Kako se pravi jeftin melem ili krema od tamjana

 

Ovde ćete pronaći zaista vrlo jeftin i brz recept za pravljenje melema ili kreme od tamjana.

Znamo svi da je tamjan smola koja se tradicionalno koristi u religiozne svrhe, ali manji broj nas zna i to da je ova smola lekovita. Može se uzimati po zrnce tamjana kao tableta i to u prepodnevnim satima nekoliko dana sa ciljem da se jetra i žuč regenerišu, a uz njih i koža i oči.
Tamjan je takođe idealna stvar za kožu, međutim ja lično nisam svim srcem za eterična ulja. O tome ću pisati nekom drugom prilikom (kako sam naučena da esencijalna ili eterična ulja ne da nisu prirodna, već da su i otrovna), ali ovog puta da vidimo kako može da se iskoristi čudesno dejstvo tamjana za koji se tvrdi da briše ožiljke i bore, a da nije u pitanju kupovina preskupog i otrovnog esencijalnog ulja.

U činijici sam na vrlo, ali vrlo blagoj temperaturi otopila kakao puter. U slučaju da to nemate može da prođe i što čistija svinjska mast.
Ovde je količina otprilike dve pune kašike ovih flekica od kakao putera.

Zatim sam dodala tamjan iz kesice (celu kesicu koja inače ima da se kupi na ulazu u svaku crkvu i trenutno košta 50 dinara).
Namerno nisam otapala kakao puter i tamjan u posudi na pari zato što se tada nikada ne bi otopilo.
Vodila sam se idejom da površina činijice ide direktno na ringlu, ali da je temperatura minimalna, pošto nisam znala kako će se zrna smole ponašati.

I na moju radost sve se vrlo lepo topilo.
Bitan detalj: kada kupujete tamjan u crkvi uzmite onaj najobičniji, a ne onaj koji prodaju kao "mirisni". Taj "mirisni" je uvaljan u neki stvarno mirisni puder ili prah, i pošto niko živ ne zna koji je hemijski sastav toga niti igde piše (ali lepo miriše) - manite se toga što lepo miriše i držite se one najobičnije tamjan smole.

I ovde se jasno vidi koliko je zapravo niska temperatura, pošto se ni kakao puter još nije potpuno otopio.
Bitno je samo pažljivo mešati da se slučajno nešto ne zalepi za dno i počne da gori.
I to se naravno idealno radi drvenom kašikom, pošto nisam želela da rizikujem i posmatram reakciju tamjana sa metalom.

Pošto se lepo otopilo, sledeći korak jeste procediti sve kroz gazu i dodati ricinusovo ulje.
Zašto je najbolje ricinusovo i to naročito za lice - o tome ću pisati neki drugi put, međutim za sada je bitno da znate da treba da kupujete što kvalitetnije ricinusovo ulje. Idealno je ono apotekarski pravljeno.
Znam da ima jedna makedonska firma koja pravi ulja te vrste, međutim kada okrenete kutiju u kojoj je spakovana bočica možete da pročitate da je u pitanju noseće biljno ulje, a to "biljno ulje" je ulje od soje.

Moj najiskreniji savet je da nikada, ali ama baš nikada ne kupujete bilo šta ni za lice ni za ishranu ako piše da je u pitanju biljno ulje, a pogotovo ne sojino ulje (pošto njega najčešće i maskiraju imenom "biljno"). Soju zaobiđite u bilo kom obliku i kad god možete, pošto je pogubna i za ljude i za životinje.

Dakle sve je proceđeno, pa je zatim dodato ricinusovo ulje. Ako se dobro sećam mislim da sam dodala trećinu bočice, ali taj deo procenite sami. Umešajte ulje dobro i to par minuta, jer ako to ne uradite neće se 
sjediniti kako treba, a kakao puter će se ponovo stegnuti u kompletu sa tamjanovom smolom pa će vas za par dana čekati jedan kamen umesto kreme.

I evo. Pošto je sve dobro sjedinjeno sipa se u čistu obavezno staklenu posudicu za kreme i sačeka par dana da se stegne.
Ova moja krema je čak bila zaboravljena na polici u kupatilu par meseci (znači nije bila u frižideru) i nije se pokvarila. Koristila sam je i koristim je i dalje sada u toku leta, pogotovo posle sunčanja i koža je obožava, zona podočnjaka naročito.
I osim što mirišem na tamjan celu noć kao da sam u crkvi, ova krema tojest melem funkcioniše besprekorno.

I šta mislite koliko bi vam neka kozmetička firma naplatila pravu kremu od 50% pravog kakao putera, 30% pravog ricinusovog ulja i 20% pravog tamjana?
(Procenti su dati otprilike, ali poentu možete odmah da shvatite.)

Vas će ovo savršeno zadovoljstvo za kožu koštati dvadesetak minuta vremena i stotinak dinara.
Zašto da ne pokušate, kada je već toliko lako?

I da ne zaboravim. Recept - kako se pravi ulje od tamjana.

Isti ovaj (obični, ne onaj specijalni mirisni) crkveni tamjan se zdrobi najbolje tučkom. Zatim se stavi u teglicu i nalije nekim kvalitetnijim uljem. Nekoliko dana se drži na suncu i dva puta dnevno promućka. A onda se procedi i imate takozvano "infuziono" tamjanovo ulje.
Miriše božanstveno, relativno je jeftino i za razliku od esencijalnog tamjanovog ulja nije ni opasno, ni otrovno i možete ga slobodno mazati na ožiljke, bore ili podočnjake.

Ne znam tačne količine i srazmere, pošto sam ovakvo ulje pravila odokativno. Mislim da je u pitanju bila šoljica maslinovog ulja i 2 kesice tamjana. Ali tada kada sam ga pravila, pre par godina, uspelo je fantastično i funkcionisalo je fantastično.

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 - 2012 - 2013 - 2022 ALL RIGHTS RESERVED

Cvekla - magični tretman detoksifikacije

 

Verovatno ste do sada čuli milion puta koliko je zdrava cvekla i da može da proizvede "magične" rezultate, od čišćenja krvi od bakterija, parazita, antitela do čišćenja jetre, bubrega, kože, popravljanja vida... Cvekla eliminiše bore, lako i brzo podmlađuje i zateže kožu, zarasta čak i jako stare ožiljke, potpuno prirodno briše sede vlasi, topi masne naslage, i to sve radi snagom cink-sulfata u organskom obliku.
Cvekla će isto tako pronaći i bilo koju oštećenu ćeliju u telu bez obzira koliko god je duboko smeštena u organima.

Slične rezultate možete proizvesti uzimanjem suplemenata (cink glukonata u kombinaciji sa MSMom), ali su i nusefekti trovanja prisutni, zato što ove supstance nisu u obliku u kom ih telo prihvata i koristi na najbolji mogući način.

Dakle, svi znamo da je najbrži i najjeftiniji fejs lifting izvediv cveklom, međutim problem je u tome što većina osoba zapravo ne zna tačan način na koji se cvekla i koristi.

I baš iz tog razloga ovde ćete pronaći "mini cvekla protokol" jednog od najboljih američkih nutricionista današnjice Roberta von Sarbachera, čoveka koji u svojoj 55-toj godini izgleda kao da ima 30.

Dakle šta nam je potrebno?

Mini cvekla protokol obično traje 5 dana i prvi put se ovoga morate pridržavati. Svaki sledeći mesec možete izvoditi ovaj protokol u trajanju od minimum 3 dana, mada je svaki dan više pobeda za vaše telo.

Potrebno je da uradite sledeće:

-Protokol se sprovodi 3 puta dnevno, u 8:00 sati ujutru, u 12:00 - podne i u 5:00 popodne.

-U toku trajanja protokola možete jesti i ostalu hranu do god je prirodna (meso, prirodne masnoće, povrće i nešto manje voća).
Ne treba da jedete slatkiše, prerađevine od mesa i brašna i sve redom što je u kutijama, tubama, kesicama... Što se naravno i podrazumeva da ne uzimate u bilo kojoj drugoj prilici.

-Svaki put prvo ćete popiti čašu vode u kojoj je tačno 2 minuta dobro umešana kašičica cimeta. Sedite ispred sata i pridržavajte se mućenja vremena cimeta u vodi tačno, zato što je toliko i potrebno da se sve rastvori.
-Ukoliko imate ostatke cimeta u ustima popijte još gutljaj do dva vode da bi isprali i te ostatke.

Cimet ima zadatak da pripremi i zaštiti želudac od bukvalnog "udara" kompleksnih šećera koje ćete uneti cveklom.

-Napravite sok od cvekle u sokovniku. Potrebna vam je jedna veća šolja i to bez vlakana. Znači samo i jedino bistar sok od sveže cvekle. Popijte ga.
(Ne treba vam kupovni sok, pogotovo ne onaj na kome piše "100% cvekla", a pozadi na deklaraciji stoji da je u pitanju ipak 70% cvekle sa 30% soka od jabuke. To ne funkcioniše, kao ni kupovni sokovi od cvekle sa bilo kojim dodatim sokovima ili šećerom i medom.)

-Posle toga napravite sok od asparagusa (špargle) i to šolju 60% veličine u odnosu na šolju cvekle. I popijte.
U slučaju da ne možete da nabavite šparglu, koristite bistar sok od krastavca.

-Zatim pojedite 2-3 jabuke. Idealno je da budu vrste greni-smit (nakisele zelene jabuke), ali ako nemate baš te na raspolaganju bilo koja vrsta može da prođe.
Jabuke se ne gjnave u sokovniku, već moraju da se pojedu u prirodnom obliku.

-I na kraju, pojedite 1-2 šargarepe. I one se isto tako uzimaju u prirodnom obliku.

Jabuke i šargarepe imaju zadatak da eliminišu udare na jetru i neutrališu teške efekte detoksifikacije.

Malo kasnije, ako uopšte imate želju za nekom drugom hranom - uzmite je slobodno, ali vodite računa o tome da ćete u određeno doba dana morati da ponovite ceo ovaj ciklus da bi uopšte imao smisla.

U slučaju da cveklu uzimate samu - srećno i to zbog teških efekata po telo. Par dana kasnije ni to više nećete moći da izvodite, jer ćete imati povraćanja svaki put kada uzmete sam sok od cvekle.

Za ovih pet dana zaboravite sve druge obaveze pošto ćete intenzivno boraviti u kupatilu. U slučaju da se javi zatvor, ne brinite. Dan ili dva kasnije jabuke i cvekla će izbaciti same sve toksine.
I u toku tih dana naviknite se na to da su vam mokraća i izmet u boji cvekle, i da kao i znoj mirišu upravo na nju.

Isto tako tih dana i par dana kasnije možete imati vrtoglavice i vrlo čudna osećanja. I nemojte se uplašiti ako se petog dana probudite sa osećajem kao da vam neko rukom drži jedan bubreg. Ovo se dešava zato što cvekla za to vreme vrlo lako vraća bubrege u njihovo prirodno ležište.

 
Robert von Sarbacher zna šta govori i pored ovog protokola (koji sam lično isprobala ne verujući u njegovu priču i uverila sam se) naučio me je još nekoliko savršenih detalja od toga kako se potpuno prirodno tope tumori do kratkih kura podmlađivanja.
Ali o ovim stvarima detaljno pišem u protokolima za ishranu osobama kojima radim i energetske terapije.

Ovde možete, ukoliko znate engleski, poslušati njegov intervju i sigurno naučiti nešto novo.

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 - 2012 - 2022 ALL RIGHTS RESERVED

Osnove herbalizma - tinkture 1

 

Pre bilo kakve priče o ovoj temi - hajde da ponovim zapovest travarstva poznatu širom sveta:
Biljke se ne uzimaju u kapsulama ili tabletama.
To je najneefektivniji način uzimanja za zdravlje, uz to i najgluplji i najskuplji.
Ne igrajte se svojim zdravljem, pameću i parama. 
Naučite da pravilno uzimate biljne lekove.


Tinkture su medicinski lekovi (narodni, tradicionalni, ali ipak ili baš zbog toga - lekovi) bazirani na alkoholu. Postoji opcija, da ako baš nikako ne smete da liznete alkohol, da se svi recepti prave kao glicerinski rastvor, a glicerin je onaj najobičniji koji se kupuje u apoteci. Sve je isto kao sa alkoholom, ali je dejstvo ipak slabije.
Ali vratimo se tinkturama.

Alkohol ekstraktuje i koncentriše mnoga svojstva biljke, uključujući i njene otrovne komponente. Alkohol ne ekstraktuje značajnije količine hranljivih materija iz biljke, tako da se tinkture koriste za stimulisanje, smirivanje ili pravljenje otrova. Nemojte zaboraviti da se hranljive biljke najbolje koriste u vodenoj bazi kao biljni eliksiri ili infuzije, ili sirće.

Baš zato što jesu koncentrisane tinkture rade brzo. I zbog ovoga su idealne kao biljna prva pomoć. Mala količina rešava veliki problem, pa je zgodno nositi uz sebe par flašica na put ili ako znate da su problemi blizu. Otprilike kao što majstor sa sobom večito nosa torbu sa alatom.

Pa hajd' da vidimo šta se jednoj valjanoj veštici (ili travaru ako ste muško) nalazi u torbi. Ono što mislim da je neophodno su tinkture od: korena maslačka, srdačice, pelina, kantariona, hajdučke trave, ehinacee... Pa može da prođe i još tinktura ženšena ili mišjakinje. Želela sam da napišem još nekoliko, ali sam odustala jer su u pitanju otrovi.
Naravno da se otrovi daju kao medicina, ali u vrlo pažljivim dozama, upravo zbog trovanja. A pošto znam da ima jako puno onih koji bi jedva čekali da dobiju recept za nešto što može da se nabavi u slobodnoj prodaji, a onda to iskoriste za jako ružne svrhe, ovi što bi imali iole savesti će ostati bez ovih podataka.

Na slici ispod su flašice tzv Bahovih kapi koje imam već par godina. U pitanju su cvetne esencije kombinovane sa alkoholom (mislim da je u pitanju komovica). Negde su na pola puta između tinktura i homeopatskih lekova.
Kod nekih ljudi deluju fenomenalno, kako čujem. U mom slučaju - ne.

Tinkture treba da se prave isključivo od svežih biljaka, pošto im je tada snaga ili potencija najbolja. Idealno bi bilo da odete lično do mesta gde živi biljka i da sa poštovanjem iskopate njen koren. pažljivo odstranite zemlju, a zatim ne perite koren, već ga odmah iseckajte na sitnije delove i ubacite u teglu. Napunite teglu alkoholom do vrha, zatvorite dobro i obeležite nalepnicom na kojoj piše koja biljka je unutra i datum zatvaranja tegle. I ovakve tinkture su obično spremne za korišćenje posle 6 nedelja. Treba samo da ih procedite i uspete u zgodnije manje bočice (od tamnog stakla) i idealno sa pipetom.
I nije nikakav problem ako stoje duže. Mogu da stoje i deceniju, pokvariti se neće.

Alkohol bi trebalo da idealno bude što čistija vodka, ali i valjana komovica može da prođe. Da je što čistiji menstrum i da se što manje oseća, da bi miris biljke preovladao, to treba da vas vodi.
Ne razumem se u tu vrstu alkohola generalno, ali znam da se u američkoj nomenklaturi za travarstvo idealno uzima vodka od 100 gradi. Od 80 gradi nije dovoljne jačine, a ona najčistija od 198 gradi se ne preporučuje pošto oštećuje jetru i bubrege.
Da li je ova gradna podela ista u celom svetu - ne znam. Trebalo bi da jeste, ali ne mogu da garantujem. Kada mi treba uđem u prodavnicu i kupim skuplju vodku i taj trošak pokrije dosta flašica tinkture.

Takođe, tinkture koje se prave od cveća ili lišća moraju da se prave sa svežim biljkama, zato što sušenjem gube svoju delikatnu aromu i medicinske kvalitete.

I naravno da tinkture mogu da se prave i od suvih biljaka, međutim efekti su im zanemarljivi, a ukus bezvezan.

Tinkture i to samo od korenja ili semenja biljaka možete da pravite i od suvih komponenata, ali samo i jedino ako ne postoji ni jedna druga opcija.
I naravno, vodite računa o poreklu biljke. Kada kupite, dobijete na poklon, ukradete biljku stavite je u teglu, ali ovog puta ona treba da zauzme trećinu prostora. Ako zauzima manje, uzmite manju teglu. Zatim do vrha naspite alkohol, zatvorite i sve je isto kao i u prethodnom primeru.

Kao što sam napisala - 6 sedmica kasnije tinktura je spremna, međutim što duže stoji to je jača. Korenje žen-šena se idealno uzima šest meseci kasnije, a ehinacea, recimo, godinu dana kasnije.

U slučaju da vam baš treba neka tinktura, a biljke nema u vašem kraju (to su retke situacije, ali ipak postoje), možete otići na odmor ili izlet do mesta gde obitava željena biljka, ili možete pronaći lokalnog travara i sprijateljiti se sa njim preko Interneta. I po principu "ja tebi - ti meni" možete da se trampite. Zato se i savetuje pravljenje većih količina tinkture.
I ne samo to. U slučaju da postoji biljna ili obična apoteka, a nema baš tu tinkturu koju tražite, šta mislite - koliko će im vremena biti potrebno da je nabave ako svake bogovetne nedelje uđete u radnju i pitate da li imaju XY tinkturu? Shvatate strategiju? Odlično.

Koje tinkture za koju svrhu u sledećem tekstu OVDE.



Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2022 ALL RIGHTS RESERVED