Ja sam Kira i bavim se uspešno godinama energetskim lečenjima. Možete me kontaktirati na e-mail: kirazdravlje@gmail.com.

Broj telefona je uklonjen do daljnjeg, jer ne znam kada ću biti na teritoriji Srbije, a kada ne. Da se ne bi objašnjavali preko rominga, zamoliću zainteresovane da me kontaktiraju preko e-maila i odgovor će stići za dan, dva.






Friday, March 15, 2019

Upala bešike - brzo i prirodno lečenje


Ovde neće biti one uvodne i kilometarske priče o simptomima upale bešike, kako to izgleda kod žena, a kako kod muškaraca i sve one tralala priče koje već odavno verovatno znate i sami.

Prvo, uzrok upala bešike je uvek psihološki problem "markiranja" teritorije.

Tako je, ako zagrebemo glazuru civilizacije od samo par hiljada godina, ispod svakog od nas čuči jedna životinja koja mora da ima svoju teritoriju. Obeležavanje teritorije je, znaju vlasnici pasa vrlo dobro, takozvano zapišavanje.

Ovo može da se odnosi na realnu teritoriju ili na psihološku teritoriju. Recimo razvodite se, ili nemate svoju sobu, ili ste se posvađali sa nekim bitnim u svom životu i shvatili da ta osoba više ne pripada vašem krugu prijatelja ili vašem "klanu". Po gubitku teritorije, kada je već prošao šok javlja se upala bešike kao "isceljujući" mehanizam tela.

To je bila psihologija, koja je uvek pravi uzrok svakog problema, jer rešenje za psihološki šok telo uvek nađe u biološkom odgovoru.


Zatim sledi nagradno pitanje...

Na čemu se rasejavaju bakterije u laboratorijskim uslovima?

Na skrobu (čitaj brašnu) i šećeru generalno govoreći.

Elem, ako se razvlačite sa upornim upalama bešike, pre bilo čega drugog, treba da izbacite sve slatko i sve napravljeno od brašna iz ishrane. Znam, ali na ovom mestu, nije zgoreg pomenuti da keks i lisnato testo upadaju u istu kategoriju, jer ima jako puno ljudi (najviše žena od njih) koji umeju da me pitaju i te stvari.


E ako znate da ste izgubili svoju teritoriju, odbolovali ste bol, što bi rekla Petrija u Petrijinom vencu, i ne jedete nedeljama ništa što ima u sebi brašno i šećer, bešika vas muči i dalje, tada se prelazi na "lekove".


Kombinacija čaja majčina dušica i hajdučka trava više puta dnevno, sa po pola kašičice suvog đumbira u svakoj šolji.
Može i uvin čaj. Neki se kunu u čaj od kukuruzne svile, a neki opet tvrde da tu ništa ne pomaže.

Deluje smešno, ali za nekog ko ima hroničnu upalu bešike, ova prva kombinacija čajeva sa đumbirom može čuda da proizvede.

Sledeći korak je recimo Palisept, biljni preparat koji košta oko 300, 400, ne više od 500 dinara po apotekama. Ima i drugih proizvođača koji su daleko skuplji sa raznim herbalnim formulacijama u kapsulama, ali po meni je to bacanje para, jer volim jeftine terapije.

Uz to savetuje se i brusnica, jer sprečava lepljenje bakterija na zidove bešike. Možete da je kupite na meru po radnjama zdrave hrane ili po pijacama, i pojedete po jednu šaku tri puta dnevno. Ali dažbe trud, ako usput pojedete hleb ili nešto iz pekare.

I ima skuplja verzija - sirup od brusnice bez šećera po radnjama zdrave hrane, pa se sipa po dva prsta sirupa u šolju, nalije voda ili čaj i isto pije po šolja 3 put adnevno. Ovo ume da bude dobar strateški potez posle bakterijske infekcije, ali isto tako taj sirup ume da košta preko 1000 dinara, koliko i one herba formule, a ništa ne garantuje izlečenje.
Zato ne volim da preporučujem te tablete ili kapsule generalno.




Ono što se poslednjih godina promoviše je takozvani D-manozin ili D-mannose, specijalni oblik šećera koji kao ima moć da sprečava ešerihiju koli da se ne zalepi za bešiku.
Oni koji su se borili sa strahotnim upalama bešike znaju da ešerihija nije jedina bakterija koja može da vam napravi horor od života i suživota sa bešikom, i isto tako znaju da ovo sa ovim šećerom uopšte nije jeftin sport, a ponovo ne garantuje ništa.

Kod nas ima da se nabave dve vrste D manoze, jedna košta oko 1250 dinara, a druga je oko 1450 dinara i te kutije sa kesicama traju do tri dana. Žali bože para ako dajete na to, jer je to nenormalna cena. Preko eBay sajta može da se nabavi za trećinu cene, ali se čeka nedeljama da stigne... i ponovo nema garancije.

Usput, ja sam poznata kao žena koja mrzi da razbacuje pare, pogotovo ne na farmaceutske i te kvazi prorodne, da ne kažem organske proizvode.

Ali ovde je isto tako zgodno mesto da vam kažem da u slučaju da ništa od gore navedenog nije radilo i izlečilo vas, sada imate opciju "od izvora dva putića".

Jedan je da odnesete jutarnju mokraću u laboratoriju i ako rezultati pokažu bakterijsku infekciju odmah će biti urađen i antibiogram. To znači da će se odrediti koji tačno antibiotici mogu da ubiju veliku većinu bakterija.

Kažem veliku većinu, zato što ne mogu da eliminišu sve i ako ne uradite neke od iznad navedenim metoda, upala će se vratiti, a usput ćete imati i uništen mikrobiom samo zato što ste koristili antibiotike.

Nemojte pogrešno da me shvatite, antibiotici mogu da spasu život kada su u pitanju milionske koncentracije bakterija, ali kasnije ćete morati da platite cenu. I ova cena nikad nije mala, jer jednog dana vaši unuci mogu da imaju ozbiljne probleme samo zato što im je baba recimo uzela pet kutija antibiotika u toku deset godina njenog života. Sve se to maestralno prenosi i kroz vaš imuno sistem i kroz vaše potomke.

Naravno sa laboratorijskim rezultatima pravo kod doktora, pardon, prvo zakazivanje, pa čekanje, pa nalog za laboratoriju, ako nemate da date oko 500 u privatnoj laboratoriji, pa čekanje na rezultate, pa čekanje na doktora, pa konačno! recept za antibiotik i pravac apoteka.

Verovatno ćete platiti i participaciju za izdavanje leka, kao i za sam lek, a usput se setiti i da kupite koju kutiju probiotika, da makar malo ublažite pokolj dobrobitnih bakterija u crevima, a koje će da izvede antibiotik.

Ovde moram da vam kažem da je situacija po život opasna ako vam neko prepiše Ciprocinal ili Ciprofloksacin. Jednom ako nađem dovoljno vremena napisaću poseban tekst o najopasnijim antibioticima. Za sada tražite od doktora bilo šta drugo što je radilo dobro na antibiogramu, samo ne to. Taj antibiotik je poslednja opcija od svih poslednjih opcija, da budem jasnija.

I to je to. Recimo da se pogubili dane na bol, čekanja i zakazivanja i recimo oko 1000 do 1500 dinara na ceo taj cirkus.

Druga opcija je daleko jeftinija, ali je potpuno nelegalna, odmah da kažem.

Nema čekanja, sutradan ujutru je eliminisan bol, radi se desetak dana i košta đuture do 300 dinara za svih tih desetak dana.

Metoda je nelegalna iz prostog razloga zato što je neisplativa za laboratorijska istraživanja, a farmaceutski proizvođači uopšte nemaju želju ni potrebu da je prijave za državna ispitivanja, jer im se ne isplati. Oni svoj proizvod prodaju svakako, tako da ih baš briga.

Zakon stoji jer nema nikog da lobira za ovo, doktori pričaju priče o oštećenju bubrega, ali niko, apsolutno niko od njih nije video niti jedan jedini rad - medicinsku studiju koja dokazuje tu tezu i fantaziju.

U mnogo država ovo jeste potpuno legalna metoda, ali srpska medicina je na nivou ugandske, tako da se ne nadate skorim promenama.

Elem, u pitanju je običan vitamin C.

Lepo kupite onu najjeftiniju kutiju u Liliju, DMu ili bilo kojoj apoteci i od tog trenutka, recimo da je jutro, uzmete 1,5 gram uz doručak, pa dva sata kasnije 1,5 gram, pa 1,5 gram uz ručak... i tako se dozirate na svakih dva sata ili ako je u pitanju život ili smrt na po sat vremena. Za ekstremne situacije ide i na pola sata ili 15 minuta.
Od ujutru do uveče, pa tako par dana. Uz dozu oko 10 grama dnevno, upala bešike treba da nestane za 3-5 dana, ali može za svaki slučaj da se ide do 10 dana.

I naravno, nema tačno određene terapije - nema za svako telo isto.

To ne postoji. Nekom će biti idealno 3 ili 5 grama dnevno i to 3 dana maksimalno, dok će neko drugi da se davi u po 15 grama dnevno cele dve nedelje. Ne zna se tačno doziranje i to morate da pratite sami, štono je i red, ako ste odrasla osoba pristojnog nivoa inteligencije.

Ono što je znak da je telo zasićeno i da treba stati i napraviti pauzu od par dana ili prestati, je proliv. To je jedini "nus-efekat", i za razliku od nus-efekata antibiotika ovo je mila majka. A imajući u vidu da vas jedan dan takve ultra terapije košta celih 25 dinara, mislim da se više nego isplati.

Lično sam lečila sopstveno dete ovom metodom i bubrezi su odličnom stanju. I naravno, ako nešto nisam isprobala na sebi, svom detetu i često keru, neću nikom ni da preporučujem. Ali ako tvrdim da ova metoda radi brzo, lako i plus je jeftina, tada ostavljam vama na volju da odlučite šta i kako dalje.




Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.


COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2019 ALL RIGHTS RESERVED


Thursday, March 7, 2019

Prirodno lečenje očiju


Oftalmologija ili grana medicine koja se bavi "lečenjem" očiju je decenijama jedna od svetih krava medicine u koje ne sme da se takne, a kamoli posatvi pitanje ima li sve to smisla.

Pošto ja nisam doktor, pogotovo ne oftalmolog (očni lekar), bila sam jako zadovoljna kada sam videla da jedan vrlo poštovan oftalmolog priča potpuno drugačiju priču.

Oči su mišići i funkcionišu u sklopu drugih mišića koji ih okružuju.
Rešenje za vid nisu naočare, jer zbog njih vid dalje slabi i imala sa lično prilku da kroz protekle decenije gledam meni bliske ljude koji su religiozno nosili naočare i menjali dioptrije kako bi im vid dalje slabio, i one koje je baš bilo briga i zadržali su svoju bezopasno slabiju dioptriju na istom nivou.

U ovom kratkom videu sa prevodom možete odmah videti vežbe koje preporučuje doktor Leo Angart.



A ovde ispod imate priliku da pogledate njegov dvosatni seminar sa svim mogućim vežbama za oči.
Ako ste disciplinovani i stvarno vam je važno da imate "sokolovo oko" i u starijim godinama, a pogotovo ako ste večno zakovani za ekran računara kao ja, odvojićete po nekoliko minuta dnevno i radićete ove vežbe.

Uče se vrlo brzo i uopšte nije nikakav problem raditi ih na ulici, dok čekate prevoz ili u redu za kasu u prodavnici. Ko želi - nađe vreme.

I isto tako slike ovih "Tibetanskih očnih pomagala" mogu da se nađu na Internetu, prosto odštampaju ili možete da ih nacrtate sami markerom i zalepite na vrata recimo, ali tačno u visini nosa.
I nema izgovora.

Vid je moguće savršeno izlečiti za nekoliko meseci bez greške, samo što vam to verovatno nijedan domaći doktor nije ni spomenuo.

Uz to, ne zaboravite sunčanje i razmenu onih par fotona ujutru preko površine oka, jer to ne samo da regeneriše vid, već i celokupno zdravlje.

I evo celog predavanja.






Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.


COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2019 ALL RIGHTS RESERVED

Thursday, February 28, 2019

Sunčanje, drugačija priča



Moram da (ponovo i ponovo) ponovim jedan članak iz prošle godine, pošto je izuzetno važan i pravo je vreme za njegovu primenu.

Leto stiže i sve one gluposti vezane za sunčanje su ponovo aktuelne.

Nije čak ni toliki problem što se ogromne pare vrte oko kozmetičkih preparata u koje je ugrađen zaštitni faktor iliti poznatiji SPF, pravi problem je u tome što se šire budalaštine, a ljudi razboljevaju iz čistog neznanja.

Zato, hajdemo redom...
Mi pripadamo eukariotama, i za razliku od arhea i bakterija, mi kao eukariote sve svoje bio-hemijsko-fizičke procese zasnivamo na sunčevom zračenju.
Bez Sunca za nas nema života.
Bez Sunca koje mi koristimo, pa predajemo informacije dalje, nema života ni za bakterije u našim telima. Mislim na bakterije sa kojima prirodno živimo u simbiozi.

Sunce je alfa i omega za našu egzistenciju.
I ovo je baza svakog (medicinskog) znanja.

Sa druge strane, nekoliko decenija ranije objavljena su dva naučna rada. Prvi rad je bio vezan za loše uticaje veštačkog osvetljenja na zdravlje očiju novorođenih beba, a ubrzo za njim štampan je i rad koji se ticao dermatologije i iste tematike.

Nije prošlo mnogo vremena, ovi radovi su interpretirani ne kao štetno dejstvo veštačkog osvetljenja na oči ili kožu, već kao štetno dejstvo osvetljenja uopšte. I tako je lavina krenula, a odmah za njom neverovatna prodaja, praćena udarnim marketingom kako je Sunce i sunčanje loše, pa je loše, pa je loše...

To je cela priča.

Sada mogu da navodim tačne izvore, da povezujem ovog, onog autora i ovu ili onu kozmetičku ili farmaceutsku firmu, ali to ću ostaviti vama ako ste dokoni. Meni je važnije da opišem šta tačno radim, te ako vam se sviđa moj postupak možete ga slobodno i u zdravlje primenjivati.





Moja sezona sunčanja počinje negde tokom februara, i tako je bilo poslednjih par godina, ali ove se uglavilo neko hladno i mračno vreme, pa sam kasnila. U aprilu smo, pa i u delu maja, imali ponovo sedmice mračnih kiša, i ja sam se bukvalno našla u stanu kako plačem za sunčanim danom, jer mi nivoi vitamina D očajnički padaju.
Napomena, veštački vitamin D nije isto što i pravi, nema isti talasni opseg, samo mali deo talasne dužine, te ne može da posluži svim telesnim funkcijama. Nije isto, nije bezazleno i ne valja. Jedino ako je hitno i u sred smo zime, drugačije se veštački vitamin D ne uzima.

Dakle, kada se pojavi dan sa nekih 17C to je svečani početak da se izađe napolje legne na zemlju, zavrnu nogavice i ostane u majici kratkih rukava.
Sezona se završava negde u novembru, kada se kiše i mračni dani ponovo jave.

Preko leta se sunčam u parku blizu moje zgrade, u šortsu i gornjem delu kupaćeg kostima. A do tačke sunčanja dolazim u majici, koju skinem. Te tako ne ugrožavam javni moral, niti gubim vreme vozeći se do Ade ili najbližeg otvorenog bazena.

Prilikom počinjanja sunčanja, kao vrlo moćne medicinske terapije za silna "neizlečiva" oboljenja, prvo se ide na 20 minuta ukupno. Treba da stojite bosim nogama na zemlji ili ležite na zemlji, kamenu ili pesku, u pravcu Sunca 5 minuta, pa leđima okrenuti Suncu 5 minuta, pa ka Suncu 5 minuta, i od Sunca 5 minuta.
I dosta.

To vam je terapija za početak i te prve godine možda nije loše da se držite ove minutaže.
Kako dani postanu topliji to će vam biti lakše, ali isto tako pomeraćete vaše sunčanje ili bliže jutru ili popodne. Najidealnije je jutarnje sunčanje.
A za one koji rade redovno radno vreme, postoji opcija ili rano ujutru, što je najbolje, ili odmah posle posla.
Ali svaki dan.

Treba da se sunčate svaki dan, čak i kada nije sunčano.

Sledeće godine produžite na 7,5 minuta svaku stranu, ukupno 30 minuta, a kasnije produžujte vreme.
Suština je u tome da se telo lagano navikne na sunčanje i da izgradi sistem kako će prihvatiti zračenje, bez pregorevanja ili toplotinih udara.

Šminka ne treba da je na licu. Ali kada moram, tada šminkam samo oči, eventualno stavim sjaj na usne, ako su suve i to je to. U slučaju da imam neke ozbiljnije obaveze kasnije kompletno se našminkam, ali ne koristim tečni puder, tu i tamo samo prajmer oko očiju (dakle lice mi prekriva puder u prahu, rumenilo, hajlajter i senke na očima, sve praškasto) tako da zračenje ipak prolazi.

Ne koristim nikakve kreme niti losione sa zaštitnim faktorima, jer neću da ubogaljim sopstvenu kožu pogrešnim signalisanjem, a i koji će mi andrak?

Ako sam se sunčala ujutru, tuširam se uveče, jer je za proces pretvaranja provitamina D u vitamin D potrebno nekoliko sati minimum u koži.Tada se i namažem, ili običnim mlekom za telo ili rastopim kakao puter ili obično kokosovo ulje.
Takođe, izlaganje nenamazanih noktiju prilikom sunčanja, pa mašćenje uljem uveče, daje fenomenalne rezultate.

Ukoliko imate melazmu ili probleme sa kožom tada nije dozvoljena ama baš nikakva šminka. I da vidim gde je ta melazma posle par meseci ovog besplatnog tretmana.
Usput, i dlake bolje, brže i jače rastu. Kako kosa, tako i sve ostale, pa vodite računa i depilirajte se češće.

Kantarionovu tinkturu ne koristim osim u zimsko doba, a ulje se koristi posle udarne sezone sunčanja, nikako pred samo sunčanje, jer ono, da, leči opekotine posle, ali pre sunčanja ih izaziva.

Ako se plašite boranja lica, tada se to rešava iznutra, a ne spolja, i to dovoljnim unošenjem soli, vode i kolagena.
I to je bukvalno sve.

Ko god počne da vam priča priču o štetnosti Sunca, a jeste vezan za medicinu, slobodno mu natrljajte na nos onu priču o eukariotama i dodajte kako su pre stotinu godina dodeljene dve Nobelove nagrade za lečenje strašnih bolesti takozvanom helio terapijom, to jest običnim sunčanjem.

A usput, evo i intervjua doktora Džeka Kruza, i on tu od 52. minuta vrlo jasno objašnjava kako se uopšte došlo do toga da je Sunce "loše", i šta je farmaceutsko-industrijski kompleks uradio da napravi multimilionske profite, a i koje su posledice obe filozofije danas.

Ako vam je stalo do vašeg zdravlja i naročito zdravlja vaše dece, poslušajte ga. Naučićete neke jako dragocene stvari.




Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.


COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2019 ALL RIGHTS RESERVED

Tuesday, February 5, 2019

Zašto su vaša deca samo robovi i zašto su apsolutno nebitna


Prvo da objasnim tehničke stvari.
Pišem ovaj post 4. marta i moram da ga udenem u raspored postova za februar, jer kasnim.
A kasnim zato što bukvalno mesecima ne mogu da podignem glavu od posla, koji mi jeste glavni u životu.

No, da počnemo.

Krajem februara i ovih par dana marta bila sam zgrožena kampanjom jednog mobilnog operatera, a koja mi je iskakala po JuTjub videima svako malo. Elem, u toj reklami se tako dražesno i sneno objašnjava kako se rađa majka, te majka ovo te majka ono (u pozadini cvrkutanja i gugutanja, milina jedna).
Da bi na kraju reklame postalo jasno da se nudi neki specijalni postpejd paket novim mamama u trajanju od 9 meseci.


I sad... nije problem, jer je ta firma opšte poznata po spektakularno glupim reklamama, i da se par godina ranije podigla prašina oko još jedne njihove isto toliko inteligentne reklame, gde su se tinejdžeri prikazivali kao retardirani agresivni volovi, a koji se dočim predivno zabavljaju.

Kuriozitet cele priče je da je moje dete bilo pozvano da u par sekundi iste reklame svira klavir, ali kako nije moglo da odsustvuje iz škole (u školu ima da ideš, briga me za tu karijeru, to radi posle punolestva, samo je jednom rečeno u mojoj kući), na tom mestu u reklami su angažovali nekog drugog klinca da u cipelama gaza preko klavira. Da, direktno preko dirki.

Hvala Bogu, završilo se kako se završilo, a tako da je javnost konačno popljuvala to remek delo marketinga, te ja ostadoh živa iako sam uništila jednu manekensku karijeru u začetku.

Moje pitanje sada jeste - koji će đavo tek "rođenoj" majci specijalan paket za mobilni telefon u prvih devet meseci života njene bebe?


Ne, ne, nemojte da se pogrešno razumemo. Mobilnom operateru treba bilo koji razlog da proda svoju robu, ali da li bilo kojoj "novorođenoj" majci to stvarno treba?
E tu vas čekam.

Ovo ovde je link za novinski članak koji se zove "Dadilje u Silikonskoj dolini su telefonska policija za decu", a objavio ga je NewYork Times časopis, i podigao je popriličnu buru pre par meseci.

Možete da kliknete na link i čitate sami:

https://www.nytimes.com/2018/10/26/style/silicon-valley-nannies.html?fbclid=IwAR3PdH7OQUYm5KPV6Mcujk3v3dpmL2aLRVcGZ2VubB4t4YErYm78b2nJjy4


Dakle, ljudi koji rade u Silikonskoj dolini u Kaliforniji su krem de la krem IT industrije. Oni kreiraju Google, pametne telefone, naočare, tehnologije, Internet of Things i još mnogo, mnogo toga, što vam ispunjava živote i tek će da ih ispunjava.

Ono što je najbolje u celoj ovoj priči je da su to obrazovani i organizovani ljudi (jer se drugačije i ne može biti bogat i uspešan u bilo kom poslu), i imaju svoje porodice.

Njihova deca odrastaju na drugačije načine i pripremaju se da budu zdrava, pametna i uspešna takođe.

Toj deci nije dozvoljeno da primirišu telefonima, tabletima i računarima dok su mala. Ona se najviše vodaju napolje, da se igraju na Suncu, ili bolje rečeno pod Suncem, da imaju interakcije sa drugom decom, dakle da im se razvije socijalna svest, komunikacija i radoznalost.
U ređim trenucima kada su po kućama ili vrtićima, unutra, tada se zanimaju crtanjem, pisanjem, slušanjem nekog ko im čita knjige i, ovo je hit među njima, igranjem društvenih igara, ala Monopol, Čoveče ne ljuti se, karte, domine, slagalice i ostale zanimacije.

Ako su majke prezauzete, obavezno se unajmljuje dadilja i ona potpisuje ugovor da se neće igrati svojim mobilnim telefonom dok radi posao za koji je plaćena.

I u tom smislu, postoje drukanja na sve strane, jer neka majka prođe kolima pored dečijeg igrališta, vidi mlađu ženu kako kuca poruku, dok se dete pored nje ljulja na ljuljašci, i to slika i odmah postuje na lokalnoj društvenoj mreži sa pitanjem čija je to dadilja koja ne radi svoj posao kako treba.

Pored toga, u kućama i na sve strane su postavljene kamere tako da se deca (i dadilje) kontrolišu non-stop.

Cela ideja je da se deca nauče od malena zdravim navikama, da sačuvaju oči, neurologiju, da razviju moždane kapacitete, i najviše od svega da sarađuju sa drugima, jer će im od toga zavisiti uspeh u budućnosti.

I ja sve ovo poštujem, i malo je reći divim im se, jer su njihova deca dragocena.

A šta je sa našom "običnom" decom, možda se sada pitate.

Pa, vaša "obična" deca nisu bitna. Ona se ionako programiraju da budu samo robovi sutra ovoj pametnoj i voljenoj deci. Nije problem u tome što neko ko pravi pare putem tehnologije, a preko miliona glupih bizgova, ima ovako dobru ideju.

Problem imate svi vi koji uopšte ne volite svoju rođenu decu.

Aha, upravo si rodila bebu. Pa trči draga moja da kupiš mobilni sa novim paketom, tako da možeš do mile volje da toročeš, umesto da se baviš sopstvenim detencetom. Usput se obasjaj ti predivnim plavim svetlom iz ekrana i dobro ozrači i bebu pride, a kako bi ukačila miopiju i razne druge poremećaje koje će ti kasnije pomagati da trošiš pare na lekove i doktore.

Usput, koristi i stanice za dojenje, a koje su postavljene po svim velikim beogradskim tržnim centrima, kako bi mame sa bebama bile redovne u šopingu i ne propustile ni jedan tren da od svojih beba ne isprogramiraju hipnostisane konzumente. Pare moraju da se vrte, to se tako kaže sirotinji.

A onda umesto realnog kontakta, priče i akcije sa svojim detetom, ti draga mamo, uvali još jedan telefon i mladuncu još pre škole, tako da možeš neometano da se obrazuješ po pitanju reality serijala, špansko-tursko-indijskih epizoda i beskrajnog laprdanja nebitnih stvari preko svog mobilnog.

Tako se stvara jedna armija idiota, ali i to je obeležje ovog velikog perioda koji se zove Kali yuga.

Na sreću, ima ljudi koji stvarno vole i vaspitavaju svoju decu, i nadam se da ste i vi među njima.

A za kraj pogledajte koji su problemi vezani za samostalne živote generacije milenijalsa, kako ih zovu. I računajte da će ove nove generacije biti samo gore od njih.


Simon Senek intervju o novim generacijama





Thursday, January 24, 2019

Šminka, pomadice i ostale zanimacije


Vreme je za malo lakše teme, kao na primer moju novu epizodu "Bora Drljača" srpskog šminkanja.


Ovo ovde je NYX gliter i prajmer za taj gliter. Ono što je najinteresantnije u celoj priči je da je kupljen u kineskoj robnoj kući za 150 dinara đuture, a dočim je koštao i košta 840 dinara za gliter i oko 1020 dinara za prajmer odvojeno u Liliju iznad (u istoj zgradi).


Što me je podsetilo na moje stare kineske glitere, a koji su koštali spektakularnih 50 dinara svaki, ali ih avaj više nema nigde ni za lek.




Ovo su ostaci.


Pa sam pokušala da vidim šta može sa ovim, ali me je stvarno nerviralo koliko je cela procedura komplikovana.


Ovo je malo drugačiji primer iz iste kuće.


I ovako.


Ponesena istom idejom proverila sam šta sve ima kod Kineza od novogodišnjih boja i pronašla ovo.


Ove dve bočice kao epruvete su koštale 50 dinara svaka i ima ih i u drugim bojama, a za razne šarene proslave mogu odlično da posluže, samo se stavi prajmer ispod.


Sledeća stvar koju sam pronašla kod Kineza bio je ovaj puder.


Fenomenalno sitan i mekan, odlična boja, broj 4 za zimu i broj 5 za proleće, eventualno početak leta.


A cena celih 300 dinara i ta jedna bočica napuni tri ovakve pudrijere. Više nego isplativo.


A u međuvremenu je stigla i porudžbina sa eBaya, pošto sam stvarno ostala bez plavog glitera, a to mi je osnova zimskog šminkanja.


Usput sam morala da naručim i beli i crveni ajlajner, nije za mene, ali uopšte ne izgleda loše (kako sam se nadala).

 I svaka ova stvarčica košta oko 1 do 1,5 dolar, što je daleko jeftinije nego bilo šta kod nas.


E ovako izgleda moj novi plavi gliter, isto za 1,2 dolara, a ovo pored su takozvane maskare za obrve.
Ovo levo je Esens i mislim da je oko 300 ili 350 dinara u Liliju, a ovo pored je neka nova marka skoro pa duplo skuplja.


I kao što se vidi, četkica je daleko bolja kod te nove, ali je boja tragično tamna, tako da za ženu koja je na pola puta između plavuše i brinete (miš siva kosa, jer se ne farbam već 7 godina i uživam u tome), ovo nikako ne valja.
Vratiću se esensu.


U međuvremenu sam poslata kod Kineza ponovo da pokupujem sve preostale boje glitera koje nađem, ali je ostala samo ova crvena. Tako da ako planirate da ih kupujete, požurite, idu ko alva.

 Evo i razlike među bojama.


Usput sam sa istog onog eBaya naručila i klasični prajmer za lice, i koštao je oko 2,20 dolara.
I odličan je.
Do sada sam bila najzadovoljnija markom Elf, ali sam koristila i domaću Auru i Golden Rose. Ali Elf je ostao kao najbolja opcija.


E ovo ovde je sve što koristim kao prajmere, naročito u toku zime. Nema potrebe da očajavate ako nemate baš prajmer da vam "upegla" lice pre šminkanja (a tečni puder je odavno proteran iz moje kuće i mog rečnika).
Uvek možete da kapnete par kapi na dlan ulja i razmažete po licu, efekat je isti.


E ovo mi je bilo specijalno zadovoljstvo da pokažem.


U pitanju je Q10 krema robne marke Lidl.
Jeste, to je onaj "jeftino pile" Lidl, te sam u tom celom ludilu i ja dobila ovu kremu na poklon, ali sam usput i saznala da košta 418 dinara (tako nešto beše).



Krema je odlična, a za te pare - još odličnija. Mada moram da budem iskrena i da kažem (po ko zna koji put) da imam tek 46 godina, tako da mi je lice elastično, voluminozno što bi se reklo, pa nema potrebe da koristim tešku artiljeriju niti, što mi je najdraže, bacam pare na preskupe preparate.

I ovde mogu da vam dam mali savet. U stvari dva.
Prvo, nemojte da vam kozmetiku za stariju, tzv. zrelu kožu preporučuju šiparice od ispod 40 godina, a pogotovo ne one koje dobijaju plate zato što rade po ekskluzivnim parfimerijama ili apotekama.

A drugo, lice se održava iznutra i to valjanom ishranom i hidratacijom. A i to je jako jednostavno i jeftino (znaju one dame kojima sam radila i taj deo uz protokole za ishranu).
Brza, laka, jeftina hrana, a koja vam daje lice devojčice i kada ste u petoj deceniji - e to je prava stvar.

U međuvremenu sam čačkala malo po eBayu tražeći preporučene čuvene kvalitetne, a jeftine vrhunce korejske kozmetike, kao što su neki Mizon peptidi, Missha neke specifične ampule i kreme, kao i nešto Benton fermentisane esencije i koještarije, i iako jeste bilo relativno jeftino, odlučila sam da se igram sa tim kada mi lice ostari, a da se do tada igram svim i svačim, a najviše šljokičastim i jeftinim stvarčicama.

Kada je lepota u pitanju, radost je na prvom mestu.
Posle idu masnoće, ali to ćemo u nekom ozbiljnijem tekstu.




Friday, January 18, 2019

U svetu či gonga


Dugo nisam objavljivala ništa vezano za Či Gong ili Qi Gong (kako se piše), ali to je sistem koji upražnjavam već 12 godina i imala sam tu sreću da me uči kineski doktor i da mi vrlo pažljivo objasni principe disanja prilikom kretanja.

Dakle, nije bitno da izvodite vežbu na identičan način, ali je jako bitno da shvatite kako idu pokreti i gde ide udisaj, a gde izdisaj.

Evo, čini se da se zima polako povlači, tako da je idealno izvoditi ovu vežbu napolju i to dok ste bosi.
Ali čak i da to nije slučaj, pokušajte da je redovno upražnjavate, bez obzira da li ste malo pokretni (jer će vas jako dobro razgibati) ili puno pokretni (usmeriće pravilno energiju unutar tela).





Saturday, January 5, 2019

Osnovi herbalizma - Zova


Zova je širom sveta viđena kao sveto drvo, toliko sveto da ga se treba pribojavati. Na Britanskim ostrvima se veruje da ako neko poseče zovu, biće kažnjen direktno od strane žene koja živi u tom drvetu. A ona je širom Evrope poznata pod imenima Elda Mor, Hilde Moer, Frau Elhorn ili Frau Holle (sveta gospođa ?). I upravo ta žena se nalazi u mnogim narodnim pričama širom našeg kontinenta.
Ona je takođe i zaštitnik dece i hoće da pomogne svakom ko je lepo zamoli. Ali isto tako, ume da bude izuzetno osvetoljubiva prema bezobraznim ljudima. Baš kao i svaka veštica, zato je ona i zaštitnik veštica i babica, i kada imate nešto teško na duši, uvek možete da sednete ispred zove, istresete svoju tešku priču i ona će vam pomoći.



Zova ili Ruis je poslednje slovo ogamskog (keltskog) alfabeta i retko kada dobija status drveta, nekako je uobičajeno da je gledamo kao veliki grm. Međutim, može da izraste u jako drvo čak do 10 metara visine.

Preparati ili lekovi koji se prave od zovinih cvetova i bobica (što u našim krajevima do sada nije bio čest slučaj, ali bobice su sjajne i za džemove) su jako dobri za rešavanje dečijih groznica, prehlada i gripova. Cvetovi zove mogu da se suše za čaj, ili da se koriste sveži za tinkture i tako skidaju temperature jako brzo. Doze od 5 do 10 kapi treba da se ponavljaju na svakih pola sata i to će da proizvede željeni rezultat.
Bobice zove mogu da se koriste sveže ili suve za tinkture, ili mogu da se ukuvaju za vrlo ukusne džemove, želee i sirupe. Nauka je odavno potvrdila medicinska svojstva ove biljke i zovine bobice umiruju upaljena grla, težak kašalj, olakšavaju napade astme i bronhitisa, i čiste pluća od šlajma.

Fermentisane bobice zove služe kao polutrajna boja za kosu za one koji vole tamnije tonove.


Sveži zovini cvetovi mogu da budu fermentisanii u šampanjcu, i neki poznavaoci alkoholnih pića ovo zovu "tečna svetlost". A to zavisi od prirodne plesni koja se nalazi na površini cvetova, a koji opet treba da se skupljaju po sunčanom danu. Vino od zove je naravno poznato širom sveta zbog boje i specifičnog ukusa, i ako niste, probajte ga, neke berbe su prosto čudesne.

Ruis na keltskom znači i "crven u licu", što neki stučnjaci vezuju za sramotu ili zbunjenost, dok drugi veruju da se odnosi na gnev. Šta god bilo istina ili koren ove reči, zova se koristi za one koji imaju crvena lica, najčeće zbog temperature. Iz ovog razloga mnogi smatraju da bi mogla da bude odlična i za lečenje rozacea poremećaja na koži.

"Bubuljice" na grančicama su herbalna signatura da se ova biljka koristi i za bubuljice. Zovini listovi se potapaju u vrelu vodu i koriste kao čaj za ispiranje lica, probleme sa crvenilom ili bilo kojom drugom vrstom "buktanja".

Takođe, oblozi od zovinih listova se koriste i za udarotine, modrice ili glavobolje. A uvarak od grančica se koristi protiv čireva, opekotina i oderotina.



Naravno, ne zaboravimo da je zova vilinsko drvo, i ako prespavate ispod njega (nje?) u noći punog Meseca, javite ako ste ugledali neku. A ako je pun Mesec blizu letnje dugodnevice, priča se da će vas vile i pozvati da igrate sa njima. Sa druge strane, veruje se da se zovinim štapom najsigurnije isteruju demončići. I ovo verovanje je bilo toliko dobro ukorenjeno po Evropi da su kočijaši nosili specijalno ukrašene štapove od zove.
Zova je takođe šuplja, što je vekovima sasvim lepo korišćeno za transport tečnosti i za muzičke instrumente - transport osećanja.

Isto tako se veruje da ovaj štap može da traje duže of gvožđa kada je poboden u zemlju. Ova biljka raste u umerenoj klimi, mada voli hladne zime. A ako posadite jednu, uživaćete u predivnom mirisu cvetova, preukusnim bobicama i ko zna, možda jednog dana zaigrate i sa vilama.




Tinktura od suvih bobica zove

Napuniti teglu suvim bobicama zove do pola, a zatim naliti do vrha što čistijom vodkom. Zatvoriti dobro, obeležiti datum i čuvati na tamnom mestu sledećih 6 sedmica. Posle toga tinktura je spremna za korišćenje.


Eliksir od zovinih bobica

Staviti 60 grama suvih bobica u teglu od 1 litra i napuniti je pre toga proključanom vodom. Zatvoriti i ostaviti da prenoći. Sutradan slobodno piti, po pola šolje u toku dana.


Uvarak od suvih bobica

Usuti litar eliksira (recept iznad) sa bobicama u šerpu i kuvati na laganoj vatri dok tečnost ne ispari na polovinu ili čak i više od toga. Generalno, treba da vam ostane 1-2 šolje uvarka, a onda se ovo uzima na kafenu kašičicu. Najbolje je držati ga u frižideru i možete da napravite i sirup na ovaj način mešajući ga sa šećerom ili medom.


Sirup od suvih bobica zove

Recept je isti kao iznad, samo što se koristi ista količina meda ili šećera koliko imate tečnosti. I čuva se u frižideru.


Glicerit od suvih bobica

Kupite glicerin u apoteci i razblažite ga makar na pola destilovanom ili prethodno prokuvanom, pa prohlađenom vodom. Razređenje može da ide i do 1 dela glicerina i 4 dela vode, i dalje će biti efektivno. Napunite teglu do pola suvim bobicama zove, a zatim do vrha ovako razređenim glicerinom. Ovako napravljen glicerit je spreman za upotrebu posle 6 sedmica, po jedna puna pipeta.
(Ovo je recept za one koji ne smeju ni da primirišu alkohol, ali im je potrebna tinktura.)




I za kraj, moja omiljena čokolada sa džemom od zove, iz Budimpešte. Nadam se da će se neko setiti uskoro da počne da pravi ovaj džem i koda nas, pa da pređemo i na čokoladu.



Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2019 ALL RIGHTS RESERVED