Ja sam Kira i bavim se uspešno godinama energetskim lečenjima. Možete me kontaktirati na e-mail: kirazdravlje@gmail.com.

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova. Autor jedino dozvoljava postavljanje linka. Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka. COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2022 ALL RIGHTS RESERVED

Tuesday, June 17, 2014

Magija žene 10 – Smrt ili novi početak




Prateći život jedne žene od začeća do smrti čini se da smo stigli do samog kraja. Ali - da li kraj uopšte postoji?


Od one moćne porodične šamanke, opake veštice, najbolje utešiteljke, najstrašnije vladarke, masivnog stuba kuće, najvećeg medicinskog eksperta, savršene kuvarice i najboljeg prijatelja, gledamo kako se iz dana u dan neprimetno smanjuje, kako slabi, kako nestaje, kako gubi kosu u pečatima, pretvara se u ponovo u dete, pretvara u baku Krona i kako odlazi na novo putovanje.


Stanje uma

Sve što je rođeno jednom mora i da umre. Stvaranje, održavanje i uništenje su suštinski postulati svake religije i svakog procesa u svemiru. U svim svemirima. I ako je žena nastala snu neke druge žene i bila najavljena i materjalizovala se u strastvenom spajanju, rasla i razvijala se kroz neke svoje priče i događaje, šta se dešava sada kada polako napušta svoju poziciju i sprema se za put u nepoznato?
Po istočnjačkim religijama život i ceo kosmos su samo san, jedan od snova koje sanja Bog. I svako od nas je samo delić sna, delić celokupne opsene. Po modernoj fizici ne postoji ni prošlost, niti budućnost. Već samo jedno večno sada, večno pulsirajuće, večno oscilujuće kroz sve svemire u celokupnoj multidimenzionalnosti.
Ljudi se obično plaše tog „nečeg“ što je na drugoj strani smrti. Razne religije kroz razna razdoblja obećavale su večna lovišta, rajske bašte i livade, bogate trpeze i raspoložene device ili muzicirajuće anđele – za one dobre, a kotlove sa užarenom lavom ili ledene pustinje za one loše. Neke druge su nam pokazivale pravila za umiranje sa tačnim pravcima kretanja ka određenim posmrtnim „nivoima“ (zapadni raj Bude Amitabe recimo pojavljuje se kao dobar primer), a neke druge su nam zadavale glavobolje i bol u grudima razglabajući princip karme do u sitne detalje.
Možemo li se osloboditi?
Možemo li se osloboditi usađenog osećaja krivice zbog početnog greha, zbog „karmičkog duga“, zbog „karmičkih veza“, „karmičkog ovog ili onog“?
Umemo li u tim poslednjim trenucima da se opustimo, pustimo sve od sebe, pustimo racionalni um i prepustimo Univerzalnom umu da nas vodi? I koliko Bog u nama veruje u Boga izvan nas, koliko su povezani, koliko isto?

I dok naša baka Kron, ona koja je iz moćnog Jupitera tako lako i za sve u kući neprimetno, skliznula u bolesnog Saturna, sedi na krevetu dok je unuka vrlo pažljivo češlja počinje da se seća i da govori. Pred očima su joj oni dani dok je bila mala, radoznala devojčica. Kako se prvo brinula o plišanim igračkama, pa o macama i kucama. Kako je sa majkom mesila prvo testo, krala joj šminku, isprobavala njene cipele na štiklu. Pred ogledalom je mogla da vidi samo jednu ravnu devojčicu i kako je skoro odmah za tim došlo neko čudno osećanje, neka neprijatnost, nešto što ju je postiđavalo i teralo da raste. Mogla je sebe da vidi kako dobija obline, kako joj rastu grudi i menja joj se lice i kako jednog sasvim strašnog jutra gleda sopstvenu krv, nešto što će gledati sledećih decenija svakog meseca i što će je podsećati na njen savez sa samim Mesecom, sa samim ženskim principom univerzalne sile. I kako se zajubljivala i odljubljivala, i koliko puta joj je srce bilo slomljeno i ponovo sastavljeno, iako je mislila da nikada više neće moći da voli. I kako je ipak volela i dalje i više i dublje, jer je ljubav njena suština. I kako sa stomakom do zuba kuva, sprema, burgija, kreči, preplavljena energijom novog bića koje se upravo kreira u njoj. I kako spava posle hiljaditog dojenja, spava kao da nikada pre toga spavala nije, a dobro zna da će se probuditi tačno na vreme, u onom trenutku kada se beba promeškolji. I kako je pored te prve bebe naučila sve o dečijim temperaturama, o zubićima, varenju, prehladama, ishrani. I da ona nije jedina, da nije centar svog Univerzuma. Kako mora da se pomeri i da neke male buduće ljude stavi na povlašćeno mesto jer je ona dečije utočište.
Naučila je da se bori otvoreno kao muškarac, da traži i dobija, da korača čvrstim koracima dok se probija kroz muški svet. I da se bori kao žena brišući suze, dodajući jabuke, praveći palačinke, lečeći mačke, tetke, prijateljice, ali nežno i pažljivo. Volela je sve svoje ljubavnike, sve svoje muževe. I kada je pomislila da je bila sve, uspela sve, došlo je to novo osećanje nelagodnosti, novo strašno. Prošavši kroz iskustvo klimakterijuma uspela je da shvati koliku zapravo moć ima i da konačno zasija punim sjajem posvećujući se samo svojim idejama, samo sebi.
I dok se polako gasi na usnama joj je osmeh i nema više ničeg za čim žali.


Snaga predaka

Po kineskoj tradicionalnoj medicini životna snaga - đing je smeštena u bubrezima i smatra se snagom predaka. To je sva ona „sila“ koja je ulivena u ljudsko biće prilikom stvaranja i koje ga konstituiše. Muškarci otprilike 40% ukupne proizvodnje testosterona dobijaju iz svojih bubrega, a žene 100%. U bubrezima je ta sveća koja polako dogoreva kroz život i u njima držimo hrabrost ili strah, engrame koje smo dobili na poklon od prethodnih generacija. Jednom kada sveća dogori životna energija napušta telo i jedna priča je završena.
U slučaju da u svom domu imate staru osobu budite svesni ovoga. Ako je ta osoba blizu smrti vaši panični strahovi da je oživite na bilo koji način su uzaludni, i prave joj dodatne probleme. Pokušajte da te poslednje zajedničke dane provedete dostojanstveno i u ljubavi. Nemojte dozvoliti da neko ko vas je toliko čuvao i pazio dok ste bili mladi provede svoje poslednje trenutke po bolničkim hodnicima ili izlažući se nekim vrlo bolnim, a jako uzaludnim medicinskim postupcima.
U slučaju da niste imali dobre odnose oprostite, oprostite se kao ljudi, zamolite za oproštaj i za blagoslov. Nemojte dozvoliti da se neka mračna senka prošlosti provuče u vaše potomke i pokvari im sreću. Jer stariji treba da blagoslove mlađe, a mlađi da poštuju starije. I možda vam ovo trenutno ne zvuči fer ako ste mlađi, sa godinama ćete shvatiti svu dubinu i mudrost koju ovo pravilo sa sobom nosi.
Tih dana ili čak nedelja pred umiranje izabrana osoba najčešće vidi svoje pokojne pretke i često počinje da razgovara sa njima. I to je dobro zato što su to momenti kada strah nestaje i uklanja se pred mirom. Nemojte se plašiti tih trenutaka i nemojte umiruću osobu vređati svojim strahom ili negacijom. Bolje je da oslušnete, bolje je da pitate, jer možda u tom otvaranju svetova postoji neka poruka koju vi lično treba da dobijete. Možda u tim generacijama žena postoji čarobno znanje za kojim ste žudele toliko dugo, a u stvari se krije u vašim genima, u mitohodrijama koje se prenose ekskluzivno sa žene na ženu. I sada kada je taj međudimenzionalni takozvani luksonski zid otvoren na tako kratko i dragoceno vreme – pogledajte i poslušajte šta preci mogu da vam kažu i kako da vas usmere na pravi put.  


Na drugoj strani

Kako se rodimo i počnemo da odrastamo tako i koncipiramo naš ego, predstavu o tome šta je u ovom postojanju naše „ja“. Ali to naše „ja“ je u stvari opsena. Milijarde mikroorganizama takođe konstituišu naše telo i humanih ćelija u svakoj osobi zapravo ima samo do 10%. Mi smo suštinski jedna ogromna država kojom valja mudro upravljati. I ego jeste opsena, ali vrlo korisna opsena koja nam omogućava da egzistiramo u materjalnom svetu. I ego upravo jeste ona jedina prepreka prilikom umiranja.
Kada jednom prođemo kroz početni strah, kada se sretnemo sa svojim precima i kada nas pozovu da im se pridružimo, šta nas čeka dalje? Muzicirajući anđeli, pokojna majka i tetka sa kojima ćemo da ispijamo kafe do u večnost? Ili nešto drugo?
Neko vreme po smrti duša bi trebalo da se razloži i rasprši u Univerzalnom.
Neko vreme posle smrti duša bi trebalo da doživi tetralno suđenje i preseli se na dodeljenu lokaciju gde se dalje dešava šta?
Neko vreme posle smrti duša se slatko izpozdravlja sa familijom, prijateljima i neprijateljima i dodeljen joj je novi karmički zadatak sa sve karmičkim mukama, teretima, krstovima ili kamenjem za na leđa.
Šta se zapravo dešava?

I kako naša žena koju smo pratili od začeća do upravo ovog trenutka – umire znamo da je u jednom životu izabrala da umre od raka. U drugom je umrla od dosade. U jednom životu je umrla gladna, a u nekom sasvim različitom od preterane debljine. U jednom se opušteno smejala, u drugom bez prestanka bolno plakala. Kroz svaki svoj život igrala je svoju ulogu maestralno i dajući sve od sebe. I svi životi u večnom oscilujućem sada sklopili su se u umu Boga pošto je iz Univerzalnog rođena i Univerzalnom se vraća.
Svi smo mi Jedno.




Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 - 2012 - 2013 - 2014 ALL RIGHTS RESERVED