Sunčanje, drugačija priča

Moram da (ponovo i ponovo) ponovim jedan članak iz prošle godine, pošto je izuzetno važan i pravo je vreme za njegovu primenu.

Leto stiže i sve one gluposti vezane za sunčanje su ponovo aktuelne.

Nije čak ni toliki problem što se ogromne pare vrte oko kozmetičkih preparata u koje je ugrađen zaštitni faktor iliti poznatiji SPF, pravi problem je u tome što se šire budalaštine, a ljudi razboljevaju iz čistog neznanja.

Zato, hajdemo redom...
Mi pripadamo eukariotama, i za razliku od arhea i bakterija, mi kao eukariote sve svoje bio-hemijsko-fizičke procese zasnivamo na sunčevom zračenju.
Bez Sunca za nas nema života.
Bez Sunca koje mi koristimo, pa predajemo informacije dalje, nema života ni za bakterije u našim telima. Mislim na bakterije sa kojima prirodno živimo u simbiozi.

Sunce je alfa i omega za našu egzistenciju.
I ovo je baza svakog (medicinskog) znanja.

Sa druge strane, nekoliko decenija ranije objavljena su dva naučna rada. Prvi rad je bio vezan za loše uticaje veštačkog osvetljenja na zdravlje očiju novorođenih beba, a ubrzo za njim štampan je i rad koji se ticao dermatologije i iste tematike.

Nije prošlo mnogo vremena, ovi radovi su interpretirani ne kao štetno dejstvo veštačkog osvetljenja na oči ili kožu, već kao štetno dejstvo osvetljenja uopšte. I tako je lavina krenula, a odmah za njom neverovatna prodaja, praćena udarnim marketingom kako je Sunce i sunčanje loše, pa je loše, pa je loše...

To je cela priča.

Sada mogu da navodim tačne izvore, da povezujem ovog, onog autora i ovu ili onu kozmetičku ili farmaceutsku firmu, ali to ću ostaviti vama ako ste dokoni. Meni je važnije da opišem šta tačno radim, te ako vam se sviđa moj postupak možete ga slobodno i u zdravlje primenjivati.

Moja sezona sunčanja počinje negde tokom februara, i tako je bilo poslednjih par godina, ali ove se uglavilo neko hladno i mračno vreme, pa sam kasnila. U aprilu smo, pa i u delu maja, imali ponovo sedmice mračnih kiša, i ja sam se bukvalno našla u stanu kako plačem za sunčanim danom, jer mi nivoi vitamina D očajnički padaju.
Napomena, veštački vitamin D nije isto što i pravi, nema isti talasni opseg, samo mali deo talasne dužine, te ne može da posluži svim telesnim funkcijama. Nije isto, nije bezazleno i ne valja. Jedino ako je hitno i u sred smo zime, drugačije se veštački vitamin D ne uzima.

Dakle, kada se pojavi dan sa nekih 17C to je svečani početak da se izađe napolje legne na zemlju, zavrnu nogavice i ostane u majici kratkih rukava.
Sezona se završava negde u novembru, kada se kiše i mračni dani ponovo jave.

Preko leta se sunčam u parku blizu moje zgrade, u šortsu i gornjem delu kupaćeg kostima. A do tačke sunčanja dolazim u majici, koju skinem. Te tako ne ugrožavam javni moral, niti gubim vreme vozeći se do Ade ili najbližeg otvorenog bazena.

Prilikom počinjanja sunčanja, kao vrlo moćne medicinske terapije za silna "neizlečiva" oboljenja, prvo se ide na 20 minuta ukupno. Treba da stojite bosim nogama na zemlji ili ležite na zemlji, kamenu ili pesku, u pravcu Sunca 5 minuta, pa leđima okrenuti Suncu 5 minuta, pa ka Suncu 5 minuta, i od Sunca 5 minuta.
I dosta.

To vam je terapija za početak i te prve godine možda nije loše da se držite ove minutaže.
Kako dani postanu topliji to će vam biti lakše, ali isto tako pomeraćete vaše sunčanje ili bliže jutru ili popodne. Najidealnije je jutarnje sunčanje.
A za one koji rade redovno radno vreme, postoji opcija ili rano ujutru, što je najbolje, ili odmah posle posla.
Ali svaki dan.

Treba da se sunčate svaki dan, čak i kada nije sunčano.

Sledeće godine produžite na 7,5 minuta svaku stranu, ukupno 30 minuta, a kasnije produžujte vreme.
Suština je u tome da se telo lagano navikne na sunčanje i da izgradi sistem kako će prihvatiti zračenje, bez pregorevanja ili toplotinih udara.

Šminka ne treba da je na licu. Ali kada moram, tada šminkam samo oči, eventualno stavim sjaj na usne, ako su suve i to je to. U slučaju da imam neke ozbiljnije obaveze kasnije kompletno se našminkam, ali ne koristim tečni puder, tu i tamo samo prajmer oko očiju (dakle lice mi prekriva puder u prahu, rumenilo, hajlajter i senke na očima, sve praškasto) tako da zračenje ipak prolazi.

Ne koristim nikakve kreme niti losione sa zaštitnim faktorima, jer neću da ubogaljim sopstvenu kožu pogrešnim signalisanjem, a i koji će mi andrak?

Ako sam se sunčala ujutru, tuširam se uveče, jer je za proces pretvaranja provitamina D u vitamin D potrebno nekoliko sati minimum u koži.Tada se i namažem, ili običnim mlekom za telo ili rastopim kakao puter ili obično kokosovo ulje.
Takođe, izlaganje nenamazanih noktiju prilikom sunčanja, pa mašćenje uljem uveče, daje fenomenalne rezultate.

Ukoliko imate melazmu ili probleme sa kožom tada nije dozvoljena ama baš nikakva šminka. I da vidim gde je ta melazma posle par meseci ovog besplatnog tretmana.
Usput, i dlake bolje, brže i jače rastu. Kako kosa, tako i sve ostale, pa vodite računa i depilirajte se češće.

Kantarionovu tinkturu ne koristim osim u zimsko doba, a ulje se koristi posle udarne sezone sunčanja, nikako pred samo sunčanje, jer ono, da, leči opekotine posle, ali pre sunčanja ih izaziva.

Ako se plašite boranja lica, tada se to rešava iznutra, a ne spolja, i to dovoljnim unošenjem soli, vode i kolagena.
I to je bukvalno sve.

Ko god počne da vam priča priču o štetnosti Sunca, a jeste vezan za medicinu, slobodno mu natrljajte na nos onu priču o eukariotama i dodajte kako su pre stotinu godina dodeljene dve Nobelove nagrade za lečenje strašnih bolesti takozvanom helio terapijom, to jest običnim sunčanjem.

A usput, evo i intervjua doktora Džeka Kruza, i on tu od 52. minuta vrlo jasno objašnjava kako se uopšte došlo do toga da je Sunce "loše", i šta je farmaceutsko-industrijski kompleks uradio da napravi multimilionske profite, a i koje su posledice obe filozofije danas.

Ako vam je stalo do vašeg zdravlja i naročito zdravlja vaše dece, poslušajte ga. Naučićete neke jako dragocene stvari.




Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.

COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2019 ALL RIGHTS RESERVED

Zašto su vaša deca samo robovi i zašto su apsolutno nebitna

Prvo da objasnim tehničke stvari.
Pišem ovaj post 4. marta i moram da ga udenem u raspored postova za februar, jer kasnim.
A kasnim zato što bukvalno mesecima ne mogu da podignem glavu od posla, koji mi jeste glavni u životu.

No, da počnemo.

Krajem februara i ovih par dana marta bila sam zgrožena kampanjom jednog mobilnog operatera, a koja mi je iskakala po JuTjub videima svako malo. Elem, u toj reklami se tako dražesno i sneno objašnjava kako se rađa majka, te majka ovo te majka ono (u pozadini cvrkutanja i gugutanja, milina jedna).
Da bi na kraju reklame postalo jasno da se nudi neki specijalni postpejd paket novim mamama u trajanju od 9 meseci.


I sad... nije problem, jer je ta firma opšte poznata po spektakularno glupim reklamama, i da se par godina ranije podigla prašina oko još jedne njihove isto toliko inteligentne reklame, gde su se tinejdžeri prikazivali kao retardirani agresivni volovi, a koji se dočim predivno zabavljaju.

Kuriozitet cele priče je da je moje dete bilo pozvano da u par sekundi iste reklame svira klavir, ali kako nije moglo da odsustvuje iz škole (u školu ima da ideš, briga me za tu karijeru, to radi posle punolestva, samo je jednom rečeno u mojoj kući), na tom mestu u reklami su angažovali nekog drugog klinca da u cipelama gaza preko klavira. Da, direktno preko dirki.

Hvala Bogu, završilo se kako se završilo, a tako da je javnost konačno popljuvala to remek delo marketinga, te ja ostadoh živa iako sam uništila jednu manekensku karijeru u začetku.

Moje pitanje sada jeste - koji će đavo tek "rođenoj" majci specijalan paket za mobilni telefon u prvih devet meseci života njene bebe?


Ne, ne, nemojte da se pogrešno razumemo. Mobilnom operateru treba bilo koji razlog da proda svoju robu, ali da li bilo kojoj "novorođenoj" majci to stvarno treba?
E tu vas čekam.

Ovo ovde je link za novinski članak koji se zove "Dadilje u Silikonskoj dolini su telefonska policija za decu", a objavio ga je NewYork Times časopis, i podigao je popriličnu buru pre par meseci.

Možete da kliknete na link i čitate sami:

https://www.nytimes.com/2018/10/26/style/silicon-valley-nannies.html?fbclid=IwAR3PdH7OQUYm5KPV6Mcujk3v3dpmL2aLRVcGZ2VubB4t4YErYm78b2nJjy4


Dakle, ljudi koji rade u Silikonskoj dolini u Kaliforniji su krem de la krem IT industrije. Oni kreiraju Google, pametne telefone, naočare, tehnologije, Internet of Things i još mnogo, mnogo toga, što vam ispunjava živote i tek će da ih ispunjava.

Ono što je najbolje u celoj ovoj priči je da su to obrazovani i organizovani ljudi (jer se drugačije i ne može biti bogat i uspešan u bilo kom poslu), i imaju svoje porodice.

Njihova deca odrastaju na drugačije načine i pripremaju se da budu zdrava, pametna i uspešna takođe.

Toj deci nije dozvoljeno da primirišu telefonima, tabletima i računarima dok su mala. Ona se najviše vodaju napolje, da se igraju na Suncu, ili bolje rečeno pod Suncem, da imaju interakcije sa drugom decom, dakle da im se razvije socijalna svest, komunikacija i radoznalost.
U ređim trenucima kada su po kućama ili vrtićima, unutra, tada se zanimaju crtanjem, pisanjem, slušanjem nekog ko im čita knjige i, ovo je hit među njima, igranjem društvenih igara, ala Monopol, Čoveče ne ljuti se, karte, domine, slagalice i ostale zanimacije.

Ako su majke prezauzete, obavezno se unajmljuje dadilja i ona potpisuje ugovor da se neće igrati svojim mobilnim telefonom dok radi posao za koji je plaćena.

I u tom smislu, postoje drukanja na sve strane, jer neka majka prođe kolima pored dečijeg igrališta, vidi mlađu ženu kako kuca poruku, dok se dete pored nje ljulja na ljuljašci, i to slika i odmah postuje na lokalnoj društvenoj mreži sa pitanjem čija je to dadilja koja ne radi svoj posao kako treba.

Pored toga, u kućama i na sve strane su postavljene kamere tako da se deca (i dadilje) kontrolišu non-stop.

Cela ideja je da se deca nauče od malena zdravim navikama, da sačuvaju oči, neurologiju, da razviju moždane kapacitete, i najviše od svega da sarađuju sa drugima, jer će im od toga zavisiti uspeh u budućnosti.

I ja sve ovo poštujem, i malo je reći divim im se, jer su njihova deca dragocena.

A šta je sa našom "običnom" decom, možda se sada pitate.

Pa, vaša "obična" deca nisu bitna. Ona se ionako programiraju da budu samo robovi sutra ovoj pametnoj i voljenoj deci. Nije problem u tome što neko ko pravi pare putem tehnologije, a preko miliona glupih bizgova, ima ovako dobru ideju.

Problem imate svi vi koji uopšte ne volite svoju rođenu decu.

Aha, upravo si rodila bebu. Pa trči draga moja da kupiš mobilni sa novim paketom, tako da možeš do mile volje da toročeš, umesto da se baviš sopstvenim detencetom. Usput se obasjaj ti predivnim plavim svetlom iz ekrana i dobro ozrači i bebu pride, a kako bi ukačila miopiju i razne druge poremećaje koje će ti kasnije pomagati da trošiš pare na lekove i doktore.

Usput, koristi i stanice za dojenje, a koje su postavljene po svim velikim beogradskim tržnim centrima, kako bi mame sa bebama bile redovne u šopingu i ne propustile ni jedan tren da od svojih beba ne isprogramiraju hipnostisane konzumente. Pare moraju da se vrte, to se tako kaže sirotinji.

A onda umesto realnog kontakta, priče i akcije sa svojim detetom, ti draga mamo, uvali još jedan telefon i mladuncu još pre škole, tako da možeš neometano da se obrazuješ po pitanju reality serijala, špansko-tursko-indijskih epizoda i beskrajnog laprdanja nebitnih stvari preko svog mobilnog.

Tako se stvara jedna armija idiota, ali i to je obeležje ovog velikog perioda koji se zove Kali yuga.

Na sreću, ima ljudi koji stvarno vole i vaspitavaju svoju decu, i nadam se da ste i vi među njima.

A za kraj pogledajte koji su problemi vezani za samostalne živote generacije milenijalsa, kako ih zovu. I računajte da će ove nove generacije biti samo gore od njih.

Simon Senek intervju o novim generacijama