Sunčanje, drugačija priča

Moram da (ponovo i ponovo) ponovim jedan članak iz prošle godine, pošto je izuzetno važan i pravo je vreme za njegovu primenu.

Leto stiže i sve one gluposti vezane za sunčanje su ponovo aktuelne.

Nije čak ni toliki problem što se ogromne pare vrte oko kozmetičkih preparata u koje je ugrađen zaštitni faktor iliti poznatiji SPF, pravi problem je u tome što se šire budalaštine, a ljudi razboljevaju iz čistog neznanja.

Zato, hajdemo redom...
Mi pripadamo eukariotama, i za razliku od arhea i bakterija, mi kao eukariote sve svoje bio-hemijsko-fizičke procese zasnivamo na sunčevom zračenju.
Bez Sunca za nas nema života.
Bez Sunca koje mi koristimo, pa predajemo informacije dalje, nema života ni za bakterije u našim telima. Mislim na bakterije sa kojima prirodno živimo u simbiozi.

Sunce je alfa i omega za našu egzistenciju.
I ovo je baza svakog (medicinskog) znanja.

Sa druge strane, nekoliko decenija ranije objavljena su dva naučna rada. Prvi rad je bio vezan za loše uticaje veštačkog osvetljenja na zdravlje očiju novorođenih beba, a ubrzo za njim štampan je i rad koji se ticao dermatologije i iste tematike.

Nije prošlo mnogo vremena, ovi radovi su interpretirani ne kao štetno dejstvo veštačkog osvetljenja na oči ili kožu, već kao štetno dejstvo osvetljenja uopšte. I tako je lavina krenula, a odmah za njom neverovatna prodaja, praćena udarnim marketingom kako je Sunce i sunčanje loše, pa je loše, pa je loše...

To je cela priča.

Sada mogu da navodim tačne izvore, da povezujem ovog, onog autora i ovu ili onu kozmetičku ili farmaceutsku firmu, ali to ću ostaviti vama ako ste dokoni. Meni je važnije da opišem šta tačno radim, te ako vam se sviđa moj postupak možete ga slobodno i u zdravlje primenjivati.

Moja sezona sunčanja počinje negde tokom februara, i tako je bilo poslednjih par godina, ali ove se uglavilo neko hladno i mračno vreme, pa sam kasnila. U aprilu smo, pa i u delu maja, imali ponovo sedmice mračnih kiša, i ja sam se bukvalno našla u stanu kako plačem za sunčanim danom, jer mi nivoi vitamina D očajnički padaju.
Napomena, veštački vitamin D nije isto što i pravi, nema isti talasni opseg, samo mali deo talasne dužine, te ne može da posluži svim telesnim funkcijama. Nije isto, nije bezazleno i ne valja. Jedino ako je hitno i u sred smo zime, drugačije se veštački vitamin D ne uzima.

Dakle, kada se pojavi dan sa nekih 17C to je svečani početak da se izađe napolje legne na zemlju, zavrnu nogavice i ostane u majici kratkih rukava.
Sezona se završava negde u novembru, kada se kiše i mračni dani ponovo jave.

Preko leta se sunčam u parku blizu moje zgrade, u šortsu i gornjem delu kupaćeg kostima. A do tačke sunčanja dolazim u majici, koju skinem. Te tako ne ugrožavam javni moral, niti gubim vreme vozeći se do Ade ili najbližeg otvorenog bazena.

Prilikom počinjanja sunčanja, kao vrlo moćne medicinske terapije za silna "neizlečiva" oboljenja, prvo se ide na 20 minuta ukupno. Treba da stojite bosim nogama na zemlji ili ležite na zemlji, kamenu ili pesku, u pravcu Sunca 5 minuta, pa leđima okrenuti Suncu 5 minuta, pa ka Suncu 5 minuta, i od Sunca 5 minuta.
I dosta.

To vam je terapija za početak i te prve godine možda nije loše da se držite ove minutaže.
Kako dani postanu topliji to će vam biti lakše, ali isto tako pomeraćete vaše sunčanje ili bliže jutru ili popodne. Najidealnije je jutarnje sunčanje.
A za one koji rade redovno radno vreme, postoji opcija ili rano ujutru, što je najbolje, ili odmah posle posla.
Ali svaki dan.

Treba da se sunčate svaki dan, čak i kada nije sunčano.

Sledeće godine produžite na 7,5 minuta svaku stranu, ukupno 30 minuta, a kasnije produžujte vreme.
Suština je u tome da se telo lagano navikne na sunčanje i da izgradi sistem kako će prihvatiti zračenje, bez pregorevanja ili toplotinih udara.

Šminka ne treba da je na licu. Ali kada moram, tada šminkam samo oči, eventualno stavim sjaj na usne, ako su suve i to je to. U slučaju da imam neke ozbiljnije obaveze kasnije kompletno se našminkam, ali ne koristim tečni puder, tu i tamo samo prajmer oko očiju (dakle lice mi prekriva puder u prahu, rumenilo, hajlajter i senke na očima, sve praškasto) tako da zračenje ipak prolazi.

Ne koristim nikakve kreme niti losione sa zaštitnim faktorima, jer neću da ubogaljim sopstvenu kožu pogrešnim signalisanjem, a i koji će mi andrak?

Ako sam se sunčala ujutru, tuširam se uveče, jer je za proces pretvaranja provitamina D u vitamin D potrebno nekoliko sati minimum u koži.Tada se i namažem, ili običnim mlekom za telo ili rastopim kakao puter ili obično kokosovo ulje.
Takođe, izlaganje nenamazanih noktiju prilikom sunčanja, pa mašćenje uljem uveče, daje fenomenalne rezultate.

Ukoliko imate melazmu ili probleme sa kožom tada nije dozvoljena ama baš nikakva šminka. I da vidim gde je ta melazma posle par meseci ovog besplatnog tretmana.
Usput, i dlake bolje, brže i jače rastu. Kako kosa, tako i sve ostale, pa vodite računa i depilirajte se češće.

Kantarionovu tinkturu ne koristim osim u zimsko doba, a ulje se koristi posle udarne sezone sunčanja, nikako pred samo sunčanje, jer ono, da, leči opekotine posle, ali pre sunčanja ih izaziva.

Ako se plašite boranja lica, tada se to rešava iznutra, a ne spolja, i to dovoljnim unošenjem soli, vode i kolagena.
I to je bukvalno sve.

Ko god počne da vam priča priču o štetnosti Sunca, a jeste vezan za medicinu, slobodno mu natrljajte na nos onu priču o eukariotama i dodajte kako su pre stotinu godina dodeljene dve Nobelove nagrade za lečenje strašnih bolesti takozvanom helio terapijom, to jest običnim sunčanjem.

A usput, evo i intervjua doktora Džeka Kruza, i on tu od 52. minuta vrlo jasno objašnjava kako se uopšte došlo do toga da je Sunce "loše", i šta je farmaceutsko-industrijski kompleks uradio da napravi multimilionske profite, a i koje su posledice obe filozofije danas.

Ako vam je stalo do vašeg zdravlja i naročito zdravlja vaše dece, poslušajte ga. Naučićete neke jako dragocene stvari.




Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.

COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2019 ALL RIGHTS RESERVED

Zašto su vaša deca samo robovi i zašto su apsolutno nebitna

Prvo da objasnim tehničke stvari.
Pišem ovaj post 4. marta i moram da ga udenem u raspored postova za februar, jer kasnim.
A kasnim zato što bukvalno mesecima ne mogu da podignem glavu od posla, koji mi jeste glavni u životu.

No, da počnemo.

Krajem februara i ovih par dana marta bila sam zgrožena kampanjom jednog mobilnog operatera, a koja mi je iskakala po JuTjub videima svako malo. Elem, u toj reklami se tako dražesno i sneno objašnjava kako se rađa majka, te majka ovo te majka ono (u pozadini cvrkutanja i gugutanja, milina jedna).
Da bi na kraju reklame postalo jasno da se nudi neki specijalni postpejd paket novim mamama u trajanju od 9 meseci.


I sad... nije problem, jer je ta firma opšte poznata po spektakularno glupim reklamama, i da se par godina ranije podigla prašina oko još jedne njihove isto toliko inteligentne reklame, gde su se tinejdžeri prikazivali kao retardirani agresivni volovi, a koji se dočim predivno zabavljaju.

Kuriozitet cele priče je da je moje dete bilo pozvano da u par sekundi iste reklame svira klavir, ali kako nije moglo da odsustvuje iz škole (u školu ima da ideš, briga me za tu karijeru, to radi posle punolestva, samo je jednom rečeno u mojoj kući), na tom mestu u reklami su angažovali nekog drugog klinca da u cipelama gaza preko klavira. Da, direktno preko dirki.

Hvala Bogu, završilo se kako se završilo, a tako da je javnost konačno popljuvala to remek delo marketinga, te ja ostadoh živa iako sam uništila jednu manekensku karijeru u začetku.

Moje pitanje sada jeste - koji će đavo tek "rođenoj" majci specijalan paket za mobilni telefon u prvih devet meseci života njene bebe?


Ne, ne, nemojte da se pogrešno razumemo. Mobilnom operateru treba bilo koji razlog da proda svoju robu, ali da li bilo kojoj "novorođenoj" majci to stvarno treba?
E tu vas čekam.

Ovo ovde je link za novinski članak koji se zove "Dadilje u Silikonskoj dolini su telefonska policija za decu", a objavio ga je NewYork Times časopis, i podigao je popriličnu buru pre par meseci.

Možete da kliknete na link i čitate sami:

https://www.nytimes.com/2018/10/26/style/silicon-valley-nannies.html?fbclid=IwAR3PdH7OQUYm5KPV6Mcujk3v3dpmL2aLRVcGZ2VubB4t4YErYm78b2nJjy4


Dakle, ljudi koji rade u Silikonskoj dolini u Kaliforniji su krem de la krem IT industrije. Oni kreiraju Google, pametne telefone, naočare, tehnologije, Internet of Things i još mnogo, mnogo toga, što vam ispunjava živote i tek će da ih ispunjava.

Ono što je najbolje u celoj ovoj priči je da su to obrazovani i organizovani ljudi (jer se drugačije i ne može biti bogat i uspešan u bilo kom poslu), i imaju svoje porodice.

Njihova deca odrastaju na drugačije načine i pripremaju se da budu zdrava, pametna i uspešna takođe.

Toj deci nije dozvoljeno da primirišu telefonima, tabletima i računarima dok su mala. Ona se najviše vodaju napolje, da se igraju na Suncu, ili bolje rečeno pod Suncem, da imaju interakcije sa drugom decom, dakle da im se razvije socijalna svest, komunikacija i radoznalost.
U ređim trenucima kada su po kućama ili vrtićima, unutra, tada se zanimaju crtanjem, pisanjem, slušanjem nekog ko im čita knjige i, ovo je hit među njima, igranjem društvenih igara, ala Monopol, Čoveče ne ljuti se, karte, domine, slagalice i ostale zanimacije.

Ako su majke prezauzete, obavezno se unajmljuje dadilja i ona potpisuje ugovor da se neće igrati svojim mobilnim telefonom dok radi posao za koji je plaćena.

I u tom smislu, postoje drukanja na sve strane, jer neka majka prođe kolima pored dečijeg igrališta, vidi mlađu ženu kako kuca poruku, dok se dete pored nje ljulja na ljuljašci, i to slika i odmah postuje na lokalnoj društvenoj mreži sa pitanjem čija je to dadilja koja ne radi svoj posao kako treba.

Pored toga, u kućama i na sve strane su postavljene kamere tako da se deca (i dadilje) kontrolišu non-stop.

Cela ideja je da se deca nauče od malena zdravim navikama, da sačuvaju oči, neurologiju, da razviju moždane kapacitete, i najviše od svega da sarađuju sa drugima, jer će im od toga zavisiti uspeh u budućnosti.

I ja sve ovo poštujem, i malo je reći divim im se, jer su njihova deca dragocena.

A šta je sa našom "običnom" decom, možda se sada pitate.

Pa, vaša "obična" deca nisu bitna. Ona se ionako programiraju da budu samo robovi sutra ovoj pametnoj i voljenoj deci. Nije problem u tome što neko ko pravi pare putem tehnologije, a preko miliona glupih bizgova, ima ovako dobru ideju.

Problem imate svi vi koji uopšte ne volite svoju rođenu decu.

Aha, upravo si rodila bebu. Pa trči draga moja da kupiš mobilni sa novim paketom, tako da možeš do mile volje da toročeš, umesto da se baviš sopstvenim detencetom. Usput se obasjaj ti predivnim plavim svetlom iz ekrana i dobro ozrači i bebu pride, a kako bi ukačila miopiju i razne druge poremećaje koje će ti kasnije pomagati da trošiš pare na lekove i doktore.

Usput, koristi i stanice za dojenje, a koje su postavljene po svim velikim beogradskim tržnim centrima, kako bi mame sa bebama bile redovne u šopingu i ne propustile ni jedan tren da od svojih beba ne isprogramiraju hipnostisane konzumente. Pare moraju da se vrte, to se tako kaže sirotinji.

A onda umesto realnog kontakta, priče i akcije sa svojim detetom, ti draga mamo, uvali još jedan telefon i mladuncu još pre škole, tako da možeš neometano da se obrazuješ po pitanju reality serijala, špansko-tursko-indijskih epizoda i beskrajnog laprdanja nebitnih stvari preko svog mobilnog.

Tako se stvara jedna armija idiota, ali i to je obeležje ovog velikog perioda koji se zove Kali yuga.

Na sreću, ima ljudi koji stvarno vole i vaspitavaju svoju decu, i nadam se da ste i vi među njima.

A za kraj pogledajte koji su problemi vezani za samostalne živote generacije milenijalsa, kako ih zovu. I računajte da će ove nove generacije biti samo gore od njih.

Simon Senek intervju o novim generacijama

Šminka, pomadice i ostale zanimacije

Vreme je za malo lakše teme, kao na primer moju novu epizodu "Bora Drljača" srpskog šminkanja.

Ovo ovde je NYX gliter i prajmer za taj gliter. Ono što je najinteresantnije u celoj priči je da je kupljen u kineskoj robnoj kući za 150 dinara đuture, a dočim je koštao i košta 840 dinara za gliter i oko 1020 dinara za prajmer odvojeno u Liliju iznad (u istoj zgradi).

Što me je podsetilo na moje stare kineske glitere, a koji su koštali spektakularnih 50 dinara svaki, ali ih avaj više nema nigde ni za lek.

Ovo su ostaci.

Pa sam pokušala da vidim šta može sa ovim, ali me je stvarno nerviralo koliko je cela procedura komplikovana.

Ovo je malo drugačiji primer iz iste kuće.

I ovako.

Ponesena istom idejom proverila sam šta sve ima kod Kineza od novogodišnjih boja i pronašla ovo.

Ove dve bočice kao epruvete su koštale 50 dinara svaka i ima ih i u drugim bojama, a za razne šarene proslave mogu odlično da posluže, samo se stavi prajmer ispod.

Sledeća stvar koju sam pronašla kod Kineza bio je ovaj puder.

Fenomenalno sitan i mekan, odlična boja, broj 4 za zimu i broj 5 za proleće, eventualno početak leta.

A cena celih 300 dinara i ta jedna bočica napuni tri ovakve pudrijere. Više nego isplativo.

A u međuvremenu je stigla i porudžbina sa eBaya, pošto sam stvarno ostala bez plavog glitera, a to mi je osnova zimskog šminkanja.

Usput sam morala da naručim i beli i crveni ajlajner, nije za mene, ali uopšte ne izgleda loše (kako sam se nadala).

 I svaka ova stvarčica košta oko 1 do 1,5 dolar, što je daleko jeftinije nego bilo šta kod nas.

E ovako izgleda moj novi plavi gliter, isto za 1,2 dolara, a ovo pored su takozvane maskare za obrve.
Ovo levo je Esens i mislim da je oko 300 ili 350 dinara u Liliju, a ovo pored je neka nova marka skoro pa duplo skuplja.

I kao što se vidi, četkica je daleko bolja kod te nove, ali je boja tragično tamna, tako da za ženu koja je na pola puta između plavuše i brinete (miš siva kosa, jer se ne farbam već 7 godina i uživam u tome), ovo nikako ne valja.
Vratiću se esensu.

U međuvremenu sam poslata kod Kineza ponovo da pokupujem sve preostale boje glitera koje nađem, ali je ostala samo ova crvena. Tako da ako planirate da ih kupujete, požurite, idu ko alva.

 Evo i razlike među bojama.

Usput sam sa istog onog eBaya naručila i klasični prajmer za lice, i koštao je oko 2,20 dolara.
I odličan je.
Do sada sam bila najzadovoljnija markom Elf, ali sam koristila i domaću Auru i Golden Rose. Ali Elf je ostao kao najbolja opcija.

E ovo ovde je sve što koristim kao prajmere, naročito u toku zime. Nema potrebe da očajavate ako nemate baš prajmer da vam "upegla" lice pre šminkanja (a tečni puder je odavno proteran iz moje kuće i mog rečnika).
Uvek možete da kapnete par kapi na dlan ulja i razmažete po licu, efekat je isti.

E ovo mi je bilo specijalno zadovoljstvo da pokažem.

U pitanju je Q10 krema robne marke Lidl.
Jeste, to je onaj "jeftino pile" Lidl, te sam u tom celom ludilu i ja dobila ovu kremu na poklon, ali sam usput i saznala da košta 418 dinara (tako nešto beše).

Krema je odlična, a za te pare - još odličnija. Mada moram da budem iskrena i da kažem (po ko zna koji put) da imam tek 46 godina, tako da mi je lice elastično, voluminozno što bi se reklo, pa nema potrebe da koristim tešku artiljeriju niti, što mi je najdraže, bacam pare na preskupe preparate.

I ovde mogu da vam dam mali savet. U stvari dva.
Prvo, nemojte da vam kozmetiku za stariju, tzv. zrelu kožu preporučuju šiparice od ispod 40 godina, a pogotovo ne one koje dobijaju plate zato što rade po ekskluzivnim parfimerijama ili apotekama.

A drugo, lice se održava iznutra i to valjanom ishranom i hidratacijom. A i to je jako jednostavno i jeftino (znaju one dame kojima sam radila i taj deo uz protokole za ishranu).
Brza, laka, jeftina hrana, a koja vam daje lice devojčice i kada ste u petoj deceniji - e to je prava stvar.

U međuvremenu sam čačkala malo po eBayu tražeći preporučene čuvene kvalitetne, a jeftine vrhunce korejske kozmetike, kao što su neki Mizon peptidi, Missha neke specifične ampule i kreme, kao i nešto Benton fermentisane esencije i koještarije, i iako jeste bilo relativno jeftino, odlučila sam da se igram sa tim kada mi lice ostari, a da se do tada igram svim i svačim, a najviše šljokičastim i jeftinim stvarčicama.

Kada je lepota u pitanju, radost je na prvom mestu.
Posle idu masnoće, ali to ćemo u nekom ozbiljnijem tekstu.

U svetu či gonga

Dugo nisam objavljivala ništa vezano za Či Gong ili Qi Gong (kako se piše), ali to je sistem koji upražnjavam već 12 godina i imala sam tu sreću da me uči kineski doktor i da mi vrlo pažljivo objasni principe disanja prilikom kretanja.

Dakle, nije bitno da izvodite vežbu na identičan način, ali je jako bitno da shvatite kako idu pokreti i gde ide udisaj, a gde izdisaj.

Evo, čini se da se zima polako povlači, tako da je idealno izvoditi ovu vežbu napolju i to dok ste bosi.
Ali čak i da to nije slučaj, pokušajte da je redovno upražnjavate, bez obzira da li ste malo pokretni (jer će vas jako dobro razgibati) ili puno pokretni (usmeriće pravilno energiju unutar tela).

Osnovi herbalizma - Zova

Zova je širom sveta viđena kao sveto drvo, toliko sveto da ga se treba pribojavati. Na Britanskim ostrvima se veruje da ako neko poseče zovu, biće kažnjen direktno od strane žene koja živi u tom drvetu. A ona je širom Evrope poznata pod imenima Elda Mor, Hilde Moer, Frau Elhorn ili Frau Holle (sveta gospođa ?). I upravo ta žena se nalazi u mnogim narodnim pričama širom našeg kontinenta.
Ona je takođe i zaštitnik dece i hoće da pomogne svakom ko je lepo zamoli. Ali isto tako, ume da bude izuzetno osvetoljubiva prema bezobraznim ljudima. Baš kao i svaka veštica, zato je ona i zaštitnik veštica i babica, i kada imate nešto teško na duši, uvek možete da sednete ispred zove, istresete svoju tešku priču i ona će vam pomoći.

Zova ili Ruis je poslednje slovo ogamskog (keltskog) alfabeta i retko kada dobija status drveta, nekako je uobičajeno da je gledamo kao veliki grm. Međutim, može da izraste u jako drvo čak do 10 metara visine.

Preparati ili lekovi koji se prave od zovinih cvetova i bobica (što u našim krajevima do sada nije bio čest slučaj, ali bobice su sjajne i za džemove) su jako dobri za rešavanje dečijih groznica, prehlada i gripova. Cvetovi zove mogu da se suše za čaj, ili da se koriste sveži za tinkture i tako skidaju temperature jako brzo. Doze od 5 do 10 kapi treba da se ponavljaju na svakih pola sata i to će da proizvede željeni rezultat.
Bobice zove mogu da se koriste sveže ili suve za tinkture, ili mogu da se ukuvaju za vrlo ukusne džemove, želee i sirupe. Nauka je odavno potvrdila medicinska svojstva ove biljke i zovine bobice umiruju upaljena grla, težak kašalj, olakšavaju napade astme i bronhitisa, i čiste pluća od šlajma.

Fermentisane bobice zove služe kao polutrajna boja za kosu za one koji vole tamnije tonove.

Sveži zovini cvetovi mogu da budu fermentisanii u šampanjcu, i neki poznavaoci alkoholnih pića ovo zovu "tečna svetlost". A to zavisi od prirodne plesni koja se nalazi na površini cvetova, a koji opet treba da se skupljaju po sunčanom danu. Vino od zove je naravno poznato širom sveta zbog boje i specifičnog ukusa, i ako niste, probajte ga, neke berbe su prosto čudesne.

Ruis na keltskom znači i "crven u licu", što neki stučnjaci vezuju za sramotu ili zbunjenost, dok drugi veruju da se odnosi na gnev. Šta god bilo istina ili koren ove reči, zova se koristi za one koji imaju crvena lica, najčeće zbog temperature. Iz ovog razloga mnogi smatraju da bi mogla da bude odlična i za lečenje rozacea poremećaja na koži.

"Bubuljice" na grančicama su herbalna signatura da se ova biljka koristi i za bubuljice. Zovini listovi se potapaju u vrelu vodu i koriste kao čaj za ispiranje lica, probleme sa crvenilom ili bilo kojom drugom vrstom "buktanja".

Takođe, oblozi od zovinih listova se koriste i za udarotine, modrice ili glavobolje. A uvarak od grančica se koristi protiv čireva, opekotina i oderotina.

Naravno, ne zaboravimo da je zova vilinsko drvo, i ako prespavate ispod njega (nje?) u noći punog Meseca, javite ako ste ugledali neku. A ako je pun Mesec blizu letnje dugodnevice, priča se da će vas vile i pozvati da igrate sa njima. Sa druge strane, veruje se da se zovinim štapom najsigurnije isteruju demončići. I ovo verovanje je bilo toliko dobro ukorenjeno po Evropi da su kočijaši nosili specijalno ukrašene štapove od zove.
Zova je takođe šuplja, što je vekovima sasvim lepo korišćeno za transport tečnosti i za muzičke instrumente - transport osećanja.

Isto tako se veruje da ovaj štap može da traje duže of gvožđa kada je poboden u zemlju. Ova biljka raste u umerenoj klimi, mada voli hladne zime. A ako posadite jednu, uživaćete u predivnom mirisu cvetova, preukusnim bobicama i ko zna, možda jednog dana zaigrate i sa vilama.

Tinktura od suvih bobica zove

Napuniti teglu suvim bobicama zove do pola, a zatim naliti do vrha što čistijom vodkom. Zatvoriti dobro, obeležiti datum i čuvati na tamnom mestu sledećih 6 sedmica. Posle toga tinktura je spremna za korišćenje.


Eliksir od zovinih bobica

Staviti 60 grama suvih bobica u teglu od 1 litra i napuniti je pre toga proključanom vodom. Zatvoriti i ostaviti da prenoći. Sutradan slobodno piti, po pola šolje u toku dana.


Uvarak od suvih bobica

Usuti litar eliksira (recept iznad) sa bobicama u šerpu i kuvati na laganoj vatri dok tečnost ne ispari na polovinu ili čak i više od toga. Generalno, treba da vam ostane 1-2 šolje uvarka, a onda se ovo uzima na kafenu kašičicu. Najbolje je držati ga u frižideru i možete da napravite i sirup na ovaj način mešajući ga sa šećerom ili medom.


Sirup od suvih bobica zove

Recept je isti kao iznad, samo što se koristi ista količina meda ili šećera koliko imate tečnosti. I čuva se u frižideru.


Glicerit od suvih bobica

Kupite glicerin u apoteci i razblažite ga makar na pola destilovanom ili prethodno prokuvanom, pa prohlađenom vodom. Razređenje može da ide i do 1 dela glicerina i 4 dela vode, i dalje će biti efektivno. Napunite teglu do pola suvim bobicama zove, a zatim do vrha ovako razređenim glicerinom. Ovako napravljen glicerit je spreman za upotrebu posle 6 sedmica, po jedna puna pipeta.
(Ovo je recept za one koji ne smeju ni da primirišu alkohol, ali im je potrebna tinktura.)

I za kraj, moja omiljena čokolada sa džemom od zove, iz Budimpešte. Nadam se da će se neko setiti uskoro da počne da pravi ovaj džem i koda nas, pa da pređemo i na čokoladu.

Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2019 ALL RIGHTS RESERVED

Zaboravite teretane 2. deo

Ako neko želi da čuje "medicinski" i fiziološki deo ove priče vezan za ispravno vežbanje tela, a koje isključuje teretanu, jer sam već na hiljadu mesta isticala da je to za sirotinju (duhovnu), evo u sledećem videu nekih objašnjenja vezanih za koštano-muskulatorni sistem i celokupnu motoriku.



A ovo je nešto što redovno radim u sklopu moje komabtiv obuke. Molim vas makar da pokušate, jer ako ništa drugo zabavno je, da ne gnjavim ponovo koliko je i korisno.



Želim vam dobro zdravlje u sledećoj godini i stalne izazove za duh i telo, jer samo tako se raste.

Zaboravite teretane 1. deo

Mnogo puta do sada sam ponovila neke opšte stvari, kao da se biljke ne koriste u kapsulama, da se "egzotični" preparati ne koriste uopšte, već samo ovi "teritorijalno pripadajući", da je za zdravlje najvažnije boraviti napolju na Suncu i kretati se. Ishrana dolazi tek iza svega toga.

A i po pitanju zdrave ishrane smo utvrdili neka opšta pravila kao što su ishrana u sezoni i po diktatu lokacije, kao i predačkog nasleđa.

Ali hajde da se bavimo malo i vežbanjem, kao što radim i svake zime predlažući vam najidealnije tipove fizičkih vežbi.

Ovako izgleda žena u svojoj 46. godini, koja je, dabome rađala, radi i to vrlo vredno muška zanimanja, bavi se svim kućnim poslovima i svim ostalim, i jedino što ne stiže je da gleda televiziju i da gubi vreme na raznorazne parazite (u obliku ljudi) u svojoj okolini.

Jeste, to sam ja, i to bez dana provedenog u bilo kojoj teretani ili koristeći bilo koji tip mašine ili sprave za vežbanje.

Ono do čega mi je stalo jeste da u svakom trenutku imam najbolje provedeno vreme, uz najbolje ljude od kojih mogu da naučim ekspertske trikove i znanje, i najbolju hranu, koja nije i najskuplja, već najčešće suprotno.

A ti najbolji ljudi od kojih učim, u ovom slučaju, tipove fizičkih vežbi, su meni i svim mojim muškarcima u raznim borilačkim ekipama u kojima sam bila, su stalno govorili da elita ne ide u teretane.
Teretane su za sirotinju (duhovnu sirotinju).
Dok elita vežba NAPOLJU, po bilo kom vremenu, solo ili u društvu, koristeći sopstveno telo ili sva prirodna "pomagala" koja mogu da pronađu.


I evo ove godine, nešto što će muškarci najviše voleti da nauče, ali naravno i za žene je idealno, i ja to ne propuštam godinama makar jednom nedeljno.



Suština je u tome da se uvek rade različite vežbe tako da se telo ne navikne na iste pokrete. Tako se jača i duh i inteligencija.