Osnovi herbalizma - breza

Što se tiče herbalizma, drveće spada u najfascinantnije delove ove nauke. Drveće je okruženo mitološkim pričama i predstavlja suštinu. Setite se samo pojma "drvo života" ili "porodično stablo", grananje i ostalih simbola.
Ako zaista želite malo dublje da uđete u ova učenja možete početi da praktikujete meditaciju ispred odabranog drveta, da dišete zajedno i da budete otvoreni za poruke koje možete da dobijete.

Breza je drvo svih početaka. Njenim imenom počinje Ogam ili Ogham, keltski alfabet i ovo je bilo prvo drvo koje je naselilo Evropu kada su se povukli glečeri krajem ledenog doba.To je takođe prvo drvo koje će početi da raste u poremećenom tlu. Kada sanjate brezu, to je znak da počinjete novu fazu svog života i prestoji vam rast.



Za botaniste breza je Betula, u sanskritu je "burgha", što znači "ona na kojoj je dobro pisati". Korišćenje brezine kore za zapisivanje je zapravo početak proizvodnje hartije. I magični zapisi se pišu na njoj.
Breza je takođe sigurnost i toplota u toku hladnih dana . Ona je nebeska lestvica za sibirske šamane i koristi se kao materijal za kolevke. A njenim grančicama se udaraju ljudi u skandinavskim saunama. Na neki način ona je ponovno rođenje. U Velsu se brezine grane koriste za paljenje svetih vatri. A baklje se koriste da "pročiste" zemlju, da isteraju zle duhove i bezobrazne vile. I naravno, da "udare granice" na dan zimske kratkodnevice u staroj Evropi.



Brezina grana može da gori bez obzira da li je suva ili vlažna, a to znanje je spasilo jako puno ljudi po planinama u trenucima bliske hipotermije. Njene grančice su takođe i antiseptik i mogu da se stavljaju u posude sa hranom kako bi se namirnice duže održale.
Ono što je najbolje od svega je da ako imate drvenu šolju ili posudu od breze u njoj možete da zagrejete vodu do ključanja, a da se ona ne pretvori u plamen.
U mnogim indijanskim pričama breza spašava živote i u njoj se uvek krije neki dobar duh. Naša tradicionalna evropska bajka Pepeljuga je bazirana na staroj ruskoj priči u kojoj žena postaje brezino drvo kako bi se i posle smrti brinula o svojoj sirotoj ćerci. (U nekim verzijama to može da bude i bukva.)
Samo drvo breze može brzo da istruli, ali kora ostaje netaknuta i od praistorije su poznati čamci napravljeni od brezine kore.



Lišće breze skupljeno samo u proleće se koristi za čaj koji olakšava grebanje u grlu, krvareće desni, ranice u ustima, zatvor, oticanje, reumatizam, kamenje u bubrezima i probleme sa bešikom. Ovaj čaj takođe ima i lako sedativno dejstvo i relaksira mišiće.
Stariji brezini listovi mogu da se stave u kupku ili da se skuvaju pa zatim sipaju u kadu zarad olakšavanja vlažnih tipova kožnih problema i ekcema.



Skorašnje medicinske studije su pokazale da u brezinoj "tečnosti" postoji antikancerozna komponenta koja se zove betulinska kiselina. Stariji herbalisti znaju i recepte za fermentaciju ove tečnosti od koje se pravi i brezino pivo i sirće.
Ono što je vrlo opasno u celoj ovoj raboti je da breza može da "iskrvari" do smrti ako se na njoj napravi otvor zarad skupljanja tečnosti. Čak i mali lom ili rupica mogu da "krvare" danima, tako da vas molim da ne ubijate stablo zato što mislite da ćete sami moći sebi da spravite lek. To tako ne radi. Nema života za nekoga ko ubije brezu, namerno ili slučajno, to je sasvim svejedno.



Za čišćenje i dezinfekciju stana možete takođe da koristite brezine grančice potopljene duže vreme u vreloj vodi. Puna šaka grančica može da se kuva u po litri vode i do trideset puta pre no što treba da se zameni. A ovo sredstvo je sigurno i za decu ako im padne na pamet da ga popiju, ali takođe efektivno uklanja i masnoće  i nečistoće. Brezu takođe vole i proizvođači električnih gitara.
Ali posle svega ovoga, kako da ne poželite da stojite pored bele breze u sred noći punog meseca u toku snežne sezone?
Ne verujem da ima išta lepše, nežnije i duhovnije od toga.


Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2022ALL RIGHTS RESERVED

Naručivanje šminke, kozmetike, suplemenata i hrane preko Interneta

Da vidimo prvo šta se dešava kada naručite proizvode sa Interneta i posle toga kako se najlakše naručuju ovakve stvarčice.

Ovo je moj tekst koji ponavljam nebrojeno puta i nekoliko puta mi jeste zamereno što nisam u toku, jer se uslovi nagrađivanja korisnika menjaju s vremena na vreme, ali to je uvek u našu korist, tako da nema potrebe da brinete.
Njihova cena isporuke ume da bude malo viša od recimo e-Bay sajta, ali su zato cene proizvoda daleko jeftinije tako da na kraju izađe na isto, a isporuka je daleko brža i sigurnija.


Trenutno je carinskoj službi, smeštenoj u blizini Beograda, potrebno oko dvadesetak dana da ocarine i pregledaju pakete. Nekad malo manje, nekad malo više, čisto da znate da računate na period isporuke od 7, 15 do 30 dana od trenutka kada vam je javljeno da je paket šipovan sa nekog sajta.Sajt iHerb je jako zgodan jer na etiketi uvek ima ispis šta sadrži i koliko to košta. I naša carina već zna da to što je u tom paketu i jeste u tom paketu, da nema iznenađenja, niti nedozvoljenih supstanci.


I po našim propisima carini se paket čija je cena (cena isporuke se uračunava u tu cenu, nemojte se pređete oko toga) preko 50 evra. Pa gledajte da svaka vaša narudžbina ovako "sitnih" stvarčica sa isporukom bude maksimalno do 45 evra.
Da li ćete biti ocarinjeni?
Ne znam. To niko živ, osim Boga i onog ko carini, ne zna.

Jedno vreme nisam ništa naručivala sa iHerba, pa sam se ponovo setila. I šta se desilo? Za paket od recimo 15 evra naplaćena mi je carina od 850 dinara. Sledeći paket je bio 25 evra, carina nula, pa treći u nizu na po mesec dana je bio 19 evra i carina ponovo ništa.
Uz papir o carinjenju se dobije i ime onog što je carinio i kontakt telefon, ali sada da se svađam što mi je država na pravdi Boga uzela 850 dinara, stvarno me je mrzelo.

I da se vratim naručivanju sa Neta.

Prvo vam je potrebna Visa elektron kartica, koja se dobija besplatno u Banka Intesa. Da li još neka banka izdaje ovakav tip kartice ne znam, raspitajte se sami.

I najbolja vest u poslednjih godinu dana - iHerb je počeo da radi uplate preko PayPal računa, tako da ako imate ovakav račun sve ide čas posla.

A zatim ide dobro poznata priča o sajtu iHerb, pa da ponovim šta tu ima, kako ide kupovina i kako da se bi smanjite račun za 10$ prilikom prvog naručivanja.

I ne morate se uopšte zamlaćivati sa konvertovanjem novca iz evra u dolare. Samo namestite na iHerbu skroz gore levo da želite da vam se obraćaju na engleskom i da računaju cene u evrima (na primer) i to je sve. 


Jedan od najboljih sajtova što se tiče izbora i kvaliteta proizvoda, kao i niske cene bankarske provizije i isporuke jeste iHerb.com.
I ja ga stvarno preporučujem svima koji su poodavno iznervirani izborom po domaćim apotekama. Štaviše, toliko sam oduševljena da mi više na pamet ne pada da u običnoj apoteci kupim i vitamin C, a ne nešto ozbiljnije od toga.

Ali kako se naručuje, sada se sigurno pitate.

Kada dobijete svoju online karticu za kupovinu i uplatite iznos otprilike malo veći no što predviđate otići ćete na sajt iHerb-a.
www.iHerb.com

I možete da birate šta vam duša poželi...

 

Očajnički godinama tražite niacin ili B3 vitamin po apotekama i bodibilderskim radnjama? I nema da se kupi? I nikog nije briga?
Evo rešenja. Ovde možete da birate kakav B3 (niacin) vam je potreban. Flush ili no-flush, od 100mg, 200, 500... i po ceni i proizvodu koji slobodno birate.

Tražite da kupite jod po apotekama i do besvesti objašnjavate neobaveštenim apotekarkama da ne tražite radioaktivni jod, nego onaj najobičniji (nascent, kalijum-jodid ili neku drugu vrstu)? Tražite najobičniji, ali pravi jod kojim se saniraju rane na koži, kojim se za deset dana leči rak kože, koji je neophodan za lečenje raka dojke? I nema?
E na iHerbu ima i to da birate gospodski za sopstveni novac i da pronađete i vrstu i tip pakovanja koji vam najviše odgovara.

Pa dok ste već tu i da obradujete i sebe i dete nekom kvalitetnom čokoladom od pravog kakaooa... i to ima. Kao i čajeva, namaza od raznog semenja, egzotičnih čipseva, svačega...

Ne želite da vam uvaljuju svašta, već vam treba pravi prečišćeni maslac (gi) ili pravi indijski začini - ima i to.

Izluđuje vas tajnovitost i očito previsoke cene kada želite da kupite nešto tako obično kao što je shea puter, pa da sami pravite svoje pomade, mleka za telo ili da njime pokušate da zacelite rane ili ekcem.
Zašto bi moljakali tamo nekog preko fejsbuka kao da kupujete, ne daj Bože, narkotike, a ne shea puter? Birajte za svoj novac kao slobodan čovek. 

Ista priča apsolutno važi i za kakao puter i kokosovo ulje ili puter. Zacenjuju ih, kreiraju veštačke nestašice i sve u svemu treba da smo svi kao na iglama da li je stiglo i koliko bi nam se prodavac smilovao da ostavi samo za nas.
U Srbiji je standardna situacija da kokosovo ulje (nerafinisano) ima da se kupi po par meseci, a onda ga nema ni za lek. Dok za to isto vreme ima da se kupi samo rafinisano (po istoj ceni). Sve mi se čini da uvoznik sam kreira ovu vrstu nestašice ne bi li se ratosiljao onog rafinisanog.
O kakao puteru da i ne govorim. To je kao da pokušavate da kupite zlatne poluge.

I zašto bi to sebi radili?
Odete lepo na sajt i birate sami. Koliko para toliko i muzike, to jest kakao putera i kokosovog ulja.
Kliknete na proizvod i do mile volje čitate detaljne podatke o svemu.

Ovo je moj najomiljeniji primer.
Iz nekog razloga nije obnovljena dozvola za uvoz MSMa, ali i kada ga je bilo uvoznik je MSM iste ove firme Now Foods (ali duplo manje pakovanje) naplaćivao 1750 dinara.
Evo duplo veće pakovanje po onom najvećem kursu košta 1314 dinara. I da uz to zaračunate isporuku koja je 4$ i bankarsku transakciju od 1,5$ dobićete na ruke duplo pakovanje za istu cenu koju bi morali da platite u bilo kojoj beogradskoj apoteci.

Dakle, da bude jasnije:
-u apoteci, sve i da pronađete pakovanje MSM firme Now Foods od 120 kapsula od 1000mg košta 1750 dinara
-preko iHerb-a, sa svim troškovima pakovanje MSM firme Now Foods od 240 kapsula od 1000mg košta ispod 1750 dinara.

Zašto bi poklanjali svoj novac uvozniku?

I ona čitava fama oko magnezijum hlorida?
Čemu to?

Ovde možete da birate da li ćete kupiti već gotov losion ili ćete kupiti kutiju od skoro pola kile magnezijum hlorida i sami napraviti par litara losiona, a za par dolara.
To je toliko prosto.

Isto važi i za šminku, pomade za lice, losione, kolagen, hijaluron, boje za kosu, šampone, šta god da vam je potrebno.

Evo ovako izgleda primer jedne kupovine.
Ovde sam namerno izabrala samo jednu stvar, a vi možete da naručujete koliko god poželite.Vodite samo računa da ukupna cena paketa sa sve isporukom bude ispod 50 evra, pošto se svi paketi iznad te cene carine.

Odabrala sam opciju da me isporuka košta 4$ (najjeftinija varijanta) tako što sam čekirala dugme International Airmail.
I ovo važi ako je vaš paket težine ispod 1814 grama, tako da vodite računa i o tome.

 

A ovo je jako važan detalj.

Prilikom prve kupovine imate poklon od iHerba u iznosu od 10$ za sve narudžbine od 40$ ili preko 40$. U slučaju da je narudžbina ispod 40$ poklon je 5$ i to samo u slučaju da u donji pravougaonik, tu gde piše Apply Coupon Code upišete kupon.

Znači ako je vaša narudžbina 45$, uz upis broja kupona sada iznosi 35$. Lepo, zar ne?

Možete da upišete moj broj kupona i on je PRW154.

I ovo važi samo za prvu kupovinu.

Za kasnije kupovine bićete nagrađeni raznim popustima. I da ne zaboravim, na svakom vrhu strane ovog sajta imate link "Trials" gde možete da (samo jednom) kupite neki proizvod po promotivnoj ceni. Pogledajte šta se nudi, jer ima jako zanimljivih stvarčica, a koje u tom slučaju koštaju po dolar ili dva.

 

Sajt će vam prilikom zaključenja narudžbine tražiti da se prvi put registrujete, što traje vrlo kratko, upisaćete broj svoje kartice i dobro proveriti adresu isporuke, i na sve to predvideti još oko 1,5$ za troškove bankarskih transakcija i to je sve.
Za desetak, a maksimalno 15 dana očekujte svoju narudžbinu sa osmehom na licu.

Lečenje ožiljaka

Na Netu imate bukvalno hiljade tekstova koji do u sitna crevca objašnjavaju šta su to ožiljci, pa da postoje ovakvi i onakvi itd.

Ako vas interesuje tekst tog tipa, pronađite negde drugde, jer ovde nameravam da objasnim šta radi i koliko radi i kako se taj problem što jeftinije reguliše.


Elem, da postoji išta što bi odraslu osobu moglo da reši ožiljaka, to bi se znalo u celom svetu. S obzirom da ne postoji, ne nadajte se potpunom rešenju, mada ima indicija i u pozitivnom pravcu.

Kada je neko mlad, dete, tada se ćelije daleko brže obnavljaju i to potpuno, i velika većina ožiljaka zaraste bez traga. Jedan moj prijatelj tvrdi da isto može da se postigne ako se potpuno zaboravi na sam ožiljak ili ko to nije sposoban, treba da bukvalno i vrlo nežno golica svoj ožiljak percetom (nađete perce ili paperce od ptice napolju, nije potreban nikakav specijalan brend). I to nekoliko puta po minut dva u toku dana dok ožiljak ne nestane... ili dok vama ne dosadi.

Ima istine u toj proceduri jer se na "mikro" način stimuliše koža i tada reaguje.

Za sitnija oštećenja odlično ide mikrodermo-abrazija koju mora da uradi kozmetičarka, ali se ovo izvodi zimi i recimo samo jednom, eventualno, do dva puta godišnje, ali bolje ne toliko često, jer koža ne sme da se maltretira (a i o tome sam pisala, pa pronađite u arhivi tekstova).

Ono što je mene, recimo maksimalno nerviralo u celom tom kozmetičko i dermatološkom svetu su neke astro-fizičke metode koje strahotno koštaju i gde vam kažu da je sad sve na vašoj nadi, ali tek kada im platite.

I to je pogotovo bilo istina za procedure vezane za krvnu plazmu ili čak i stem ćelije. Nemojte se toliko oduševljavati, a tek se nemojte hvatati za novčanik, dok ne prođe par godina od svake lansirane tehnologije, jer koliko vidim i stem ćelije i krvna plazma slabo rade svoj posao. Rade ih na nivou melema od nevena, tako da je uvek bolje da daleko manje pare date na ulja i meleme, nego bankrotirate nadajući se nečemu epohalnom, tamo gde epohalnog nema.

Ovo što upravo gledate je Lošal, kineska mega krema sa još boljim marketingom, a koji je vinuo ovaj preparat u sam vrh svetske kozmetike. Ako do sada niste, pogledajte njihovu info-reklamu gde doktor ženi koja ima ogroman stari ožiljak samo premaže Lošal i pola sata kasnije nema pola ožiljka.

E i ja sam gledala istu reklamu i još neko u mojoj kući ko ima 12 godina stare ožiljke. Naravno da mi je momentalno naređeno da je dobavim, te sam je pronašla na e-Bay sajtu i čak našla i najjeftniju verziju od oko 20-25$ negde u Australiji. Kažem to, jer se prodaje i za 50 i za 100$, pa vodite računa ako pokušavate.

Krema je stigla par nedelja kasnije, i nije u pitanju krema već potpuno providna emulzija, koja se špatulicom nanese na ožiljak, a onda samo skine jedno pola sata kasnije.

Celo uputstvo je na kineskom, samo se vidi da je treba držati 20-30 minuta. Taman toliko koliko je potrebno da se samo osuši i sljušti sa kože. A koristi se 2-3 puta dnevno.

Da li ima efekata?

Pa i ima, ali vrlo, vrlo malih.
Možda bolje radi na svežijim ožiljcima, ali na ovim matorim slabo.

Što se svežijih ožiljaka tiče, tu važi opšte pravilo - ulja, ulja, ulja, masnoća, ulja. Možete da mažete najobičniju svinjsku mast i radiće fenomenalno do god je ožiljak skorašnjeg datuma. Ricinusovo ulje radi takođe, kao i kantarionovo, kao i nevenovo.
 

Evo uputstva za one koji su baš zapeli da čitaju pažljivo. Ali, pored tog "kosmičkog" preparata, morala sam istom prilikom da kupim i ovaj koji isto tvrdi da reguliše ožiljke, ali najviše one od akni.

Rezultat je da baš i ne reguliše, ali jako lepo miriše i lep je i dizajn.

Ako vam je do bacanja para, eto i ove kreme kineske firme Lanbena. Za razliku od prethodnog primera, uputstvo je na engleskom.

Stvar koja po meni jedino radi za stare ožiljke je jedna metoda sa neke američke klinike, ne sećam se koje, ali sam gledala svojim očima da zaista radi, ali je potrebno vreme za nju.

U ožiljak se ubrizgava prokain i vitamin B12 odjednom. I to radi fenomenalno.

Šta je potrebno?

Kod nas ne može da se nađe prokain, ali ima lidokain, što mu dođe na isto i ampula je tipa oko 100-200 dinara. Ampula B12 je još jeftinija, recimo 50-100 dinara, a špric i ona najmanja igla (kao za dijabetičare) ne može da bude više od 50 dinara.

I još samo da ubedite dermatologa da vam to ubrizga za neke sitnije pare, jer ovo običan kozmetičar nema pravo da radi, te vam ostaje da privolite lekara dermatologa ili da sami rizikujete na svoju ruku vežbajući se potkožno ubrizgavanje, što nikako ne preporučujem.

Ono što hoću da kažem je da je ovo najbolja metoda, ali u isto vreme i najjeftinija. Što je odlično za vas, ali ne i za dermatologe, koji bi da svoje usluge naplate makar malo više od 500 dinara.

Jednim tim špricem koji napunjen sa recimo ukupno 5ml, po pola-pola lidokain i B12, može da se tretira mnoštvo ožiljaka odjednom, ali bi proceduru trebalo izvoditi jednom mesečno, recimo 4 puta ukupno u toku zime.

Kao što sam rekla, ne sme na svoju ruku i ne znam da li postoje alergijske reakcije, ali lidokain je anestetik, a B12 vitamin. Ima ljudi koji su alergični i na ove preparate. Zato mora isključivo sa dermatologom, nemojte da nisam upozorila.

Ta metoda postepeno popunjava rupe, u slučaju onih kraterskih ožiljaka ili ih spušta na nivo kože, u slučaju onih planinskih ožiljaka, a i vraća se i realna boja kože, u slučaju onih belih ožiljaka. I naravno, vraća se u funkciju sve što i jeste u donjim slojevima kože, tako da će se vratiti i mitiseri i sve redom, čisto da znate.

Ono što je isticano prilikom primene ove metode je da prvi put treba da svom dermatologu ispričate priču koja se desila vezana za sam ožiljak i da tek tada treba da pređe na ubrizgavanje. A objašnjenje je bilo da se tako oslobađa trauma tkiva i da je lečenje brže.

Šta god da je u pitanju, videh i uverih se sama na licu mesta.

Deuterijum - karika koja nedostaje u lečenju mnogih bolesti, pa eto i raka

U sledećem video snimku možete pogledati skorašnje predavanje doktora Laslo Boroša, a u vezi deuterijuma i opasnosti koje on donosi.

Već godinama ističem da hrana nije broj 1 kada je u pitanju zdravlje, i da su Sunce, voda i magnetizam neophodni sastojci zdravlja pre same hrane.

Ovo je priča o vodi, jer sam o Suncu pisala već više puta. A ono što treba da znate generalno je da se deuterijumom bogata voda koncentriše po obodima kontinenata i da je ima više što se ide ka ekvatoru.

Dakle, što južnije, eto više deuterijuma.

Nama, za naše ćelijske, najviše mitohondrijske procese nije potrebna voda bogata deuterijumom, već voda osiromašena deuterijumom, jer on koristi glikogen da bi kao trojanski konj ušao u mitohondije i oštetio hiljade nano-motora koji se nalaze u njima, a od kojih nam zavisi nivo energije i sam život.






U predavanju doktora Boroša čućete i zapanjujuće efekte konzumiranja vode siromašne deuterijumom, i kako pospešuje ogromnim brzinama, baš zbog ćelijskih funkcija, i lečenje mnogih bolesti, uključujući i rak.

Ali ovde postoji i opasnost, jer ljudi u želji da se što pre izleče, neće pažljivo ni da slušaju ni da čitaju. I baš iz tog razloga, očekujem vrlo skoro da se neko nađe pametan i počne da štancuje flaše sa nalepnicama "voda bez deuterijuma".
I naravno, brzo se obogati na večnoj ljudskoj gluposti.





I isto tako očekujem da se neko još vispreniji seti da uvozi vodu iz recimo Švedske ili Norveške, sa istim nazivom "voda bez deuterijuma", ali ako je u plastičnim flašama, onda je džabe. Sve je uzalud.

Nemojte se slepo držati ove priče, jer za svaku bolest mora da se napravi i pravilna strategija lečenja. Samo voda, ovakva ili onakva neće da izvede nikakvo čudo ako se ne pridržavate svega ostalog.

I za one koji pridaju značaj hrani, samo jedan primer, koji sam skoro čula baš u vezi vode osiromašene deuterijumom.
Mog omiljenog doktora Džeka Kruza, koji je sada vodeća sila u medicini, baš su pitali neko pitanje u vezi hrane i bukvalno im je odgovorio - da u slučaju da neko živi u Kanadi, na primer, i u toku jeseni ili zime uzme da pojede krastavac, može više da mu škodi, šteti zdravlju ili ga prosto ugoji, u odnosu na situaciju gde je pojeo svinjski odrezak mesa.

Zašto?

Zbog deuterijuma.

Krastavac ne raste u  Kanadi u jesen ili zimu, i to što ima da se nađe je uvezeno iz južnijih krajeva. A u kojima, eto ima i više deuterijuma. Što ne pravi problem ako živite u južnijim krajevima, jer treba da ste stalno napolju, pod Suncem, pa se svi štetni procesi anuliraju.

Ali ako živite severnije, svaka hrana koja je stigla iz drugačijih krajeva šteti zdravlju bez greške, a u pravo zbog tipa vode koji nosi u sebi.

Sledeći ovu priču, sada možete lako da shvatite da se tropsko voće ne jede zimi, ali da se jede ono što tada ima da se nađe u prirodi. U prevodu, na snazi je sezona lova, pa se jede meso i masno, a telo se ponovo drži napolju, pod ledenim Suncem i na ledenim temperaturama.

Samo tako, i nikako drugačije, mitohondrije (krucijalno bitni delovi u ćelijama odakle dolazi sva naša energija) mogu da funkcionišu ispravno.



Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED

Tinktura od maslačka

Upravo je u toku druga ovogodišnja "berba" maslačka, pa nemojte da je propustite u slučaju da imate probleme sa imunitetom, varenjem, gorušicom, jetrom ili prosto želite da se malo i malo više regenerišete.

Listovi maslačka se jedu sirovi, u salati, ali preliveni sa malo ulja i sićeta, što ih priprema za "kuvanje" u stomaku, zatim se kuvaju kao klasično varivo ili se koriste u tinkturi.
I što ih duže jedete, sve će vam se manje činiti da su gorki. Na kraju ima da se pitate, ima li više uopšte gorkog maslačka u kraju, jer će vaše telo da se adaptira na ovaj ukus.

Cvetovi se takođe jedu sirovi i imaju jako fin ukus. Zatim mogu da se pohuju kao slatki ili slani i za decu su super zanimacija.

A koren je univerzalni elksir i upravo sada je idealno vreme za sakupljanje korena (sada, a ne u proleće) kada je sva vitalna snaga biljke skoncentrisana baš tu.

U videu ispod možete odmah i da pogledate kako se svež koren koristi za tinkturu i kako se sama tinktura pravi.



Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED

Ponovo o svetlosti, vodi i magnetizmu kao najvažnijim faktorima za zdravlje

Skorašnji intervju dr. Džeka Kruza o toksičnosti plavog svetla, elektro-magnetizmu i bežičnom 5G Internetu.
Mislim da je jako važno da se čuje i ovo, zato što se dr. Kruz probija poslednjih godina u sam vrh medicine.
A upravo zahvaljujući njemu i nekolicini valjanih naučnika, pravac medicine se okreće od hemije ka fizici, što i jeste koren svih stvari.

Bebe, dojenje, porodilišta i ostale strašne priče

Pre neki dan drugarica mi je poslala link, koji me je zamislio, razljutio i bacio u neke dileme.

U  pitanju je priča mame koja je skoro izašla iz porodilišta "Narodni front", i bila je i ljuta i izbezumljena situacijom koja se dešava sa hranjenjem beba.

Eto linka: http://roditeljsrbija.com/pismo-jedne-majke-narodni-front-21-09-2018/

U suštini priče je da je ukinuta dohrana za bebe i da je ona kao majka slušala stravična plakanja gladnih beba.

Dobro, moguće je da je istina, ali da pogledamo neke činjenice.

Kada se kaže "dohrana" ovde misli se isključivo na veštačku hranu za bebe.

Kada se u porodilištu kaže dohrana je ukinuta, ja sam prezadovoljna i pitam se šta su čekali do sada.

A onda se pitam šta je "Narodni front" pobogu stvarno čekao do sada? Da im država da smernice i nove zakone?

Nemojte pogrešno da me razumete, ali porodila sam se u porodilištu "Višegradska" i to pre skoro ravno 20 godina, taman u cik bombardovanja i u sred srede stravične bede, sankcija i svih mogućih strahota.

U bolnici su postojale i dve izgladnele mačke, koje su pobegle negde tokom kraja moje trudnoće, a zato što sam morala "pro forme" da čamim u bolnici jedno tri puta po 5 dana, a onako za bezveze koliko sam shvatila, jer niti su imali dijagnostiku, niti lekove.
I bila je tuga gledati kako se ampule gvožđa i bočice sa lekovima dostavljaju trudnicama raznoraznim porodičnim kanalima.
Dalje, često nije bilo anestezije.

Ne mislim na anesteziju koja se daje pre krpljenja, tojest zašivanja epiziotomije, jer toga svakako nije bilo, već nije bilo anestezije da se rade serklaži, a to je procedura gde se ženi ušiva grlić materice da ne bi "ispustila" bebu pre roka.

Nije bilo sapuna, wc papira, niti hrane.

Kako su mačke pobegle na neko hranljivije mesto u bolnicu su optimistično ušetali miševi. Pa smo onda imali doživljaje oko toga, jer je stvarno strašan prizor kada četa trudnih, a rizično trudnih žena vrišti i vija miša po sobama i hodnicima.

Dva puta sam spasila po miša, moram da priznam, bilo mi je žao, a i bili su tako slatki.

E u toku tih trudničkih dana, renoviran je sprat namenjen za porođaje i porodilje.
A onda su se u maniru današnjih vlasti (sve je to isto) slikali političari za televiziju, tresla se gora i sve redom, porodilje su transportovane po bolnici na vrlo... ružne načine, da ne širim priču. A ja sam gledala, ionako ništa valjanije nisam mogla da radim u tim bezveznim danima, kada je trebalo da provedem po tih 5 dana u bolnici, a da bi mi uzeli krv, mokraću, uradili ultrazvuk i običan pregled. Što sve može i vanbolnički, ali onda bolnica ne može da naplati bolnički krevet od socijalnog.

Elem, ubrzo po otvaranju porodiljskog sprata, u kupatilima su se pomešale vodovodne i električne instalacije. (O zamislite?) Eto, bili su stručni i vispreni, kao i ovi danas.

Pa je sve ponovo zatvoreno, pa opet tumbanje porodilja, pa prepravke. Kada sam ja stigla ponovo u bolnicu, ovog puta da se stvarno pozabavim porođajem, razmišljala sam umno i prestravljeno da li smem da odem do toaleta ili ne daj Bože, istuširam, jer mi nešto nije bilo do električnog udara.

Dok su me vozili u salu za porođaje, gledala sam svojim očima kako se jednokratne plastične rukavice oprane suše po radijatorima. Nisu imali za nove, bili smo blokirana zemlja.
Taj deo posla su radili kako su najbolje umeli.

I da ne grešim dušu, osim jedne brljotine medicinske sestre, a koja me je koštala 13 sata porađanja umesto 3, sve ostalo po pitanju samog porođaja, posteljice i zašivanja epiziotomije su odradili majstorski.
Ili bi poštenije bilo da kažem da je najveći deo tog posla uradila jedna savršena žena, babica po imenu Olga, koju nikada neću zaboraviti.

Ali... onda se desilo svašta.



No, da se vratim na temu. Da li bilo dohrane u Višegradskoj?
Glupo pitanje.
Nije bilo neophodnih stvari, a ne takvog luksuziranja kao što je veštačka hrana.

Ono što je porodilište "Višegrad" uradilo majstorski je bila sledeća procedura - svakih par sati došla bi sestra u porodiljske sobe i opomenula nas da se "izmuzemo" (kako mi ide na živce taj termin) i to u plastične čašice.
Jedno 15 minuta kasnije ušla bi sa bokalom i u njega bi sipala svo mleko svih žena u svim sobama na porodiljskom odeljenju.

Koliko se sećam prvi dan nam nisu donosili bebe na podoj, a i da jesu, pojma nemam kako bi to izvele, jer smo bile razvaljene, krvave, ošamućene i sve redom.
Noću nije bilo podoja, ali je sutradan krenulo, valjda beše tri puta u toku dana. Više se ni ne sećam kako treba.

Suština stvari je bila u tome da su SVE MAJKE DAVALE SVO MLEKO ZA SVU DECU u porodilištu.
I ako jedna majka nije imala dovoljno mleka u tim početnim trenucima, njeno dete nije bilo gladno, zato što je hranjeno na kašičicu mlekom neke druge majke.

Mene je baš bilo briga da li će moje dete da proba moje mleko, neke plavuše, Albanke, Ciganke ili bilo koje druge nacije ili rase. Bilo mi je važno da je neko dobro smislio celu proceduru i da moje dete neće biti gladno.
I mene je baš bilo briga da li će bilo koje drugo dete da dobije moje mleko, ali me je itekako bolelo da slušam kada neka beba plače.

Dakle, nema priče o nekakvoj dohrani, to jest kombinaciji goveđih proteina sa sojom i ostalim glupostima. Žensko mleko je zakon, a pogotovo je to taj pravi kolostrum, vrlo specifičan tip mleka i užasno važan za razvoj dece, i može da se sestrinski i majčinski podeli sa svima.

Ne znam kakva je situacija u "Narodnom frontu", ali ako do sada nisu čuli šta rade njihove kolege u susednom porodilištu, evo im ideja. A ako to već rade, izvinjavam se, ali taj podatak ne može da se nađe u moru priglupih novinarskih tekstova koje se posle mogla da pročitam.

Druga stvar u tekstu i posledičnim tekstovima koji su se pojavili kao lavina bila je tema da li je u porodilištu sve normalno ili baš i nije.

Ne znam kakva je situacija sada, ali sumnjam da je nešto mnogo bolje nego u moje doba. A u to doba, em smo imali problem sa ratom, bedom i sankcijama, em je osoblje baš porodiljskog dela bilo udareno mokrom krpom posred čela, o čemu sam pisala detaljno jedno godinu dana kasnije, a bogami, je vrlo udarno, istinito i poznato javnom mnjenju, uradila isto jedna divna žena, koja se sada kao poslanica u parlamentu i dalje se bori za zdrav razum i bolji život.

Posle serije njenih tekstova situacija po porodilištima je počela da se menja, ali da li je to potrajalo, čisto sumnjam.

Recimo, neki od benignijih primera su da čistačica koja radi noćnu smenu, sruči tradicionalno tovar escajga u sudoperu negde oko ponoći i počne da ih pere, a ta priručna kuhinja je preko puta naše sobe. Sve nas momentalno probudi taj iritirajući zvuk.

Onda u tri sata noću pusti neku pesmu i počne naglas da peva nešto kao "Plači mala, plači, sad kad sam na Sremskoj Rači", te u istom momentu krene i da prži krmenadle.
Pošto krmenadle cvrče i miris se širi okolo (a zato su stigli mišovi, sad mi je jasno), proturi glavu u hodnik i urlikne dežurnoj sestri "Dođi na krmenadle, sveže su! Moj muž je klao svinje juče!  Ručno ih je klao!"

Neću da opisujem komentare u mojoj sobi uopšte.

Primer 2: Žena je uključena na transfuziju u mojoj sobi i mora da piški. Na 23 poziv dolazi sestra i kaže joj da je posuda ispod kreveta, a to je jedno metar dole. I ode žena.

I šta sad? Da bacamo kletve kolektivno na tu idiotkinju od medicinske sestre? Da se svađamo da je debil koji ne zna ili neće da uradi svoj posao i da joj želim kad njoj treba da se postavi posuda da se speleološki spusti sama ispod, operisana i priključena preko igle, da nema nikog da joj pomogne.

A igle nam nisu nedostaje tih dana, izgleda da su samo za to i imali.
Bile smo izbušene na po 5 tačaka, po venama. To su one igle sa poklopčićima, koje ne vrede ni pišljiva boba posle par sati, jer se dešava koagulacija. Što su se i uverile lično ove što su morale da prime infuzije i transfuzije.
Pokušavali su da im "produvaju" te igle, kao da se iskoriste kad su već postavljene, ali tu količinu bola kod tih žena, verujte mi, ima da plaćaju u 10 života, samo zato što su glupi, da ne kažem glupe , jer su u pitanju bile doktorke i medicinske sestre.


Da bi na kraju sa žaljenjem i pored poluonesvešćene žene od bola, lepo uzele i ubole je joj još jednu iglu.

Što se tiče nas ostalih, sve molbe da nam se poskidaju igle iz ruku i svih mogućih vena, a da ne bi isekle same sebe i bebe, kada su na podoju, nisu urodile plodom. Nosile smo te imbecilne, a vrlo opasne igle još par dana, iako nije bilo svrhe u njima, jer su bile zapušene.
Objašenjenje je bilo da je takva procedura.

(Kada vam neko to kaže, tražite da vam donese na uvid proceduru u pisanom obliku. I to koliko odmah.
Verujte mi, funkcioniše besprekorno i menja "proceduru momentalno".)

Ali... i to je veeeeliko ALI, da li smeš išta da im kažeš, ako su one te koje drže tvoje dete u tamo nekoj sobi?

Moja najveća panika je bila da neka od njih "slučajno" ne ispusti dete na pod i ta misao me je bezumila. Neko može da mi kaže da to ne može da se desi, da su u pitanju trenirane medicinske sestre koje znaju svoj posao i sve zakonske posledice, ali ko može da me ubedi u to, ako sam svojim očima gledala slučajeve za psihijatra kako se kao "brinu" o nama?


Primer 3: Mi sa bebama, bio je podoj i sada ih držimo, tepamo im i gledamo. U doktorskoj sobi su 2 doktorke i 3 medicinske sestre. I čujem lepo kako se divno zabavljaju, smeju jer pričaju nešto jako interesantno. Idila na sve strane... Ali ne za dugo.
Dva minuta kasnije jedna beba počnije da se davi kod žene u krevetu preko puta mog. Ona je podiže i tada gledam prvi i poslednji put, nadam se, kako dete postaje jako crveno, pa plavo i crnkasto po celoj glavi i licu. Bukvalno umire.
Žena doziva sestre i doktorke, sa one strane se čuje smeh.
Žena očajnički doziva, tamo na drugoj strani žurka divota.
Ostale žene u sobi izbezumljeno gledaju i svaka drži svoju bebu.
Sekunda, razmišljam, sekunda pogledam moju bebu.
Treća sekunda shvatam da moja beba poznaje moj glas.

I onda puštam glas iz grla.
Glas koji može da razvali bilo šta.
Glas koji jasno čuju sve one žene na čajanci u susednoj sobi.
Glas koji se prostire kroz ceo Klinički centar.


Dve sekunde kasnije utrčavaju svih pet žena pravo ka meni i počinju da urlaju na mene zašto urlam kroz bolnicu. Pogledam ih i pokažem prstom na krevet preko puta.
E onda su se sjatile konačno tamo, prevrtale tu bebu i spasile je, jer je valjda mleko ušlo u dušnik ili tako nešto slično.
Nisu me ni pogledale dok su izlazile, a moja beba je mirno spavala uz mene. (Mamin glas je ipak najnežniji, koliko god bio jak.)


Primer sledeći: Noć, mi spavamo, negde oko 10. I odjednom počinju svetla u sobi da se gase i pale. Sad se mi bezumimo, jer je pretnja bombardovanja jako blizu (i desilo se 5 meseci kasnije) i ne znamo da li je počeo rat i šta da radimo.

Kad minut kasnije, utrčava sestra sa noćnog dežurstva i počinje da urla na nas kako ona sada ima kontrolu nad svetlima po sobama, kao da smo mi alkoholisani rok bend na turneji, pa ćemo sada da lomimo hotelsku sobu.

I šta smo mogle da joj kažemo? Samo smo je belo gledale dok se nije izurlala i kad je shvatila da nema povratne informacije, pokupila se i izašla.

Da li treba da imam poverenje u takvu osobu?

Slučaj još jedan: Doktorka sa dve studentkinje. Nama su upravo doneli bebe na podoj i ona se baš našla uz moj krevet. I taman kada treba na miru da prvi put u životu podojim svoje dete, ta žena počinje da urla, ali bukvalno urla, na mene, jer zaboga nisam trljala peškirom bradavice da izađu, i sad su uvučene i sad beba ne može da sisa.

Ja je gledam, preznojavam se, najradije bih je odalamila, ali ne smem dok sam tu i dok imaju i moju bebu, one studentkinje ćute. Niko mi u toku trudnoće reč nije rekao za bradavice, niti išta slično, i pojma nemam o čemu priča.
Tri minuta kasnije moja beba povlači i počinje da sisa kao mašinica. Doktorka se okreće na peti i izlazi besno. A one dve sirote studentkinje se izvinjavaju i objašnjavaju mi da je najverovatnije u klimakterijumu.
Ali njen klimakterijum, nedostatak osećanja ili takta, vaspitanje i sve ono što je trebalo da prethodi mojoj "obuci" u trudnoći, nije moj problem, već njen.
I ponovo, od mene se očekuje da se nešto bunim, kada imaju moju bebu u drugoj sobi, a bez moje kontrole?

Da ne dužim toliko... Izašla sam iz porodilišta na sopstvenu odgovornost. Potpisala sam papir, pokupila bebu, i bila izbačena iz kreveta 5 sati pre no što je muž došao da nas uzme.
Tih 5 sati sam provela tako što sam spojila stolice u trpezariji i ležala na njima, jer sam imala stravično upaljenu i zagnojenu ranu od zašivanja epiziotomije (setimo se onih nesterilnih rukavica).

Za to vreme 3 sata kasnije, ušla je doktorka i ponudila mi da mi nađe krevet. Na pitanje zašto sam bila izbačena iz mog kreveta pre polaska, nije znala šta da mi kaže pa je pobegla. Mudro.

Muž je toliko kasnio, jer je on čekao u prizemlju, nisu hteli da mu kažu da ja čekam (i umirem) gore, jer su prosto zaboravili, a i hteli su valjda malo da me kazne što odlazim tako na svoju ruku.
Nije bilo mobilnih telefona u to doba, pa su mogli malo da se iživljavaju.

A otišla sam jer sam pre toga sretala ženu koja je u bolnici bila 2 meseca do tada zbog istog problema. Upaljena i zagnojena rana, a nisu imali antibiotike u injekcijama, pa je morala da čeka u mukama. A usput je saznala da i beba ima zagnojen pupak. I njen horor je trajao. I trajao.

Moj rezon je bio, ako treba da umrem u mukama, to ću da uradim kod kuće, a ne u glavnom štabu ludaka. A možda i nađem rešenje.

Elem, pošto sam izašla u subotu popodne, taj dan i celu sledeću nedelju i beba i ja smo provele u strašnim mukama. Ono što nisam znala je da je i bebi upaljen i zagnojen pupak, a na otpusnoj listi je zamislite, sve to pisalo, ali, o gle čuda, samo na latinskom (koji na moju sramotu ne znam).

Dve godine kasnije, ona divna žena koju sam spominjala iznad, se izborila da se otpusne liste pišu i na našem lokalnom domorodačkom jeziku, tako da majka odmah zna šta se dešava.

U ponedeljak ujutru stigla je lokalna babica iz doma zdravlja. I kako nas je pogledala tako je počela da viče, jer... obe upaljene, a pojma nemam za bebu, a beba i neobučena i neprepovijena kako treba.

A zašto? Zato što niko živ u porodilištu nije pokazao kako se prepovija beba. Objašnjenje je bilo, dođite za nedelju dana, sada nemamo lutku da vam pokažemo na njoj. Meni je samo prošlo kroz glavu da u tih nedelju dana valjda dete treba da držim u zamrzivaču, dok oni ne nađu lutku.
Mislim, ne mogu da verujem ni dan danas dok pišem sve ovo.

I tako sam i rekla lokalnoj babici. I shvatila je. I objasnila mi sve za povijanje i dojenje, i kako da izlečim bebi pupak i kako da, bez antibiotika, izlečim svoju upaljenu epiziotomiju. Trebalo je 3 puta na dan naizmenično da mažem ranu jodom ili kantarionovim uljem.

Tri dana kasnije, obe smo bile sasvim zdrave. U kućnim uslovima, sa priručnim lekovima, bolje reći preparatima.

Godinama kasnije, kad god bih nazvala neku drugaricu da joj čestitam rođenje deteta, a ona je u porodilištu u tom momentu, svaka bez greške mi je šaputala istu stvar "Ovi ovde nisu normalni." I svakoj bi govorila istu stvar "Izdrži par dana, samo izdrži."

Neću da grešim dušu, jer ne znam šta se sada dešava, ali da je bilo budalaština, psihijatrijskih slučajeva i samo iživljavanja u moje doba, bilo je.

I druga stvar, a koju mnogi možda ne znaju je, da je pre nekih otprilike 8 godina uvedena obavezna vakcinacija protiv Hepatitisa B i to prvog dana po rođenju bebe.
Ko je ovo smislio i koja je svrha toga, ako znamo da bebe tog istog dana dobijaju i onu vakcinu protiv tuberkoloze, neka taj misli.

Hepatitis B (ne mešajte ga sa Hepatitisom C) se izleči sam od sebe u 95% slučajeva, kako kažu doktori. A onih 5%, šta sa njima?
Pa toliko strada i od upale pluća ili težeg gripa.

Ovde uopšte neću da ulazim u raspravu da li je ili nije potrebna vakcinacija protiv Hepatitisa B, i kako žive sva ona starija deca koja to nisu primila. Moje, samo pitanje je, da li možda ta vakcinacija može da prouzrokuje bolne reakcije kod tek rođene dece? I da li zbog toga porodilištima noću odzvanja užasan plač?

Ne znam, možda grešim.
Volela bih da je tako, ali deo mene se i dalje pita...


Nameravam da napišem par tekstova o hranjenju i gajenju sitne i malo veće dece uskoro, jer sam videla da je situacija u Srbiji kritična, ali da to ostavimo za neki sledeći put.

Ovo je bila moja lična priča iz porodilišta oktobra meseca 1998. godine.
Nadam se da je sada bolje, sumnjam da jeste, ali nada ništa ne košta.