Ja sam Kira i bavim se uspešno godinama energetskim lečenjima. Možete me kontaktirati na e-mail: kirazdravlje@gmail.com.

Broj telefona je uklonjen do daljnjeg, jer ne znam kada ću biti na teritoriji Srbije, a kada ne. Da se ne bi objašnjavali preko rominga, zamoliću zainteresovane da me kontaktiraju preko e-maila i odgovor će stići za dan, dva.






Saturday, August 18, 2018

Divlje biljke koje rastu oko nas


Kao i svakog avgusta vreme mi je da odem na odmor. U međuvremenu, ako nekog zanima može da pogleda ovaj kratak, ali valjan video Susun Vid, žene od koje skoro deceniju učim herbalizam.

U pitanju su biljke koje sigurno rastu u vašoj blizini, a vrlo su lekovite i naravno, potpuno besplatne.




Od septembra nisam sigurna koliko ću imati vremena da objavljujem nove tekstove, a ima ih izuzetno važnih, pogotovo onih gde se medicina kombinuje sa fizikom, priča o deuterijumu i topološkim izolatorima, svim onim jako interesantnim temama vrhunske medicine, a za koje će ova naša medicina tek početi da naslućuje tamo negde za minimum dvadesetak godina.

Međutim, to će sve zavisiti od mog slobodnog vremena, tako da ništa ne mogu da obećam za sigurno.
Svima želim dobro zdravlje i kvalitetno provedeno vreme.

Sve najbolje


Tuesday, August 14, 2018

Koja vrsta ishrane je najbolja?


Staro pitanje i jako stara dilema. Odgovor nije tako jednostavan. Ishrana jedne osobe zavisi od njenih godina, fizičke spremnosti, ranijih grešaka, detinjstva, krvne grupe i ono što je izuzetno važno - od predačkog nasleđa.
Najjednostavnije rečeno vaša idealna hrana je ono što su konzumirali vaši preci pre nekih hiljadu godina.

I ovde se sada javlja prvi problem. Neko može da kaže da su njegovi preci živeli na proji i pečenom krompiru, što nije istina. Krompir je stigao u ove krajeve kada ga je doneo Dositej Obradović, otprilike kada i kukuruz. Voće je bilo sasvim drugačije, mahom su to bile divlje vrste i bobice koje po šećernom indeksu nisu bile ni blizu današnjim insulinskim bombama koje se nama nude.
Žitarice su takođe mahom bile divlje, a i one "pitome" nisu bile genetski modifikovane, zasute herbicidima i pesticidama. Takoreći ubogaljene glifosatima, hemikalijama koje izazivaju glutenske reakcije i imunološka oboljenja.
Ljudi su stalno koristili divlje bilje u svojoj ishrani, a meso koje je korišćeno takođe u sebi nije imalo koncentrat, soju, antibiotike i vakcine.

Problem razmatranja predačke ishrane u današnje vreme postaje još komplikovaniji mešanjem vrsta. Zaista nemam ništa protiv mešanih brakova, ali deca koja se rađaju u porodicama gde je jedan roditelj sa Havaja, a drugi iz Kazahstana, ili gde je jedan roditelj iz Norveške a drugi iz Nigerije - stvarno imaju problem da shvate sopstveni metabolizam.
Ali to je priča kojoj su narodi na Balkanu za sada još uvek vrlo malo izloženi.

Znam, glavna dilema koju bi čitalac ovog teksta želeo da vidi jeste čuveni stogodišnji rat između vegetarijanaca i mesojeda, ali hajde da krenemo redom...

Lično, bila sam na obe strane. Od vrlo mladih godina postala sam vegetarijanac sa nekoliko poprilično dugih perioda sirove ishrane i uz to veganstva (i to kada ovde takvi "sportovi" uopšte nisu bili poznati i popularni). Kao vegetarijanac sam iznela trudnoću, vrlo teško podnela porođaj, ali sam nastavila u tom stilu i u toku dojenja.
E sve do jednom...

To "do jednom" je promenilo moju percepciju stvari i vrlo iskreno sam se zapitala zašto sam maltretirala sopstveno telo.
Prvenstveno zbog duhovnog napretka, a sekundarno zbog ideje da mogu da naudim drugom živom biću.
I počela sam da proučavam "programiranje" sopstvene svesti.

Prvo, način ishrane se zasniva i na činjenici koliko neko ima godina. Ako bi baš želeli da se držimo postulata ajurvede, deca su tip kapfa. I tako i treba da se hrane, a da bi im se tela razvila. Odrasli zbog svojih obaveza treba da su u "pita" vatrenom stilu da bi održavali metaboličke vatre i bili sposobni da se bore i izdržavaju svoju porodicu. A starije osobe, koje su (ovo je sada stvarno važno) proživele život, isfinansirale i odgajile svoje mladunce, stvorile neko svoje carstvo, sada po indijskom sistemu vaspitavanja, imaju svako pravo da po ceo dan sede, meditiraju, filozofiraju, uzdižu se spiritualno, jer se spremaju za prelazak na "onu stranu". I njihova ishrana jeste satvička, to jest "vata" tip, pošto su im i tela mahom takva.

Ako neko u svojim tridesetim po vasceli dan samo filozofira, meditira po 6 sati dnevno, često se pitam zašto se plaši materjalnog sveta u koji jeste ubačen da bi preživeo materjalno iskustvo.
Zašto se neko toliko panično plaši izlaska u "borbenu arenu" života gde treba zaraditi novac, platiti račune, napraviti, roditi i othraniti decu, odigrati celu životnu predstavu?

Lako je živeti kao monah, ja to najbolje znam. Ali biti čist i u stalnoj vezi sa Izvorom dok te bombarduju sa svih strana i bitnim i nebitnim stvarima, e to je već specijalni dar... i teret.

Druga stvar je klima.
Svi znamo da postoje medvedi i da je to generalno jedna vrsta. Ali medved u zoni polarnog kruga živi na masti i mesu, a panda živi na bambusovim mladicama. Da li ste primetili da ljudi u žarkom pojasu više preferiraju povrće, dok ljudi iz Sibira ili severnih delova Kanade svoju ishranu zasnivaju na masti i mesu (eto baš kao i medvedi).
Što se ide severnije pravila se menjaju, toliko se menjaju da čak i Pravoslavna crkva ima izmenjena pravila vezana za post u zavisnosti od toga da li postite u Grčkoj ili na Kamčatki, sa svim geografsko-kulinarskim prelazima između.



Ovo je dobar primer zimskog obroka za ove krajeve. Masno ovčije meso sa prazilukom i graškom. I možda bi neko sada razmišljao da li mrzi ovčije meso, meso uopšte, to što je povrće prženo, skuvano, pa opet umašćeno... Suština ovog obroka je masnoća, a izbegavanje masnoće je prva, krucijalna i osnovna greška koju priučeni vegetarijanci rade.
Često imam situacije da mi se agresivno javljaju vrlo fundamentalistički nastrojeni vegetarijanci i kritikuju me zbog nekih tekstova. Pokušavam da se ne uzbudim previše zbog toga, pa im prosto odgovorim da je sve ok, da sve razumem i zamolim ih da mi se jave za nekoliko godina. I da mi istom prilikom jave u kom stanju su im zubi, da li mogu da trče ili da se bore, u kom su im sada stanju creva, nivo energije i najvažnije... da li su sposobni za seks.
Nije smešno, koliko bi možda nekom ovo i moglo da zazvuči. Jako puno ljudi ovde ima jako ozbiljne probleme baš zbog nesposobnosti i da uživaju u seksu, da imaju nagonsku želju i najvažnije - da naprave dete.

Često mi se podmeće na uvid i članak o jednoj prelepoj crnkinji (sada ima 73 godine) koja decenijama živi na sirovoj vegetarijanskoj ishrani i eto, kao za pakost, tu stvarno divnu damu sam imala čast da slušam pre neki dan u jednom intervjuu.
Gospođa živi na Floridi gde je klima skoro pa tropska (dakle nema zime), zatim ta ista gospođa je počela sa vegetarijanstvom negde u svojoj 40-toj godini, a tada je već odavno rodila sina i odradila najveći deo "materjalnih" obaveza koje je život od nje zahtevao. Takođe, gospođa je crnkinja i njeno predačko nasleđe ide iz tropske zone Afrike. I najvažnije, ona jako vodi računa o svojoj ishrani, što će reći da je masnoća prvi postulat, a čista voda sledeći. O hrani da ne govorim, jer ona jako dobro zna biohemiju i sve što ide uz metaboličke procese.

U prevodu, ako su vaši preci stigli iz Afrike, vi živite u tropskoj zoni, rodili ste decu, zaradili pare i ZNATE biologiju i biohemiju - izvolite slobodno. Ovaj tekst nije za vas i molim vas da prestanete da ga čitate, jer gubite vreme.

Ovo je predlog za dobar obrok na prelazu iz zime u proleće. Mešana salata (zelena salata sa šargarepom, kupusom, lukom, začinskim travama, natopljena maslinovim uljem) i juneće ćufte (samo začini i samo luk  i jaje uz meso, bez ikakvih skrobnih dodataka ili ne daj Bože soje). I uz nekoliko sosova tzv. dipova užitak je potpun.

Elem, da se vratim temi. Što se "tradicionalnog vegetarijanstva" tiče postoji još jedna stvar. Nedostatak higijene ili čak tradicija Indije je da su njihove žitarice i zrnasta biljna hrana prepune insekata i da se to ne čisti pre pripreme.
Neki objašnjavaju da je baš zahvaljujući ovoj činjenici i onaj broj indijskih vegetarijanaca (jer nisu svi Indusi vegetarijanci, nisu čak ni pola, već daleko manje od toga) pošteđen uništene jetre zbog manjka vitamina B12 i taurina. Pri tom su na isti način i pošteđeni bolesti koja se zove "vegetarijanski indukovana pseudo multipleks skleroza".

Da se razumemo, nije svim vegetarijancima loše, pa ni nekim koji žive u umerenoj klimi sa smenama zime i leta, ali ti ljudi zaista strogo vode računa o tipovima hrane koju uzimaju.
Generalno gledano, ali isto tako ne možete svoje telo "generalno" gledati, ljudi A krvne grupe su pogodniji za vegetarijanstvo. I žene za nijansu malo više od muškaraca.
I generalno gledano vegetarijanski periodi jesu dobri za organizam i zato sve religije sveta imaju svoje dane za post u zavisnosti najviše od geografije. Ne od filozofije, pošto je filozofija svih religija ista.

Osnovna stvar koja mene lično izluđuje po pitanju vegetarijanstva jeste potpuno nepoznavanje metaboličkih procesa, a prorokovanje drugima. Ako jeste vegetarijanac ne nabijajte to drugima na nos. Budite vegetarijanac duže od 2,3,5 ili 10 godina pa tek onda širite svoja iskustva. Jer u slučaju da omanete kombinujući hranu posledice mogu da budu katastrofalne.
Gledam ih stalno.

Sledeća stavka jeste sirova ishrana i/ili veganstvo.

Menja se hemija mozga. To je zaista tako, ali... Postojao je jedan Pitagora, čudan, pomalo lud čovek, ali naučni gigant - vegetarijanac.
I postojao je Nikola Tesla, takođe gigant, ali vegetarijanac tek u svojim starijim godinama, štono i treba.

Nisam to samo ja primetila, primećeno je na sve strane i čak su rađene i studije o tome. Ljudi koji se drže na sirovoj biljnoj hrani počinju da gladuju. Naš želudac nije (za razliku od krave ili ovce koje imaju više želudaca) sposoban da razbije biljni ćelijski zid izgrađen od celuloze. Deo nutrijenata se izvuče besomučnim đusingom i razni smutijima, ali telo generalno gladuje. Osim što je takvom hranom bombardovano šećerima.

Treba "ući" malo bolje u to društvo da bi se shvatilo da ti ljudi imaju opake napade gladi i još opakije napade želje za šećerom (slatkim, voćem, bilo čim što donosi šećer). Budući da gladuje telo aktivira određene zone u mozgu, koje se inače aktiviraju upotrebom narkotika, i pod rezonom "ako već umirem, hajde da ne primetim i budem u euforiji" ovakvi ljudi postaju agresivni, non-stop euforični i počinju razno razne kosmičko-spiritualno-lupetajuće filozofije.
Znam da zvučim jako ružno, ali iznad sam lepo rekla da je bio jedan Pitagora.

Ako se ne bavite vrlo komplikovanim matematikama, genezom multiverzuma, strukturnim istraživanjem muzike - poštedite ljude oko sebe upražnjavanja ovog sporta.
Što se tiče "kanalisanja" poruka iz paralelnih svetova poštedite ljude oko sebe takođe, osim u slučaju da vam ti dokoličarski duhovi iz one dimenzije ne pošalju nacrt za motor na vazduh ili svemirski brod (pošto su toliko pametni). Kažem, manite se, jer je bilo osoba koje jesu iskanalisale ovakve nacrte i bilo je još više osoba koje su izgubile silno vreme svog života zamajavajući se bukvalno sa budalastim parolama budalastih sitnih duša sa "one" strane.

Biti na sirovoj biljnoj ishrani zahteva vrlo pažljiv odabir hrane, IZUZETNO znanje biohemije i određenih telesnih ciklusa. I treba znati i prestati tada kada "đavo odnese šalu".

Čovek koji decenijama predvodi u svetu sirovi vegetarijanski pokret Dejvid Vulf je izuzetno obrazovan čovek i vrlo vodi računa. Znam, jer sam za razliku od ovih naših domaćih sirovih perjanica sa njim kontaktirala više puta.
Recimo da su detalji koje ne znate i koju se ne spominju da pečurke ili bilo koje gljive ne smeju da se koriste sirove. I to zna i on, i kuva ih.
I isto tako kuva i koprivu i radi eliksire koje ovde preporučujem javno i služe i za zdravlje i za podmlađivanje, a prave se kuvanjem biljaka.

I naravno, i on i ja znamo vrlo dobro filozofiju Rudolfa Štajnera, kod kog jasno stoji da sve što vam je potrebno uvek možete da pronađete oko sebe. Nema apsolutno nikakve potrebe za besomučnom potragom za peruvijanskom makom, ako pored vas raste rotkva. Niti za ovim ili onim bobicama, kada je šipak na dohvat ruke. O maslačku neću ni da pričam.
Sve što vam jeste potrebno za ishranu je tu oko vas ili vrlo blizu. Ne bacajte pare na budalaštine, niti preporučujem da čitate tekstove o čudesnim egzotičnim biljkama koje koštaju Boga oca i uvoze se ko zna odakle.
Znam da je ovde opšta pomama za kvazi tekstovima ljudi koji uvoze ovo ili ono, a podatke pokupe sa stranih sajtova, ali pre no što se uhvatite u to kolo, 'ajte izađite napolje, naberite svaki dan maslačak, skuvajte ga ili uradite šta god hoćete sa njim samo da ga pojedete, pa da vidimo u kom stanju je vaše zdravlje posle par meseci... A pare na acai, goji, reishi ili macu ili macunu niste bacili niz WC šolju.


























Ovo je slika mene na skoro održanom regionalnom hiphop takmičenju. Mislite li da svaka žena u svojoj petoj deceniji to može da izvede? Ili mora da vodi računa i o ishrani?

Ali o sirovoj ishrani nisam završila. Ne znam da li ste ikada čuli za pokojnog Ajunisa Vanderplanica? Pokojni je zato što je poginuo pre otprilike godinu i po dana u svojim sedamdesestim godinama života. Da nije poginuo Ajunis bi za mene i dalje bio pojam ekstremno zgodnog muškarca sa izgledom kao da ima 30, vrlo smirenog, produhovljenog, koji svake noći spava oko 2 sata, a seks ima u trajanju od 4 do 6 sati.
Stvar je u tome što je Ajunis kao dete imao toliko stravičnih zdravstvenih komlikacija da je prosto neverovatno. I lekari su sasvim lepo predviđali njegovu smrt u 6. godini starosti, pa u 10., pa tako dalje. Bio je prekriven tumorima, stomak mu se raspadao, obeznanjen od bolesti. I počeo je traga, ne za idealnim stanjem, već za nečim što bi moglo da mu olakša bolove dok ne umre. I tako je učio.

Prošao je kroz sve moguće vrste ishrane i shvatio jednu stvar. Životinjska ćelija jeste identična ljudskoj i može da se jede sirova. Jeo je čak i pokvarena jaja i trulo meso. Imao je "čudesni" preparat koji je pravio (nije prodavao) tako što je ostavljao meso u zemlji da trune, vadio ga posle par dana i tako zemljavog jeo. Njegov čuveni "high meat", da bih kasnije pronašla da i Eskimi tradicionalno rade istu stvar sa ribom - ostavljaju je da počne da se raspada pa je tek tada konzumiraju.
Ajunis jeste bio ispred svog vremena. Tada nije znao o mikrobiomu i našem neophodnom saživotu sa bakterijama, ali je svojim životom dokazao svaku svoju ideju. Čak sam gledala decu koja su odgajana po njegovim principima gde se bebi posle dojenja daje kombinacija jaja i samlevene džigerice. I takvo dete izraste u malog Herkula, sa 4 godine krene u školu i postane genije.
A duhovno je potpuno smireno kao da je godinama meditiralo na Himalajima, isto kao što je bio i Ajunis Vanderplanic.
Da, što se mene tiče, da. Može sirova ishrana. I vrlo često jedem sirove iznutrice i sirova jaja, naročito kada imam borilačke treninge i znam da će biti jako naporno.

A to nas vraća na onaj stari vegetarijanski problem. Ubijanje.
Ali, izvinite, šta vi uopšte jedete ako ne ubijate?

Ne znam zašto je tako lako ubiti biljku, a tako teško životinju? Iskreno da priznam imam jako veliki problem kada idem u šumu i skupljam biljke sebi za jelo. Možda je smešno, ali svakoj se izvinim i obećam ono staro zlatno pravilo (sada jedem ja tebe, posle jedeš ti mene).
Životinju bih možda i mogla da ubijem iz daljine strelom ili sačmom, nožem sam apsolutno nesposobna i zahvalna ljudima koji rade taj ružan, ali neophodan posao.
Ali - zašto bi život jedne krave bio više vredan od života deset hiljada šargarepa koje bi je nekako zamenile?

Možda je nekom lakše zato što šargarepa nema oči, niti može zvučno da jauče, ali to ne menja osnovu problema.
Mislim da svako ko ima takvo shvatanje stvari ima i paničan strah od smrti i suštine ovog svemira. Sve se nečim hrani i sve nešto konstituiše. Energije se transformišu i vrte do u besvest i ne razumem čemu strah.

Nećeš da jedeš kravu zbog ubijanja, pa nemoj ni šargarepu pobogu. I svemir će te momentalno isključiti iz cele igre, kršiš pravila. Izvoli u bardo dimenziju, nemoj zadržavati one koji žele da prožive materjalni svet.

No, o ovome možemo do sutra.
Suštinski, svaki tip ishrane je pravi i svaki je pogrešan. Treba da učimo o sebi, o precima i nasleđu, a zatim biohemiju. I to je zadatak za ceo život. A dok učimo ne smemo prorokovati drugima. Jer, taman lepo stoji u Bibliji (nekako ovako): Oni koji jedu meso neka se ne sprdaju na račun ovih koji jedu zelje. I ovi koji jedu zelje neka se manu onih koji jedu meso... I sve faze između, dodala bih ja.

Ali, pred kraj ovog sad kilometarskog teksta da kažem i protiv čega jesam...

Što se standardne ishrane tiče žestoko sam protiv mesnih prerađevina bilo koje vrste, još više protiv margarina i onih Fan i Šit kako ih zovem pahuljica (muslija ili keksa u rinfuzi), takođe sam protiv grickalica i keksa svake vrste, kao i generalno svega što je u kutijama, kesicama, kozervama ili tubama.

Što se nazovi zdrave hrane tiče tek me tu podilazi jeza, jer kad kod uđem u neku nazovi bolje opremljenu radnju kao zdrave hrane počne da ključa u meni kako pogledam one smrdljive povrćne namaze (biljne paštete), soju u svakom obliku, razne još smrdljivije biljne margarine, ponovo nebrojene kutije i kesice u kojima je suštinski keks (ugljeni hidrati i šećer, dakle šećer ukupno). Procesirana hrana isto kao što je u supermarketima izložena procesirana hrana, samo što je ova na "višem" nivou budalaštine... i trovanja.

Hoćete da izgledate kao ja u svojim matorim godinama? Ne jedite to đubre. Hrana se kupuje na pijaci i sve što vam je potrebno postoji uz samu pijacu.
Ali to su znali i vaši preci, zar ne?



Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED

Friday, July 27, 2018

Pričajmo o smrti


(Pošto smo u sred sezone pomračenja, a i retrogradnog Merkura i Marsa, red je da ponovim jedan jako važan tekst...)


Pre par godina za jedan časopis sam napisala seriju tekstova o ženskom životu i kasnije ih objavila ovde pod zajedničkim imenom "Magija žene". Poslednji od tih tekstova se bavio smrću, naravno. I bilo je još nekih tekstova kasnije, ali da ne širim tu priču.
Smrt je uvek uz život i ne znam zašto ljudi od te faze prave toliku tajnu, plaše se da o tome govore ili uopšte razmišljaju.




I rađanje i umiranje su sasvim prirodni procesi i kada je nekom određeno da se rodi - rodiće se. Kada je nekom određeno da umre - umreće. I nema dalje priče.
Na onu filozofiju "Samo neka je po redu." uvek odgovaram pitanjem "A ko si ti da govoriš Bogu šta je po redu?".

Ali bez ikakvog unošenja u duhovne priče ili filozofije, zašto uopšte sada ponovo pišem o tome? Zato što sam u toku ove godine imala jako puno zahteva da pišem protokole za ishranu starijim osobama. Ove osobe mi nisu direktno tražile ispis, već su to radila njihova deca. A u pitanju su ljudi od preko osamdeset godina.

I tada sam odgovarala na isti način. Ko sam ja, skoro upola mlađa, da nekom ko je toliko daleko dogurao menjam navike i pokušavam da od staraca napravim momke i devojke?
Moj otac ima preko osamdeset i kad god mi traži da mu donesem neku gazozu ili napravim kolače ili tortu, ja to bez pogovora uradim. I to sa ljubavlju.

Uopšte nemam taj problem da mu objašnjavam šta je zdravo i dobro za njega. Veruje doktorima, kljuka se nekim silnim lekovima i dobro se drži za sada. Zašto bih mu menjala navike i šta bih time uopšte postigla?

On nema nikakve naučno-tehnološke ambicije, ne radi na nekom krucijalno važnom projektu za čovečanstvo i jedino ga zanima da se igra u bašti porodične kuće, malo šeta i gleda televiziju. Šta bih postigla time što ću ga maltretirati da pazi na ishranu, vežba svoje telo, kupa se ledenom vodom, vežba zimi u snegu ili trenira parkur?

I uopšte nije bitno ko će tu prvi da umre, ja ili on. To će se desiti tada kada treba, jer sam sahranila svog brata u njegovim pedesetim godinama, svog prijatelja u njegovim četrdesetim i gledala kako umiru mnogi dragi ljudi i u daleko mlađim godinama. To će se zaista desiti tada kada treba, sa ili bez mog straha i izbegavanja da govorim o tome.

I onda se nađem u jako teškoj situaciji, zato što u mojoj kući i u mom krugu prijatelja, smrt nije nikakav bauk. O njoj se priča, čita, razmišlja, živi kroz nju. I sa svešću o njoj se u životu postižu daleko bolji i kreativniji rezulati.
A meni se desi da deci starije osobe moram da na vrlo lep, lagan i nadasve izuvijan način, objašnjavam da njihov otac, majka, baba ili deda neće još dugo, i da puste tu osobu da te svoje poslednje dane provede u miru i bez gnjavaže da li je ovo ili ono zdravo ili nezdravo.

Ako volite svoje roditelje ili pretke tada naučite i da ih poštujete. Pustite ih da svoje poslednje dane provedu u miru i onako kako oni žele. A kada umru volite ih toliko puno da ih pustite da na miru pređu na "drugu stranu". I volite ih i dalje sećajući se njih i znanja i mudrosti koje ste od njih dobili, i koristite ih kao pomoć tako što ćete u svom umu razgovarati i savetovati se sa njima.
I to je sve.

Ako ih volite, ne pravite im pakao od poslednjih dana života samo zato što se vi plašite smrti. Niste više toliko mali i nije vam dozvoljeno da budete toliko sebični ili samoživi.

Poštujte život i poštujte smrt. I ne pravite cirkus od obe ove stvari.



Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED



Sunday, July 15, 2018

Kako se leči rak i kako nastaje rak


Za mnoge ljude ovo je užasna tema, i mnogi ne smeju ni da je spomenu, sve se nadajući potajno i u strahu da će ova "pošast" da ih zaobiđe. I sećam se decenijama ranije u novinama je svako malo moglo da se pročita da su naučnici pronašli ovaj ili onaj gen i evo sad će, samo što nisu, da imaju siguran lek protiv raka.

O ovim i onim magičnim biljkama i preparatima da i ne govorim. Toliko je bila magična soda bikarbona, pa kordiceps pečurke, pa ajurvedske biljke, pa se pio i petrolej, razno razni sirupi, travarske mešavine i čudo jedno, eto rak postoji i dalje na ovoj planeti, a ljudi umiru samo tako.

Za ovu ili onu supstancu ili biljku se često čuje da uništava ćelije raka, ali kada vam neko javi da postoji magična pečurka koja magično pobije trenutno sav rak, obavestite tu osobu da sve pečurke, uključujući i one najobičnije što idu preko pice, uništavaju ćelije raka.

A to se radi tako što se preko ćelija raka u Petrijevoj posudi, sa najčešće uzorkovanog pacova ili miša, stavi sloj neke supstance ili hrane, u ovom slučaju pečurke i bam, pečurka je pojela rak, jer joj je i inače u prirodi zadatak da "očisti" sve ono što se raspada.

Jedini problem u celoj toj priči je što vi niste Petrijeva posuda, a i rak ume tako nezgodno da se zavuče negde u telu, da teško da će pečurke da dopru do njega.

Ovde zgodno upada i ona teorija da rak izaziva Candida albicans, koja je redovni stanovnik našeg debelog creva, i samo i jedino joj je tu i mesto, jer ima određene metaboličke uloge koje treba da odradi. Ako počne da se nalazi na nekom drugom mestu, tada imate vrlo jasan znak da ste počeli da trulite i da se raspadate, jer nije kriva kandida što je tu, već ste krivi vi što je ona morala da migrira kako bi vam oslobodila telo truleži.

Ali da pođemo redom...

Šta je rak?

Komplikovanije tekstove, koje recimo niko živ ne razume, a i onaj ko razume ne zna šta će sa njima, imate na svakom koraku. Ja nameravam da vam ispričam najprostiju priču kako bi uvideli mehanizme i shvatili odmah o čemu se radi.

Svi smo bili mali jednom davno. I trčali i pali. I recimo gadno ogrebali koleno. Bolelo je, pa se uhvatila pokorica, pa korica, kako bi se tkivo kože zaštitilo dok se ne izleči i izraste ponovo.
Nas je za to vreme svrbelo to isto koleno, pa su vikali u kući da se ne drapamo i ne otvaramo ranu ponovo.
Ako to nismo shvatili iz prvog puta, shvatili smo iz trećeg, recimo, a neki to nisu nikad.

Ta korica, pokorica i sve što se dešavalo ispod su stem ćelije, mlade, brze i efektivne. I to vam je, deco draga, rak. Jedan od oblika raka.
Jeste, postoji i rak kože, gde rana neće da zaraste, ali je potpuno bezopasan i jedan od najlakših oblika za lečenje.

(A rana neće da zaraste sve dok se psihološki trauma odvajanja od neke osobe ne izleči u glavi i u srcu. Inače se tretira samo jodom i to je to.)

Elem, ajd sad neko da vam kaže da će uskoro da se ponađe lek protiv raka? Da li bi mogao da se pronađe lek protiv te zaštitne korice ili pokorice na odranom kolenu?
Pa možda bi i mogao, ali šta onda, kako bi koleno zaraslo?

Dakle, rak je zaštitni mehanizam tela, koji se javlja tek pošto je trauma preživljena i sada treba zaštiti to mesto dok se ne oporavi potpuno.
Znam, zblanuto zvuči, ali objasniću odmah.

Svaka naša emocija ima korespondentni organ u telu, po tradicionalnoj kineskoj medicini, novoj nemačkoj medicini koja koristi MRI tehnologiju i potvrdila je ovo, po psihologiji itd.

Kada nosim bol u sebi, tada se taj bol skladišti u plućima, kao što se bes skladišti u jetri, strah u bubrezima...

Čak, bol, bes, strah i sve ostalo, ne mora da bude moje, ali ih nosim tradicionalno od svojih predaka. Napr. moja baba je umrla od tuge, napuštena od svih, ja nosim njen bol i ponavljam njenu priču. Predačka priča, predački prenos.

Standardne dve situacije su rak dojke i rak testisa. Od toga, decidirano tvrdim, ne može da se umre, jer su u pitanju spoljašnji organi i nisu vitalni. Imali, nemali, možete da živite.

Rak dojke se javlja kod žena koje su preživele neku traumu, i tačno se zna koja dojka je pogođena u zavisnosti od osobe koja je povredila dotičnu ženu, da li je to njena majka, muž, dete, ovaj ili onaj.
Kada je trauma preživljena, u dojki se inkapsulira mini tumor i ostaje bukvalno kao biser posvećen budalaštini. Ko pre oprosti taj nema šta da se brine.

Takav zatvoren tumor, ne treba dirati, nikako ga ne treba bušiti zarad biopsije, ništa. To je gotova stvar i telo se samo izlečilo. Da li će da nestane ili večno živi u vama, to zavisi od toga koliko brzo možete da oprostite i zaboravite.
Ako pripadate bilo kojoj hrišćšanskoj tradiciji ovde, eto - odmah vam je rešen problem, jer je opraštanje nešto što su vas učili od malena.

Vrlo slična priča ide za testise, ništa za brigu. Niti je, takođe, rak prostate ikoga ubio. Samo hirurške procedure, bez toga, svi preživljavaju. Proverite slobodno.

U suštini, najveći problem vezan baš za rak je dijagnostikovanje i šok koji pacijentima priređuju doktori. Ne zato što su zli, nego zato što se i oni plaše i ne znaju dovoljno.

Ovaj šok dijagnoze može da vam proizvede rak na nekom drugom organu, pa da ste ubeđeni da je, recimo, rak grla, metastazirao na desnom bubregu. Kada ste u stvari imali neopevan strah u trenutku kada vam je doktor rekao dijagnozu, pa ste odmah proizveli još jedan. Gde? Pa tamo gde je strah, u bubregu. Prosto.

Zašto sam toliko direktna, da ne kažem prosta?

Zato što gorka medicina ili šok, radi bolje od nežne u ovim slučajevima.

Zašto recimo muškarci skoro da nemaju rak dojke? Da li ste se ikada zapitali zašto je to slučaj?

Pre mnogo godina slušala sam jedan intervju čoveka koji je napisao knjigu o tome kako je on pobedio rak dojke. Kuriozitet cele priče bio je u tome što je taj čovek homoseksualac. On je bukvalno preživljavao krah svoje dugogodišnje ljubavi sa drugim muškarcem, a budući da je u toj vezi igrao "žensku" ulogu, tako se i ponašao i tako je i osećao.

Dok nije naučio da oprosti, nije mogao ni da se izleči.

Neko na ovom mestu može vispreno da primeti da je meni lako da teoretišem o raku kada ga nisam imala, ali ga jesam imala i uopšte se nisam potresla. Na sreću, u to doba mog života morala sam da brinem daleko preče brige, a rak dojke sam samo registrovala i shvatila da se dešava zbog propasti mog prvog braka.
I nestao je.
I nije se vratio, jer sam ja postala daleko jača u psihološkom smislu i sada daleko brže "puštam" i još brže opraštam.

Neko opet može da se zapita a zašto onda mala deca oboljevaju od raka, a odgovor na to je predački prenos.
Ljudima bude smešno kada ih upozoravam da ne lažu, ne kradu, ne maltretiraju druge ljude,jer će im se stvarno vratiti kroz potomke, ali to u tim trenucima izgleda tako daleko i bajkovito... dok se ne desi. A posle ide standardno kuku lele.

Sa druge strane, rak može da donese vrlo pozitivnu prekretnicu u nečijem životu. I sećam se jasno jedne divne priče doktora Bernija Sigela koji je ceo svoj radni vek proveo lečeći ljude baš od raka, ali i pokušavajući da im pomogne u psihološkom smislu. Napisao je nekoliko fenomenalno dobrih knjiga i ne sećam se u kojoj sam tačno pronašla ovu priču, ali je nikada nisam zaboravila.

U pitanju je bila jedna žena koja je više od decenije živela u braku koji je bio esencija pakla. To je tako trajalo do besvesti, to jest sve dok joj nije registrovan vrlo opasan tumor na mozgu. Šanse su joj bile minimalne, i ona uopšte nije želela ni da pokušava.
Ali ju je ovaj rak konačno naterao da se razvede i pošto je bila u tako ozbiljnom stanju, bivši muž joj nije pravio problem, kao što bi inače uradio, i konačno ju je pustio.

Žalila je samo za jednom stvari, kako je rekla doktoru Sigelu. Želela je da bude pilot i da leti na malim avionima. On je bio svestan da je ova šansa propuštena, ali joj je savetovao da ode do nekog lokalnog aerodroma i da plati jednu vožnju, makar da je želja mine.
I tako je i uradila.

Otišla je u ponedeljak ujutru, kada je znala da nema drugih posetioca, jer su obično dolazili vikendom. I nije bilo nikog u blizini. Počela je traži po hangarima i odjednom je ispred nje izašao zgodan, mlad muškarac i njoj su klecnula kolena kada ga je videla.

Sve mu je objasnila odmah i kako umire i kako mora da se provoza avionom i kako će odmah i da plati samo da je neko poveze par minuta. On je odmah pristao i odbio da mu išta plati. To je bio njegov poklon samo za nju.

Imala je najviše nekoliko nedelja da poživi, i doktor Sigel je pomislio da je uspela da ispuni svoju želju i umre na miru jer se više nije javila.Ali, nekih godinu dana kasnije došla je u ordinaciju, blistava, srećna, potpuno zdrava i trudna... sa onim pilotom.

Tako nekada rak ume da bude i najveći blagoslov.


Da, znam, sada se pitate, ako je rak tako prirodna i blagorodna stvar, zašto se ljudi toliko muče i umiru od njega?

Ljudi se muče i umiru i od mnogih "benignijih" stvari, kao što je na primer upala pluća, štucavica i tako nešto sasvim obično. Ono što mene odavno fascinira je odnos između umiranja od raka pluća i umiranja od tuberkuloze.

Kako je odavno počela vakcinacija protiv tuberkuloze, tako je rapidno i pao broj ljudi koji se od ove bolesti i razboljevaju. Ali je za potpuno isti procenat porastao broj ljudi koji oboljevaju od raka pluća, tako da je linija u grafikonu koja pokazuje zajedno rak pluća i tuberkulozu (procenat umrlih od ove bolesti na ukupan broj stanovnika ove planete) potpuno prava, horizontalna linija.

I ono što se zna u lekarskim krugovima, ne svi, znaju mnogi, je da rak pluća može da se izleči za par dana ako se osobi ubrizga bakterija koja izaziva tuberkulozu, a to je upravo Mycobacterium tuberculosis.
I ovo je naravno protiv zakona, te se o tome i ne može javno ništa ni čuti.
Ali, eto da znate da se rak pluća i tuberkuloza potiru. Dve strane jedne te iste tuge.

Da, pesticidi, herbicidi, hemikalije, najviše plavo svetlo i pogrešni dnevni ritmovi utiču na rizik dobijanja raka, ali ono što je najvažnije je ono što nosimo kao emociju u sebi i koliko smo spremni da je se odreknemo i oprostimo.

Godinama sam gledala i naslušala se mnoštva budalaština vezanih za lečenje raka, od toga da se uzrok traži u genima ili njihovim mutacijama, pa će isključivanje ili uključivanje ovog ili onog dovesti do leka protiv raka. Pa su tu bile makrobiotike, veganstva i ostale religiozne zanimacije, sa potpuno istim procentom preživelih i pomrlih kao što su bili oni što su se kljukali hemijom i išli na zračenje, a to je jako malo.

Pa sam se dokazivala da je mamograf glupost, sprava koja inače nije ni precizna, a vrlo je opasna. I ubeđivala žene koje osećaju potrebu da snime grudi da to urade na termografu, daleko preciznijem i benignijem aparatu.

Pa sam svojim očima gledala kako muškarci trče u štiklama, a da bi gistro pomogli (?) ženama obolelim od raka dojke. Ne mogu da se suzdržim sada, ne zato što ti muškarci imaju mozgove kao ćurke, nego što bi pravi muškarci, koji znaju kako da vole i dodiruju žene bili daleko uspešnija terapija, ali ih avaj nema više...

Pa sam se nagledala decenijama kako se kradu pare pod paskom da idu za "povećanje svesti" od opasnosti raka ili borbe protiv raka. I koliko je ženskih ćurki dalo para na sve one budalaštine sa oznakom roze trake, koja je bila simbol borbe protiv raka dojke.
Svašta se čovek nagleda u svom životu... Svakojakih gluposti.

Ali ove moram da kažem i jednu možda neverovatnu stvar. Protiv sam zračenja i u mnoštvu sučajeva lečenja raka, ovo je pogubna procedura. Ali sam pronašla i podatak da za slučaj lečenja raka kostiju tip Juingovog sarkoma (Ewing sarcom) zračenje daje zapanjujuće dobre rezultate. Dakle, postoji i taj slučaj.

Ono što se poslednjih godina, hvala Bogu, u standardnoj medicini konačno pojavljuje je da rak dojke ne treba čačkati, isto kao i rak testisa, i isto kao i rak prostate.
(To je ona priča sa početka o odranom kolenu, koje nabolje zaraste ako se ne drapa, nego samo zaštiti da prirodno zaraste.)




Svi mi preživimo rak u proseku 7-8 puta u životu, a da toga nismo ni svesni. A ako smo svesni, to se leči lako i brzo, i to vrlo jednostavno, ali to je deo koji šaljem posebno kada pišem protokol o ishrani i to onim ljudima kojima to treba.

Elem, nemojte zaboraviti da je život prepun uspona i padova, i da što smo iskreniji sami prema sebi i živimo sopstvenu istinu, to je rizik od oboljevanja ili umiranja od raka minimalniji.

Ali je za ovaj "sport" potrebna hrabrost, disciplina i čast.



Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.


COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED




Wednesday, July 4, 2018

Plavo svetlo, opasnosti i kako ih izbeći


Pre nekoliko nedelja napisala sam tekst šta je to plavo svetlo (nađite ga ispod u arhivi tekstova), koje su frekvencije u pitanju, i šta su to "blueblockers" naočari.
U videu ispod možete da čujete Džastina koji vodi Exreme Health Radio i volim da ga slušam godinama kako intervjuiše najbolje doktore na svetu. Ovde on priča o opasnostima plavog svetla, kako i koliko to utiče na proizvodnju insulina, kako obara dopamin, i kako je koren skoro svih bolesti u svetlosti, to jest frekvencijama koje razmenjujemo sa okolinom.

On suštinski govori o onome o čemu ja stalno zvocam, ali ljudima to teško ulazi u svest.
Ako znate engleski poslušajte ga dok nešto fizički radite, jer je sve što je rekao baza zdravlja.





Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.


COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED


Friday, June 29, 2018

Kako se pravi tinktura od kantariona


Danima sam se vrtela oko ovog cveta kao omađijana njegovom lepotom .


Danima sam toliko želela sunčane dane i želja mi se konačno ispunila... ali ne zadugo.



Ali žuta boja je postala moja inspiracija ove sezone.



A onda sam videla da su sve gradske pijace pune ženica koje prodaju bukete kantariona. U kući sam već imala par flaša vodke kupljenih samo za "brza dejstva" kada pronađem ili kupim biljke koje cvetaju u ovim sunčanim danima.


Ova količina kantariona je bukvalno sabijena u tri prosečne tegle. Nasula sam vodku preko i dobro zatvorila. I naravno, ostavila na tamnom mestu.

Jednom kada je biljka ubrana, Sunce joj je neprijatelj.
Ne baš realni neprijatelj,to je više alhemičarski termin, ali ovako uhvaćena energija Sunca ne sme da se vrati svom izvoru.


Šest nedelja kasnije otvoriću tegle i procediću dobro tečnost, koju ću ponovo da uspem, zatvorim i ostavim za zimu.
Ovo je najbolji lek za sve vrste prehlada, gripove i podizanje imuniteta.
Pola pipete jednom ili više puta dnevno u zavisnosti od situacije sređuje svaki problem.







Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.


COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED






Wednesday, June 13, 2018

Šta su to blueblockers naočare i šta je zapravo „blue light“ ili plavo svetlo



“Blue light” je postao vrlo prepoznatljiv termin poslednjih godina, i uz nove proboje vezane za medicinu i fiziku, sigurno ćete biti svedoci mnogih novih proizvoda vezanih upravo za ovu temu. Ali šta je “plavo svetlo” objašnjeno na jednostavan način i kako ono utiče na ljudsko zdravlje?

Ako se setimo osnovnih postulata fizike, znamo da svetlost ima dualnu prirodu. Svetlost čine čestice ili talasi, ili talasi koji mogu da postanu čestice i obrnuto, u zavisnosti  od posmatrača ili metodologije posmatranja. Ali hajde da se ne unosimo toliko u nauku. Čestice svetlosti se nazivaju fotoni, a svetlosni talasi se mere u nanometrima. I delovi svetlosnih talasa imaju svoje boje i pripadaju različitim kategorijama talasnih dužina. Dakle, postoji više tipova talasa ili zračenja koji pripadaju elektromagnetnom spektru, ali oni koji su opisani kao “svetlosni talasi” su ultraljubičasti talasi, koji nama nisu vidljivi, vidljiva svetlost i infracrveni zraci, isto nama nevidljivi.

Naše oči mogu da vide samo vidljivi deo spektra svetlosti, što znači da svetlost može da se vidi kroz različite boje počevši od ljubičaste na jednom kraju spektra, zatim ide indigo, plava, zelena, žuta, narandžasta i crvena na drugom kraju spektra. Naše oči mogu da vide, to je tačno, samo “vidljivu svetlost”, ali naše oči mogu da detektuju ultraljubičaste i infracrvene delove svetlosti kao signalne mehanizme koji dalje aktiviraju ili deaktiviraju signalne sisteme i proizvodnju hormona unutar našeg mozga. A sve ovo se dešava putem razmene fotona preko retinalne površine ili površine oka, da pojednostavimo malo.

Plavo svetlo je postavljeno vrlo blizu ultraljubičastog dela spektra i ima vrlo kratku talasnu dužinu, što znači da je njegova frekvencija daleko viša od ostalog dela vidljivog spektra svetlosti, i upravo zbog toga ekstremno jaka.

U prirodi se plava svetlost pokazuje rano ujutru i naše oči su prilagođene da prime ovaj deo svetlosnog spektra baš u to doba dana. I na isti način, naša tela, ili je bolje reći naše oči, su prilagođene da razmene fotone sa Suncem i aktiviraju nekoliko vrlo važnih hormona koji će posledično aktivirati ostale telesne funkcije u toku dana. Na primer, melatonin se aktivira ujutru, a ne uveče, a to ćete retko moći da čujete.

Pravi problem se nalazi u činjenici da naše oči ne treba da primaju plavu svetlost kasnije ujutru ili u toku dana. A to je pogotovo istina za poslepodnevno ili večernje vreme, jer smo kroz stotine hiljada godina naše evolucije kao vrsta na ovoj planeti i sa ovim Suncem, prilagođeni da primamo druge delove svetlosnog spektra i da završimo svaki dan sa svetlošću koja pripada infracrvenom tipu svetlosti. To je potpuno prirodno za nas kao vrstu, i znate i sami da primitivna plemena još uvek pale vatre (a koje emituju i infracrvenu svetlost) uveče da odbiju divlje životinje i spreme hranu.

Međutim, u ova naša “moderna” vremena, ljudi uključuju električnu svetlost (od čega su ove “nove” LED sijalice pogubne), televizore, računare i sve vrste svetlosnih uređaja, pogotovo telefone, a koji emituju plavu svetlost (plavi ekrani ili blue screens), to se dešava u bilo koje doba dana i večeri. Znate da astronauti koji se vraćaju sa svemirske stanice Mir uvek imaju velike probleme sa zdravljem, a to je zbog nedostatka gravitacije i zato što vide izlazak Sunca 17 puta u toku 24h. Sad zamislite šta se dešava sa vašim detetom koje pogleda u telefon 200 puta u toku dana, a efekat je isti…
Mozak dobija pogrešne tipove signala kroz oči i na duže staze ovo “pogrešno tempiranje” se završava kao brljavljenje hormona i neizbežno dovodi do bolesti.

Naravno da smo mi svi svesni da u ovo doba “progresa” ne možete pobeći plavom svetlu u pogrešno doba dana, i to pogotovo ako živite u urbanim delovima planete i upravo zbog toga se blue blockers naočare ili naočare koje blokiraju plavu svetlost prodaju sve bolje i bolje u svetu. I očekujem njihov dolazak i kod nas.

Pre par godina su bile strahotno skupe, ali sada koliko sam videla idu od 3 i nešto dolara na AliExpressu do 100 i nešto dolara na Amazonu. Lično nameravam da sačekam još par meseci i da ih kupim kod domaćih Kineza, jer često provodim dane u nizu glave zabijene u monitor, tako da nemam izbora.

Dakle, nisam ih isprobala, nemam model za preporuku, ali znam da ujutru da treba da primite plavu svetlost, i to ne iz telefona, već od Sunca, a u ostatku dana da se zaštitite… Makar dok nauka ne uznapreduje malo dalje, pa eliminiše ove tipove zračenja iz raznih uređaja.








Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.


COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED