iz herbalizma.




I maslačak je stvarno prelepo rodio i planirala sam pored salate da ga kuvam, da pohujem cvetove slano i slatko (da probam), da napravim med i tinkturu, no taman kada je bio spreman za berbu, e baš u tu subotu u zoru (jer oni ne rade radnim danima, već samo kada pošten svet spava) naši najomiljeniji radnici Zelenila počeli su da kose onim do zla boga glasnim ručnim kosilicama.
Naravno da sam znala da ako su počeli u subotu oko 7 ujutru, da će kao napraviti pauzu u pola 9, posle koje će se izgubiti u maniru kud koji mili moji, sa sve štrokavo urađenim poslom iz prvog dana. I da će se ponovo pojaviti u nedelju, naravno u zoru, i da će se opet izgubiti oko pola 9, kada stanari viših spratova počnu da traže po stanovima kakvu zgodnu, a oštru stvar kojom bi ih gađali.

Tako je propala moja prva berba maslačka ove godine. Ali sam računala da će deo oko prilazne staze zgradi da kose sutradan, te sam se vrlo optimistično spremila i otišla do grada da pozavršavam druge poslove. E elem, u povratku sam shvatila da će Zeleniši (kako ih je moje dete zvalo u svojim mladim godinama) izgleda da završe sve i to u jednom spektakularnom danu, što je poduhvat epskih razmera za njih. Ali s obzirom da smo u toku izborne kampanje, možda i ne toliko čudan.

Prođem ja i vidim da je lik sa kosilicom na pola metra od moje poslednje kocke sa lepom mišjakinjom. I mrtva ladna stanem, izvadim rezervnu kesu iz ranca i počnem da berem njemu ispred nosa. Čovek stade tih par minuta živo začuđen šta će mi ta travuljina, ali nije smeo ni da pita.
E kada sam napunila pola kese, uspravim se i mahnem mu da nastavi. I produžim kući.

Evo ovako sam je donela i stavila na sto.

Božanstvena biljka. Ima je svuda po gradu, samo treba malo da se okrenete oko sebe. U obliku tinkture služi za topljenje bilo koje vrste mioma ili tumora, hranljiva je, lepa i ukusna i kao salata, i skuvana.
Zašto bi uopšte razmišljali o tamo nekim mladicama, koje ni ne treba da jedete, kada vam je ovako predivna biljka, a tako nežnog ukusa ispred nosa, i to u toku cele godine (osim zime)?

Dete je prošlo, pogledalo i reklo da to neće da jede.
Ja sam samo klimnula glavom. 

U šerpu sam ubacila parče praziluka (čak me je mrzelo da čistim običan crni luk) i parče putera.


Uključila sam ringlu na najjače da se otopi puter, malo promešala luk i odmah zatim sam stavila i mišjakinju. Čak mi na pamet nije padalo da je perem. Ako je i bilo malčice zemlje na ponekom korenčiću, to će mi koristiti da obnovim sopstveni mikrobiom. Zašto bih kupovala probiotike po paprenim cenama, kada ih imam za besplatno ispred kuće?

I usula sam manje od pola čaše vode i poklopila.

U međuvremenu sam samo kratko prokuvala parče džigerice, izvadila iz šerpice i posula solju. Želela sam da je imam u obroku sa varivom od kuvane mišjakinje i salatom od malo mladog crnog luka i koprivica, ali dok se varivo kuvalo smazala sam sve, te tako od mene nikad valjan Internet kuvar postati neće.
Ali sam zato sita.

Kada je mišjakinja počela ovako da izgleda, dodala sam par začina i dva mala čena belog luka. I nastavila da pirjanim još par minuta. Stvarno sve ide jako brzo, zato što je biljka nežna. 

I evo ga. U ovaj fazi sam odlučila da je gotovo. A to se desilo recimo 15 do 20 minuta od početka spremanja.
U ovom trenutku i dete je stiglo primamljeno predivnim mirisom koji se širio kroz kuću i nije izdržalo nego je ipak probalo.
Jedina kritika je bila da je previše luka (obe sorte) unutra i da sledeći put na tu količinu, a količina je pola kese kada je sveža, ide jedan čen belog luka i maksimalno 15cm dužinski praziluka, da manje pokriju pravi ukus biljke.



























Presuto u tanjir izgleda ovako i ovoliko. Recimo da je za jednu ješnu porodicu (mama i ćerka tinejdžerka koje vode računa o liniji, sin tinejdžer koji bi uz meso pojeo još jednog vola i veš lonac povrća, i tata većeg gabarita realno umoran i realno gladan) dovoljno puna kesa i po da se ljudski jede kao varivo uz meso za ručak. Ako muškarci jedu za nijansu manje povrća puna kesa je savršena mera.
A za punu kesu vam je potrebno oko 5 minuta branja.

Pošto je smazalo svoju polovinu variva sa ovog tanjira moje dete je konačno shvatilo da je ovo povrće bilo potpuno besplatno i pitalo me kako da spremimo još neke stvari za džabe. Pa sam počela da objašnjavam, a možda jednom i napišem tekst o tome...

Da stvar bude potpuno divlja, prirodna, egzotično avanturistička, a u sred centra grada, uz ovo varivo su mogli odlično da idu pastirski puževi (pečeni u rerni) ili skuvani u sosu od nekih drugih, a lokalnih trava. A u jesenje doba i parče jelenskog mesa.

Dakle, da ne bude zabune. Mišjakinja (Stellaria media) je apsolutno bezbedna, široko rasprostranjena biljka, plus lekovita i najlepše od svega besplatna.
Samo vas molim da kada je berete to radite po malo i da uvek ostavite veći deo mladica u žbuniću, kako bi je pronašli i sledeći put kada prođete.


Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2017 ALL RIGHTS RESERVED

Ishrana pšeničnim klicama, proklijalim semenjem ili mladicama - istina

U tekstu koji sledi vrlo ću jasno i pregledno da objasnim zašto su isklijale žitarice OTROVNE za ljudsku ishranu i zašto NE TREBA da ih koristite.

A zbog velikog interesovanja objavljujem ovaj tekst ponovo, jer se razlikuje od opšteg internetskog spinovanja istim glupostima, a koje nisu potkrepljene dokazima, već samo jedni vrte iste stvari koje pokradu od drugih.

Tvrdim da klice nisu zdrave i da nikako ne treba da ih koristite.

Sa ovim možete ili ne morate da se složite, ali bih volela da pre no što se pokrene ikakva rasprava svako sam pogleda očigledne podatke, te na osnovu toga donese krajnji sud.


Krenimo redom...

Da li ste čuli da se igde u hiljadama i hiljadama godina dugoj (i više od toga) ljudskoj ishrani koriste klice?
Nigde, osim jednog jedinog izuzetka.

Koriste se samo isklijale klice mungo pasulja i to rade Kinezi. Kinezi su inače poznati po tome da su morali da se privikavaju na različite tipove svih mogućih i nemogućih nutrijenata zbog večitih gladnih perioda, međutim...
Isklijale klice mungo pasulja se posle toga dugo kuvaju i obrađuju na razne načine da bi otpustile svoje otrovne sastojke i zaista postale jestive.

No, vratimo se nama na zapadnoj strani planete i uradimo jedan prost eksperiment.

Ako imamo dve semenke suncokreta na primer (a u obzir dolaze naravno i druge vrste) i jednu ispečemo, a drugu ostavimo sirovu pa ih posadimo u zemlju - šta se dešava?

Ona sirova počinje da klija.
Ona pečena biva pojedena od strane mikroorganizama u tlu, tojest razložena.
(Ovde još treba napomenti da tek treba da napišem tekst o sirovoj ili kuvanoj ishrani, činjenicama i fantazijama, kao i posledicama istih fantazija, pošto sam bila na obe strane te priče. Ali o tome drugom prilikom.)

Dakle, mikroorganizmi tojest probiotske bakterije u tlu nisu glupe. Poješće hranu za koju znaju da može da im obezbedi nutrijente, a ne otrove.
Sirova semenka klija i dalje i nikom živom u okolini ni u tlu niti iznad njega ne pada na pamet da to jede. Zašto? Zato što se samo seme zaštitilo otpuštanjem određenih supstanci (mnogih vrlo kancerogenih) po sebi, a upravo zarad zaštite - da bi biljka mogla da izraste do kraja.

Dakle, uzmemo li klicu za ishranu - otrovaćemo se.

Sve ovo treba da nam bude poznato od detinjstva, iz perioda kada su nas članovi naših porodica ili učitelji učili da razmišljamo logično. Ali avaj...

Mnogi će na ovo reći da lupetam, da pojma nemam, da su klice možda i eventualno kancerogene, ali da imaju toliko korisnih sastojaka koji su u stanju da neutrališu one štetne i da nam pruže obilje vitamina i minerala.

Pitam vas - da li je to tako ili papagajski pevate napamet jednu te istu pesmu?

Zato pogledajmo dalje šta su ČINJENICE...

Na Internetu sada imate obilje sajtova koji vrlo precizno, naravno i objektivno daju laboratorijske podatke o nutritivnoj vrednosti namirnica.

Elem, kolika je nutritivna vrednost klica? Pogledajmo sledeće:


Na ovom linku možete da vrlo jasno pročitate nutritivne podatke vezane za pšenične klice:
nutritiondata.self.com/facts/cereal-grains-and-pasta/5750/2
I dati su podaci tačno za proklijalu pšenicu koja dalje nije termički obrađivana (u prevodu kuvana), da ne bude zabune.

A onda sledi iznenađenje i opraštanje sa iluzijama.

Na ovom linku dati su nutritivni podaci za kelj kuvan sa solju:
http://nutritiondata.self.com/facts/vegetables-and-vegetable-products/2865/2


Neko će reći: Aha, radili su sa 130 grama kuvanog kelja i sa 108 grama pšeničnih klica, ali ja vas upućujem da pogledate procentualne podatke. Za one koji to nisu naučili u osnovnoj školi radi se na 100, pa se procenat nečega odnosi na 100 od ukupnog. Te ako kuvan kelj ima 354% vitamina A, a pšenična klica 0% onda to znači da je procena rađena za istu ukupnu težinu namirnice.

Aha, upravo ste shvatili da pšenična klica ima 0% vitamina A!
A pričali su vam drugačije.

Pogledajte šta sve sadrži slani skuvan kelj.

A pogledajte sada koliko malo vitamina sadrži pšenična klica.
Ima li daljih pitanja?

Neko će na ovo reći da je ispod u mineralnom sastavu pročitao da klice sadrže ogromnu količinu mangana, a onda bi moje uzvratno pitanje (u Sokratovskom maniru) bilo da li ste sigurni da vam je potrebna ta količina mangana i da li vaše telo zna šta da uradi sa njom, osim da je tretira kao trovanje?


Kuvan kelj je najbolja biljna namirnica koja postoji na ovoj planeti, klice su na dnu nutritivne liste.

I sledeće pitanje - Šta je sa B vitaminima?
To je potpuna istina. Za razliku od vitamina A i C vitamina kojima je kelj prepunjen, klice imaju više B vitamina, ali... tu sam vas čekala.
Klice imaju MALO B vitamina, a goveđa džigerica ima MNOGO B vitamina.

Pogledajmo nutritivne podatke za skuvanu goveđu džigericu na ovom linku:
http://nutritiondata.self.com/facts/beef-products/3470/2

I evo šta piše:

 

Pa klice nisu ni blizu hranljivosti jedne goveđe džigerice. Ona je čudo od obilja B vitamina. 

A i u odnosu na mineralni sastav je hranljiva bomba i klice ponovo ne mogu da se mere sa njom.

A eto ima i odličan procenat selenijuma, te se ne morate bacati u trošak nabavljajući indijski orah, osim ako to baš ne želite.

I uz to... Zašto bi bacali veliki novac na tablete sintetičkog vitamina B12 koji se u telu sa živom vezuje u daleko opasniji oblik metil-žive (koji onda ni Bog otac ne može da izbaci iz tela), kada možete za mali novac da se savršeno ishranite i izbegnete opasne hemijske reakcije istom prilikom?

Razmišljate li o tome?

Stravične količine bakra u goveđoj džigerici, a ne u klicama, će vam redovnom konzumacijom vratititi prirodnu boju kose. I to je razlog što ja, u ovim godinama, nemam sede.

Inače, koristim sirovu goveđu džigericu, koja ima nešto niži vitaminski i mineralni sadržaj od one kratko kuvane, pošto tako dobijam brzo svarljive amino-kiseline i zato što mi je, ponovo u ovim godinama, potrebno amazonsko žensko telo zbog borilačkih treninga... a i da bih dokazala svom detetu da matora žena može da ima bolje telo od mlade. Pa neka stavi prst na čelo i počne da razmišlja, što i ostalima želim.

Ovo je bio moj najomiljeniji obrok ovog proleća, pun prepun hranljivih materija, a lagan za varenje i savršen za podmlađivanje. Dobro ukuvano varivo od koprive (zarad razbijanja biljnih ćelijskih zidova koji su sastavljeni od celuloze) i sirove goveđe džigerice.

 

Ne dozvolite sebi da vam papagaji i novinari prepisivači oblikuju mišljenje.
Istražujte, pa to je sada bar najlakše.

A novinarima prepisivačima ovom prilikom upućujem tople pozdrave sa saopštenjem da će biti tuženi sa odštetnim zahtevom za krađu autorskog teksta nađem li igde na Netu da je neko posle mene napisao sličan tekst. Te istom prilikom pozdravljem nebrojene redakcije online zdravstvenih sajtova od Bosne do Beograda i šire.


I ako do sada niste znali da klice NISU hranljive i da NEMAJU obilje vitamina i minerala, evo sada znate.
Borim se za prave i proverene informacije.
Pogotovo zdravstvene.




Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2017 ALL RIGHTS RESERVED

Poverenje u lečenje

U ovom videu dr. Erik Perl vrlo jasno objašnjava kako se postiže poverenje u sopstveno lečenje i na taj način se proces izlečenja ubrzava.




Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.

COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2017 ALL RIGHTS RESERVED