Ishrana pšeničnim klicama, proklijalim semenjem ili mladicama - konačno istina

U tekstu koji sledi vrlo ću jasno i pregledno da objasnim zašto su isklijale žitarice OTROVNE za ljudsku ishranu i zašto NE TREBA da ih koristite.

Zahvaljujući neumornom spinovanju jednog te istog ili par sličnih tekstova sa nebrojenim obradama ... na sve strane možete da čitate kako i koliko su isklijale žitarice zdrave, pa su zdrave, pa su zdrave...

Tvrdim da klice nisu zdrave i da nikako ne treba da ih koristite.

Sa ovim možete ili ne morate da se saglasite, ali bih volela da pre no što se pokrene ikakva rasprava svako sam pogleda očigledne podatke, te na osnovu toga donese krajnji sud.


Krenimo redom...

Da li ste čuli da se igde u hiljadama i hiljadama godina dugoj (i više od toga) ljudskoj ishrani koriste klice?
Nigde, osim jednog jedinog izuzetka.

Koriste se samo isklijale klice mungo pasulja i to rade Kinezi. Kinezi su inače poznati po tome da su morali da se privikavaju na različite tipove svih mogućih i nemogućih nutrijenata zbog večitih gladnih perioda, međutim...
Isklijale klice mungo pasulja se posle toga dugo kuvaju i obrađuju na razne načine da bi otpustile svoje otrovne sastojke i zaista postale jestive.

No, vratimo se nama na zapadnoj strani planete i uradimo jedan prost eksperiment.

Ako imamo dve semenke suncokreta na primer (a u obzir dolaze naravno i druge vrste) i jednu ispečemo, a drugu ostavimo sirovu, pa ih posadimo u zemlju - šta se dešava?

Ona sirova počinje da klija.
Ona pečena biva pojedena od strane mikroorganizama u tlu, tojest razložena.
(Ovde još treba napomenti da tek treba da napišem tekst o sirovoj ili kuvanoj ishrani, činjenicama i fantazijama, kao i posledicama istih fantazija, pošto sam bila na obe strane te priče. Ali o tome drugom prilikom.)

Dakle, mikroorganizmi tojest probiotske bakterije u tlu nisu glupe. Poješće hranu za koju znaju da može da im obezbedi nutrijente, a ne otrove.
Sirova semenka klija i dalje i nikom živom u okolini ni u tlu niti iznad njega ne pada na pamet da to jede. Zašto? Zato što se samo seme zaštitilo otpuštanjem određenih supstanci (mnogih vrlo kancerogenih) po sebi, a upravo zarad zaštite - da bi biljka mogla da izraste do kraja.

Dakle, uzmemo li klicu za ishranu - otrovaćemo se.

Sve ovo treba da nam bude poznato od detinjstva, iz perioda kada su nas članovi naših porodica ili učitelji učili da razmišljamo logično. Ali avaj...

Mnogi će na ovo reći da lupetam, da pojma nemam, da su klice možda i eventualno kancerogene, ali da imaju toliko korisnih sastojaka koji su u stanju da neutrališu one štetne i da nam pruže obilje vitamina i minerala.

Pitam vas - da li je to tako ili papagajski pevate napamet jednu te istu pesmu?

Zato pogledajmo dalje šta su ČINJENICE...

Na Internetu sada imate obilje sajtova koji vrlo precizno, naravno i objektivno daju laboratorijske podatke o nutritivnoj vrednosti namirnica.

Elem, kolika je nutritivna vrednost klica? Pogledajmo sledeće:


Na ovom linku možete da vrlo jasno pročitate nutritivne podatke vezane za pšenične klice:
nutritiondata.self.com/facts/cereal-grains-and-pasta/5750/2
I dati su podaci tačno za proklijalu pšenicu koja dalje nije termički obrađivana (u prevodu kuvana), da ne bude zabune.

A onda sledi iznenađenje i opraštanje sa iluzijama.

Na ovom linku dati su nutritivni podaci za kelj kuvan sa solju:
http://nutritiondata.self.com/facts/vegetables-and-vegetable-products/2865/2


Neko će reći: Aha, radili su sa 130 grama kuvanog kelja i sa 108 grama pšeničnih klica, ali ja vas upućujem da pogledate procentualne podatke. Za one koji to nisu naučili u osnovnoj školi radi se na 100, pa se procenat nečega odnosi na 100 od ukupnog. Te ako kuvan kelj ima 354% vitamina A, a pšenična klica 0% onda to znači da je procena rađena za istu ukupnu težinu namirnice.

Aha, upravo ste shvatili da pšenična klica ima 0% vitamina A!
A pričali su vam drugačije.

Pogledajte šta sve sadrži slani skuvan kelj.

A pogledajte sada koliko malo vitamina sadrži pšenična klica.
Ima li daljih pitanja?

Neko će na ovo reći da je ispod u mineralnom sastavu pročitao da klice sadrže ogromnu količinu mangana, a onda bi moje uzvratno pitanje (u Sokratovskom maniru) bilo da li ste sigurni da vam je potrebna ta količina mangana i da li vaše telo zna šta da uradi sa njom, osim da je tretira kao trovanje?


Kuvan kelj je najbolja biljna namirnica koja postoji na ovoj planeti, klice su na dnu nutritivne liste.

I sledeće pitanje - Šta je sa B vitaminima?
To je potpuna istina. Za razliku od vitamina A i C vitamina kojima je kelj prepunjen, klice imaju više B vitamina, ali... tu sam vas čekala.
Klice imaju MALO B vitamina, a goveđa džigerica ima MNOGO B vitamina.

Pogledajmo nutritivne podatke za skuvanu goveđu džigericu na ovom linku:
http://nutritiondata.self.com/facts/beef-products/3470/2

I evo šta piše:

 

Pa klice nisu ni blizu hranljivosti jedne goveđe džigerice. Ona je čudo od obilja B vitamina. 

A i u odnosu na mineralni sastav je hranljiva bomba i klice ponovo ne mogu da se mere sa njom.

A eto ima i odličan procenat selenijuma, te se ne morate bacati u trošak nabavljajući indijski orah, osim ako to baš ne želite.

I uz to... Zašto bi bacali veliki novac na tablete sintetičkog vitamina B12 koji se u telu sa živom vezuje u daleko opasniji oblik metil-žive (koji onda ni Bog otac ne može da izbaci iz tela), kada možete za mali novac da se savršeno ishranite i izbegnete opasne hemijske reakcije istom prilikom?

Razmišljate li o tome? 

Stravične količine bakra u goveđoj džigerici, a ne u klicama, će vam redovnom konzumacijom vratititi prirodnu boju kose. I to je razlog što ja, u ovim godinama, nemam sede.

Inače, koristim sirovu goveđu džigericu, koja ima nešto niži vitaminski i mineralni sadržaj od one kratko kuvane, pošto tako dobijam brzo svarljive amino-kiseline i zato što mi je, ponovo u ovim godinama, potrebno amazonsko žensko telo zbog borilačkih treninga... a i da bih dokazala svom detetu da matora žena može da ima bolje telo od mlade. Pa neka stavi prst na čelo i počne da razmišlja, što i ostalima želim.

Ovo je bio moj najomiljeniji obrok ovog proleća, pun prepun hranljivih materija, a lagan za varenje i savršen za podmlađivanje. Dobro ukuvano varivo od koprive (zarad razbijanja biljnih ćelijskih zidova koji su sastavljeni od celuloze) i sirove goveđe džigerice.

 

Ne dozvolite sebi da vam papagaji i novinari prepisivači oblikuju mišljenje.
Istražujte, pa to je sada bar najlakše.


I ako do sada niste znali da klice NISU hranljive i da NEMAJU obilje vitamina i minerala, evo sada znate.
Borim se za prave i proverene informacije.
Pogotovo zdravstvene.




Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED

Kako se rešiti podočnjaka

Najverovatnije je da ćete na sve strane moći da pročitate raznorazne recepte koji sadrže kolutove krastavca, metalne kašičice friško izvađene iz frižidera, razmućenu kurkumu, rendani krompir i ko zna šta još.

I uopšte se ne postavlja pitanje da li ovi recepti rade ili ne. Kod nekog rade, kod nekog ne, neko se religiozno pridržava procedure, a nekog drugog mrzi da se bakće i sa tim, mada sebi uporno obećava da će se... jednog dalekog dana pozabaviti i ovim medicinskim "sportom".

Ono što je zajedničko svim tim receptima je da se bave posledicima, ne uzrocima podočnjaka, tako da im je dejstvo kratkotrajno. Kada prestanete da se zanimate oblogama, eto podočnjaka ponovo da vam ukažu na neke jako važne stvari.

Podočnjaci, crni ili obični, kao i kese ispod očiju ukazuju na probleme se bubrezima. Eto toliko je prosto.

I evo rešenja u obliku tzv. "svetog trojstva". Potrebne su vam tri stvari da bi bubrezi profunkcionisali kako treba i kako bi, posledično, nestali i podočnjaci ili kese.

A to su: voda, so i Sunce.

Ako fali nešto od ovoga, žao mi je, ali neće da prođe.

Koliko soli?
Par puta po prstohvat soli sa po jednom šoljom čaja ili čašom vode.
Pa puta tri šolje ili čaše, jedna za redom, ali polako, u toku pola sata.
Kad god vam je zgodno, jer je trčanje u toalet posle toga zagarantovano.

Ko god se pita da li toliko soli opasno, neka pogleda sastav rastvora za infuziju, a koji se obavezno daje leti ljudima koji kolabiraju po ulicama.

U slučaju da imate nizak ili visok pritisak, počnite sa minimalno-minimalnim količinama soli, pa pratite kako se vaš protisak kreće.
I začudo, primetićete da se normalizuje, bilo da je nizak ili visok.

I treća obavezna stvar je sunčanje i to bez šminke.
Kako se  to izvodi naći ćete na linku ispod slike.

A zašto je sunčanje proglašeno "neprirodnim", da li može da se lepo zaradi na pogrešnoj medicinskoj paradigmi i šta je osnova biologije, možete pronaći u ovom mom tekstu:
http://kira-zdravlje.blogspot.rs/2017/06/suncanje-drugacija-prica.html



Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.

COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED

Sunčanje, drugačija priča

Moram da ponovim jedan članak iz prošle godine, pošto je izuzetno važan i pravo je vreme za njegovu primenu.

Leto je uveliko stiglo i sve one gluposti vezane za sunčanje su ponovo aktuelne.

Nije čak ni toliki problem što se ogromne pare vrte oko kozmetičkih preparata u koje je ugrađen zaštitni faktor iliti poznatiji SPF, pravi problem je u tome što se šire budalaštine, a ljudi razboljevaju iz čistog neznanja.

Zato, hajdemo redom...
Mi pripadamo eukariotama, i za razliku od arhea i bakterija, mi kao eukariote sve svoje bio-hemijsko-fizičke procese zasnivamo na sunčevom zračenju.
Bez Sunca za nas nema života.
Bez Sunca koje mi koristimo, pa predajemo informacije dalje, nema života ni za bakterije u našim telima. Mislim na bakterije sa kojima prirodno živimo u simbiozi.

Sunce je alfa i omega za našu egzistenciju.
I ovo je baza svakog (medicinskog) znanja.

Sa druge strane, nekoliko decenija ranije objavljena su dva naučna rada. Prvi rad je bio vezan za loše uticaje veštačkog osvetljenja na zdravlje očiju novorođenih beba, a ubrzo za njim štampan je i rad koji se ticao dermatologije i iste tematike.

Nije prošlo mnogo vremena, ovi radovi su interpretirani ne kao štetno dejstvo veštačkog osvetljenja na oči ili kožu, već kao štetno dejstvo osvetljenja uopšte. I tako je lavina krenula, a odmah za njom neverovatna prodaja, praćena udarnim marketingom kako je Sunce i sunčanje loše, pa je loše, pa je loše...

To je cela priča.

Sada mogu da navodim tačne izvore, da povezujem ovog, onog autora i ovu ili onu kozmetičku ili farmaceutsku firmu, ali to ću ostaviti vama ako ste dokoni. Meni je važnije da opišem šta tačno radim, te ako vam se sviđa moj postupak možete ga slobodno i u zdravlje primenjivati.

Moja sezona sunčanja počinje negde tokom februara, i tako je bilo poslednjih par godina, ali ove se uglavilo neko hladno i mračno vreme, pa sam kasnila. U aprilu smo, pa i u delu maja, imali ponovo sedmice mračnih kiša, i ja sam se bukvalno našla u stanu kako plačem za sunčanim danom, jer mi nivoi vitamina D očajnički padaju.
Napomena, veštački vitamin D nije isto što i pravi, nema isti talasni opseg, samo mali deo talasne dužine, te ne može da posluži svim telesnim funkcijama. Nije isto, nije bezazleno i ne valja. Jedino ako je hitno i u sred smo zime, drugačije se veštački vitamin D ne uzima.

Dakle, kada se pojavi dan sa nekih 17C to je svečani početak da se izađe napolje legne na zemlju, zavrnu nogavice i ostane u majici kratkih rukava.
Sezona se završava negde u novembru, kada se kiše i mračni dani ponovo jave.

Preko leta se sunčam u parku blizu moje zgrade, u šortsu i gornjem delu kupaćeg kostima. A do tačke sunčanja dolazim u majici, koju skinem. Te tako ne ugrožavam javni moral, niti gubim vreme vozeći se do Ade ili najbližeg otvorenog bazena.

Prilikom počinjanja sunčanja, kao vrlo moćne medicinske terapije za silna "neizlečiva" oboljenja, prvo se ide na 20 minuta ukupno. Treba da stojite bosim nogama na zemlji ili ležite na zemlji, kamenu ili pesku, u pravcu Sunca 5 minuta, pa leđima okrenuti Suncu 5 minuta, pa ka Suncu 5 minuta, i od Sunca 5 minuta.
I dosta.

To vam je terapija za početak i te prve godine možda nije loše da se držite ove minutaže.
Kako dani postanu topliji to će vam biti lakše, ali isto tako pomeraćete vaše sunčanje ili bliže jutru ili popodne. Najidealnije je jutarnje sunčanje.
A za one koji rade redovno radno vreme, postoji opcija ili rano ujutru, što je najbolje, ili odmah posle posla.
Ali svaki dan.

Treba da se sunčate svaki dan, čak i kada nije sunčano.

Sledeće godine produžite na 7,5 minuta svaku stranu, ukupno 30 minuta, a kasnije produžujte vreme.
Suština je u tome da se telo lagano navikne na sunčanje i da izgradi sistem kako će prihvatiti zračenje, bez pregorevanja ili toplotinih udara.

Šminka ne treba da je na licu. Ali kada moram, tada šminkam samo oči, eventualno stavim sjaj na usne, ako su suve i to je to. U slučaju da imam neke ozbiljnije obaveze kasnije kompletno se našminkam, ali ne koristim tečni puder, tu i tamo samo prajmer oko očiju (dakle lice mi prekriva puder u prahu, rumenilo, hajlajter i senke na očima, sve praškasto) tako da zračenje ipak prolazi.

Ne koristim nikakve kreme niti losione sa zaštitnim faktorima, jer neću da ubogaljim sopstvenu kožu pogrešnim signalisanjem, a i koji će mi andrak?

Ako sam se sunčala ujutru, tuširam se uveče, jer je za proces pretvaranja provitamina D u vitamin D potrebno nekoliko sati minimum u koži.Tada se i namažem, ili običnim mlekom za telo ili rastopim kakao puter ili obično kokosovo ulje.
Takođe, izlaganje nenamazanih noktiju prilikom sunčanja, pa mašćenje uljem uveče, daje fenomenalne rezultate.

Ukoliko imate melazmu ili probleme sa kožom tada nije dozvoljena ama baš nikakva šminka. I da vidim gde je ta melazma posle par meseci ovog besplatnog tretmana.
Usput, i dlake bolje, brže i jače rastu. Kako kosa, tako i sve ostale, pa vodite računa i depilirajte se češće.

Kantarionovu tinkturu ne koristim osim u zimsko doba, a ulje se koristi posle udarne sezone sunčanja, nikako pred samo sunčanje, jer ono, da, leči opekotine posle, ali pre sunčanja ih izaziva.

Ako se plašite boranja lica, tada se to rešava iznutra, a ne spolja, i to dovoljnim unošenjem soli, vode i kolagena.
I to je bukvalno sve.

Ko god počne da vam priča priču o štetnosti Sunca, a jeste vezan za medicinu, slobodno mu natrljajte na nos onu priču o eukariotama i dodajte kako su pre stotinu godina dodeljene dve Nobelove nagrade za lečenje strašnih bolesti takozvanom helio terapijom, to jest običnim sunčanjem.


Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.

COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2018 ALL RIGHTS RESERVED