Staro pitanje i jako stara dilema. Odgovor nije tako jednostavan. Ishrana jedne osobe zavisi od njenih godina, fizičke spremnosti, ranijih grešaka, detinjstva, krvne grupe i ono što je izuzetno važno - od predačkog nasleđa.
Najjednostavnije rečeno vaša idealna hrana je ono što su konzumirali vaši preci pre nekih hiljadu godina.
I ovde se sada javlja prvi problem. Neko može da kaže da su njegovi preci živeli na proji i pečenom krompiru, što nije istina. Krompir je stigao u ove krajeve kada ga je doneo Dositej Obradović, otprilike kada i kukuruz. Voće je bilo sasvim drugačije, mahom su to bile divlje vrste i bobice koje po šećernom indeksu nisu bile ni blizu današnjim insulinskim bombama koje se nama nude.
Žitarice su takođe mahom bile divlje, a i one "pitome" nisu bile genetski modifikovane, zasute herbicidima i pesticidama. Takoreći ubogaljene glifosatima, hemikalijama koje izazivaju glutenske reakcije i imunološka oboljenja.
Ljudi su stalno koristili divlje bilje u svojoj ishrani, a meso koje je korišćeno takođe u sebi nije imalo koncentrat, soju, antibiotike i vakcine.
Problem razmatranja predačke ishrane u današnje vreme postaje još komplikovaniji mešanjem vrsta. Zaista nemam ništa protiv mešanih brakova, ali deca koja se rađaju u porodicama gde je jedan roditelj sa Havaja, a drugi iz Kazahstana, ili gde je jedan roditelj iz Norveške a drugi iz Nigerije - stvarno imaju problem da shvate sopstveni metabolizam.
Ali to je priča kojoj su narodi na Balkanu za sada još uvek vrlo malo izloženi.
Znam, glavna dilema koju bi čitalac ovog teksta želeo da vidi jeste čuveni stogodišnji rat između vegetarijanaca i mesojeda, ali hajde da krenemo redom...
Lično, bila sam na obe strane. Od vrlo mladih godina postala sam vegetarijanac sa nekoliko poprilično dugih perioda sirove ishrane i uz to veganstva (i to kada ovde takvi "sportovi" uopšte nisu bili poznati i popularni). Kao vegetarijanac sam iznela trudnoću, vrlo teško podnela porođaj, ali sam nastavila u tom stilu i u toku dojenja.
E sve do jednom...
To "do jednom" je promenilo moju percepciju stvari i vrlo iskreno sam se zapitala zašto sam maltretirala sopstveno telo.
Prvenstveno zbog duhovnog napretka, a sekundarno zbog ideje da mogu da naudim drugom živom biću.
I počela sam da proučavam "programiranje" sopstvene svesti.
Prvo, način ishrane se zasniva i na činjenici koliko neko ima godina. Ako bi baš želeli da se držimo postulata ajurvede, deca su tip kapfa. I tako i treba da se hrane, a da bi im se tela razvila. Odrasli zbog svojih obaveza treba da su u "pita" vatrenom stilu da bi održavali metaboličke vatre i bili sposobni da se bore i izdržavaju svoju porodicu. A starije osobe, koje su (ovo je sada stvarno važno) proživele život, isfinansirale i odgajile svoje mladunce, stvorile neko svoje carstvo, sada po indijskom sistemu vaspitavanja, imaju svako pravo da po ceo dan sede, meditiraju, filozofiraju, uzdižu se spiritualno, jer se spremaju za prelazak na "onu stranu". I njihova ishrana jeste satvička, to jest "vata" tip, pošto su im i tela mahom takva.
Ako neko u svojim tridesetim po vasceli dan samo filozofira, meditira po 6 sati dnevno, često se pitam zašto se plaši materjalnog sveta u koji jeste ubačen da bi preživeo materjalno iskustvo.
Zašto se neko toliko panično plaši izlaska u "borbenu arenu" života gde treba zaraditi novac, platiti račune, napraviti, roditi i othraniti decu, odigrati celu životnu predstavu?
Lako je živeti kao monah, ja to najbolje znam. Ali biti čist i u stalnoj vezi sa Izvorom dok te bombarduju sa svih strana i bitnim i nebitnim stvarima, e to je već specijalni dar... i teret.
Druga stvar je klima.
Svi znamo da postoje medvedi i da je to generalno jedna vrsta. Ali medved u zoni polarnog kruga živi na masti i mesu, a panda živi na bambusovim mladicama. Da li ste primetili da ljudi u žarkom pojasu više preferiraju povrće, dok ljudi iz Sibira ili severnih delova Kanade svoju ishranu zasnivaju na masti i mesu (eto baš kao i medvedi).
Što se ide severnije pravila se menjaju, toliko se menjaju da čak i Pravoslavna crkva ima izmenjena pravila vezana za post u zavisnosti od toga da li postite u Grčkoj ili na Kamčatki, sa svim geografsko-kulinarskim prelazima između.
Često imam situacije da mi se agresivno javljaju vrlo fundamentalistički nastrojeni vegetarijanci i kritikuju me zbog nekih tekstova. Pokušavam da se ne uzbudim previše zbog toga, pa im prosto odgovorim da je sve ok, da sve razumem i zamolim ih da mi se jave za nekoliko godina. I da mi istom prilikom jave u kom stanju su im zubi, da li mogu da trče ili da se bore, u kom su im sada stanju creva, nivo energije i najvažnije... da li su sposobni za seks.
Nije smešno, koliko bi možda nekom ovo i moglo da zazvuči. Jako puno ljudi ovde ima jako ozbiljne probleme baš zbog nesposobnosti i da uživaju u seksu, da imaju nagonsku želju i najvažnije - da naprave dete.
Često mi se podmeće na uvid i članak o jednoj prelepoj crnkinji (sada ima 73 godine) koja decenijama živi na sirovoj vegetarijanskoj ishrani i eto, kao za pakost, tu stvarno divnu damu sam imala čast da slušam pre neki dan u jednom intervjuu.
Gospođa živi na Floridi gde je klima skoro pa tropska (dakle nema zime), zatim ta ista gospođa je počela sa vegetarijanstvom negde u svojoj 40-toj godini, a tada je već odavno rodila sina i odradila najveći deo "materjalnih" obaveza koje je život od nje zahtevao. Takođe, gospođa je crnkinja i njeno predačko nasleđe ide iz tropske zone Afrike. I najvažnije, ona jako vodi računa o svojoj ishrani, što će reći da je masnoća prvi postulat, a čista voda sledeći. O hrani da ne govorim, jer ona jako dobro zna biohemiju i sve što ide uz metaboličke procese.
U prevodu, ako su vaši preci stigli iz Afrike, vi živite u tropskoj zoni, rodili ste decu, zaradili pare i ZNATE biologiju i biohemiju - izvolite slobodno. Ovaj tekst nije za vas i molim vas da prestanete da ga čitate, jer gubite vreme.
Elem, da se vratim temi. Što se "tradicionalnog vegetarijanstva" tiče postoji još jedna stvar. Nedostatak higijene ili čak tradicija Indije je da su njihove žitarice i zrnasta biljna hrana prepune insekata i da se to ne čisti pre pripreme.
Neki objašnjavaju da je baš zahvaljujući ovoj činjenici i onaj broj indijskih vegetarijanaca (jer nisu svi Indusi vegetarijanci, nisu čak ni pola, već daleko manje od toga) pošteđen uništene jetre zbog manjka vitamina B12 i taurina. Pri tom su na isti način i pošteđeni bolesti koja se zove "vegetarijanski indukovana pseudo multipleks skleroza".
Da se razumemo, nije svim vegetarijancima loše, pa ni nekim koji žive u umerenoj klimi sa smenama zime i leta, ali ti ljudi zaista strogo vode računa o tipovima hrane koju uzimaju.
Generalno gledano, ali isto tako ne možete svoje telo "generalno" gledati, ljudi A krvne grupe su pogodniji za vegetarijanstvo. I žene za nijansu malo više od muškaraca.
I generalno gledano vegetarijanski periodi jesu dobri za organizam i zato sve religije sveta imaju svoje dane za post u zavisnosti najviše od geografije. Ne od filozofije, pošto je filozofija svih religija ista.
Osnovna stvar koja mene lično izluđuje po pitanju vegetarijanstva jeste potpuno nepoznavanje metaboličkih procesa, a prorokovanje drugima. Ako jeste vegetarijanac ne nabijajte to drugima na nos. Budite vegetarijanac duže od 2,3,5 ili 10 godina pa tek onda širite svoja iskustva. Jer u slučaju da omanete kombinujući hranu posledice mogu da budu katastrofalne.
Gledam ih stalno.
Sledeća stavka jeste sirova ishrana i/ili veganstvo.
Menja se hemija mozga. To je zaista tako, ali... Postojao je jedan Pitagora, čudan, pomalo lud čovek, ali naučni gigant - vegetarijanac.
I postojao je Nikola Tesla, takođe gigant, ali vegetarijanac tek u svojim starijim godinama, štono i treba.
Nisam to samo ja primetila, primećeno je na sve strane i čak su rađene i studije o tome. Ljudi koji se drže na sirovoj biljnoj hrani počinju da gladuju. Naš želudac nije (za razliku od krave ili ovce koje imaju više želudaca) sposoban da razbije biljni ćelijski zid izgrađen od celuloze. Deo nutrijenata se izvuče besomučnim đusingom i razni smutijima, ali telo generalno gladuje. Osim što je takvom hranom bombardovano šećerima.
Treba "ući" malo bolje u to društvo da bi se shvatilo da ti ljudi imaju opake napade gladi i još opakije napade želje za šećerom (slatkim, voćem, bilo čim što donosi šećer). Budući da gladuje telo aktivira određene zone u mozgu, koje se inače aktiviraju upotrebom narkotika, i pod rezonom "ako već umirem, hajde da ne primetim i budem u euforiji" ovakvi ljudi postaju agresivni, non-stop euforični i počinju razno razne kosmičko-spiritualno-lupetajuće filozofije.
Znam da zvučim jako ružno, ali iznad sam lepo rekla da je bio jedan Pitagora.
Ako se ne bavite vrlo komplikovanim matematikama, genezom multiverzuma, strukturnim istraživanjem muzike - poštedite ljude oko sebe upražnjavanja ovog sporta.
Što se tiče "kanalisanja" poruka iz paralelnih svetova poštedite ljude oko sebe takođe, osim u slučaju da vam ti dokoličarski duhovi iz one dimenzije ne pošalju nacrt za motor na vazduh ili svemirski brod (pošto su toliko pametni). Kažem, manite se, jer je bilo osoba koje jesu iskanalisale ovakve nacrte i bilo je još više osoba koje su izgubile silno vreme svog života zamajavajući se bukvalno sa budalastim parolama budalastih sitnih duša sa "one" strane.
Biti na sirovoj biljnoj ishrani zahteva vrlo pažljiv odabir hrane, IZUZETNO znanje biohemije i određenih telesnih ciklusa. I treba znati i prestati tada kada "đavo odnese šalu".
Čovek koji decenijama predvodi u svetu sirovi vegetarijanski pokret Dejvid Vulf je izuzetno obrazovan čovek i vrlo vodi računa. Znam, jer sam za razliku od ovih naših domaćih sirovih perjanica sa njim kontaktirala više puta.
Recimo da su detalji koje ne znate i koju se ne spominju da pečurke ili bilo koje gljive ne smeju da se koriste sirove. I to zna i on, i kuva ih.
I isto tako kuva i koprivu i radi eliksire koje ovde preporučujem javno i služe i za zdravlje i za podmlađivanje, a prave se kuvanjem biljaka.
I naravno, i on i ja znamo vrlo dobro filozofiju Rudolfa Štajnera, kod kog jasno stoji da sve što vam je potrebno uvek možete da pronađete oko sebe. Nema apsolutno nikakve potrebe za besomučnom potragom za peruvijanskom makom, ako pored vas raste rotkva. Niti za ovim ili onim bobicama, kada je šipak na dohvat ruke. O maslačku neću ni da pričam.
Sve što vam jeste potrebno za ishranu je tu oko vas ili vrlo blizu. Ne bacajte pare na budalaštine, niti preporučujem da čitate tekstove o čudesnim egzotičnim biljkama koje koštaju Boga oca i uvoze se ko zna odakle.
Znam da je ovde opšta pomama za kvazi tekstovima ljudi koji uvoze ovo ili ono, a podatke pokupe sa stranih sajtova, ali pre no što se uhvatite u to kolo, 'ajte izađite napolje, naberite svaki dan maslačak, skuvajte ga ili uradite šta god hoćete sa njim samo da ga pojedete, pa da vidimo u kom stanju je vaše zdravlje posle par meseci... A pare na acai, goji, reishi ili macu ili macunu niste bacili niz WC šolju.
Ovo je slika mene na skoro održanom regionalnom hiphop takmičenju. Mislite li da svaka žena u svojoj petoj deceniji to može da izvede? Ili mora da vodi računa i o ishrani?
Ali o sirovoj ishrani nisam završila. Ne znam da li ste ikada čuli za pokojnog Ajunisa Vanderplanica? Pokojni je zato što je poginuo pre otprilike godinu i po dana u svojim sedamdesestim godinama života. Da nije poginuo Ajunis bi za mene i dalje bio pojam ekstremno zgodnog muškarca sa izgledom kao da ima 30, vrlo smirenog, produhovljenog, koji svake noći spava oko 2 sata, a seks ima u trajanju od 4 do 6 sati.
Stvar je u tome što je Ajunis kao dete imao toliko stravičnih zdravstvenih komlikacija da je prosto neverovatno. I lekari su sasvim lepo predviđali njegovu smrt u 6. godini starosti, pa u 10., pa tako dalje. Bio je prekriven tumorima, stomak mu se raspadao, obeznanjen od bolesti. I počeo je traga, ne za idealnim stanjem, već za nečim što bi moglo da mu olakša bolove dok ne umre. I tako je učio.
Prošao je kroz sve moguće vrste ishrane i shvatio jednu stvar. Životinjska ćelija jeste identična ljudskoj i može da se jede sirova. Jeo je čak i pokvarena jaja i trulo meso. Imao je "čudesni" preparat koji je pravio (nije prodavao) tako što je ostavljao meso u zemlji da trune, vadio ga posle par dana i tako zemljavog jeo. Njegov čuveni "high meat", da bih kasnije pronašla da i Eskimi tradicionalno rade istu stvar sa ribom - ostavljaju je da počne da se raspada pa je tek tada konzumiraju.
Ajunis jeste bio ispred svog vremena. Tada nije znao o mikrobiomu i našem neophodnom saživotu sa bakterijama, ali je svojim životom dokazao svaku svoju ideju. Čak sam gledala decu koja su odgajana po njegovim principima gde se bebi posle dojenja daje kombinacija jaja i samlevene džigerice. I takvo dete izraste u malog Herkula, sa 4 godine krene u školu i postane genije.
A duhovno je potpuno smireno kao da je godinama meditiralo na Himalajima, isto kao što je bio i Ajunis Vanderplanic.
Da, što se mene tiče, da. Može sirova ishrana. I vrlo često jedem sirove iznutrice i sirova jaja, naročito kada imam borilačke treninge i znam da će biti jako naporno.
A to nas vraća na onaj stari vegetarijanski problem. Ubijanje.
Ali, izvinite, šta vi uopšte jedete ako ne ubijate?
Ne znam zašto je tako lako ubiti biljku, a tako teško životinju? Iskreno da priznam imam jako veliki problem kada idem u šumu i skupljam biljke sebi za jelo. Možda je smešno, ali svakoj se izvinim i obećam ono staro zlatno pravilo (sada jedem ja tebe, posle jedeš ti mene).
Životinju bih možda i mogla da ubijem iz daljine strelom ili sačmom, nožem sam apsolutno nesposobna i zahvalna ljudima koji rade taj ružan, ali neophodan posao.
Ali - zašto bi život jedne krave bio više vredan od života deset hiljada šargarepa koji bi je nekako zamenili?
Možda je nekom lakše zato što šargarepa nema oči, niti može zvučno da jauče, ali to ne menja osnovu problema.
Mislim da svako ko ima takvo shvatanje stvari ima i paničan strah od smrti i suštine ovog svemira. Sve se nečim hrani i sve nešto konstituiše. Energije se transformišu i vrte do u besvest i ne razumem čemu strah.
Nećeš da jedeš kravu zbog ubijanja, pa nemoj ni šargarepu pobogu. I svemir će te momentalno isključiti iz cele igre, kršiš pravila. Izvoli u bardo dimenziju, nemoj zadržavati one koji žele da prožive materjalni svet.
No, o ovome možemo do sutra.
Suštinski, svaki tip ishrane je pravi i svaki je pogrešan. Treba da učimo o sebi, o precima i nasleđu, a zatim biohemiju. I to je zadatak za ceo život. A dok učimo ne smemo prorokovati drugima. Jer, taman lepo stoji u Bibliji (nekako ovako): Oni koji jedu meso neka se ne sprdaju na račun ovih koji jedu zelje. I ovi koji jedu zelje neka se manu onih koji jedu meso... I sve faze između, dodala bih ja.
Ali, pred kraj ovog sad kilometarskog teksta da kažem i protiv čega jesam...
Što se standardne ishrane tiče žestoko sam protiv mesnih prerađevina bilo koje vrste, još više protiv margarina i onih Fan i Šit kako ih zovem pahuljica (muslija ili keksa u rinfuzi), takođe sam protiv grickalica i keksa svake vrste, kao i generalno svega što je u kutijama, kesicama, kozervama ili tubama.
Što se nazovi zdrave hrane tiče tek me tu podilazi jeza, jer kad kod uđem u neku nazovi bolje opremljenu radnju kao zdrave hrane počne da ključa u meni kako pogledam one smrdljive povrćne namaze (biljne paštete), soju u svakom obliku, razne još smrdljivije biljne margarine, ponovo nebrojene kutije i kesice u kojima je suštinski keks (ugljeni hidrati i šećer, dakle šećer ukupno). Procesirana hrana isto kao što je u supermarketima izložena procesirana hrana, samo što je ova na "višem" nivou budalaštine... i trovanja.
Hoćete da izgledate kao ja u svojim matorim godinama? Ne jedite to đubre. Hrana se kupuje na pijaci i sve što vam je potrebno postoji uz samu pijacu.
Ali to su znali i vaši preci, zar ne?
Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani
Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2015 ALL RIGHTS RESERVED
