Prvo da objasnim tehničke stvari.
Pišem ovaj post 4. marta i moram da ga udenem u raspored postova za februar, jer kasnim.
A kasnim zato što bukvalno mesecima ne mogu da podignem glavu od posla, koji mi jeste glavni u životu.
No, da počnemo.
Krajem februara i ovih par dana marta bila sam zgrožena kampanjom jednog mobilnog operatera, a koja mi je iskakala po JuTjub videima svako malo. Elem, u toj reklami se tako dražesno i sneno objašnjava kako se rađa majka, te majka ovo te majka ono (u pozadini cvrkutanja i gugutanja, milina jedna).
Da bi na kraju reklame postalo jasno da se nudi neki specijalni postpejd paket novim mamama u trajanju od 9 meseci.
I sad... nije problem, jer je ta firma opšte poznata po spektakularno glupim reklamama, i da se par godina ranije podigla prašina oko još jedne njihove isto toliko inteligentne reklame, gde su se tinejdžeri prikazivali kao retardirani agresivni volovi, a koji se dočim predivno zabavljaju.
Kuriozitet cele priče je da je moje dete bilo pozvano da u par sekundi iste reklame svira klavir, ali kako nije moglo da odsustvuje iz škole (u školu ima da ideš, briga me za tu karijeru, to radi posle punolestva, samo je jednom rečeno u mojoj kući), na tom mestu u reklami su angažovali nekog drugog klinca da u cipelama gaza preko klavira. Da, direktno preko dirki.
Hvala Bogu, završilo se kako se završilo, a tako da je javnost konačno popljuvala to remek delo marketinga, te ja ostadoh živa iako sam uništila jednu manekensku karijeru u začetku.
Moje pitanje sada jeste - koji će đavo tek "rođenoj" majci specijalan paket za mobilni telefon u prvih devet meseci života njene bebe?
Ne, ne, nemojte da se pogrešno razumemo. Mobilnom operateru treba bilo koji razlog da proda svoju robu, ali da li bilo kojoj "novorođenoj" majci to stvarno treba?
E tu vas čekam.
Ovo ovde je link za novinski članak koji se zove "Dadilje u Silikonskoj dolini su telefonska policija za decu", a objavio ga je NewYork Times časopis, i podigao je popriličnu buru pre par meseci.
Možete da kliknete na link i čitate sami:
https://www.nytimes.com/2018/10/26/style/silicon-valley-nannies.html?fbclid=IwAR3PdH7OQUYm5KPV6Mcujk3v3dpmL2aLRVcGZ2VubB4t4YErYm78b2nJjy4
Dakle, ljudi koji rade u Silikonskoj dolini u Kaliforniji su krem de la krem IT industrije. Oni kreiraju Google, pametne telefone, naočare, tehnologije, Internet of Things i još mnogo, mnogo toga, što vam ispunjava živote i tek će da ih ispunjava.
Ono što je najbolje u celoj ovoj priči je da su to obrazovani i organizovani ljudi (jer se drugačije i ne može biti bogat i uspešan u bilo kom poslu), i imaju svoje porodice.
Njihova deca odrastaju na drugačije načine i pripremaju se da budu zdrava, pametna i uspešna takođe.
Toj deci nije dozvoljeno da primirišu telefonima, tabletima i računarima dok su mala. Ona se najviše vodaju napolje, da se igraju na Suncu, ili bolje rečeno pod Suncem, da imaju interakcije sa drugom decom, dakle da im se razvije socijalna svest, komunikacija i radoznalost.
U ređim trenucima kada su po kućama ili vrtićima, unutra, tada se zanimaju crtanjem, pisanjem, slušanjem nekog ko im čita knjige i, ovo je hit među njima, igranjem društvenih igara, ala Monopol, Čoveče ne ljuti se, karte, domine, slagalice i ostale zanimacije.
Ako su majke prezauzete, obavezno se unajmljuje dadilja i ona potpisuje ugovor da se neće igrati svojim mobilnim telefonom dok radi posao za koji je plaćena.
I u tom smislu, postoje drukanja na sve strane, jer neka majka prođe kolima pored dečijeg igrališta, vidi mlađu ženu kako kuca poruku, dok se dete pored nje ljulja na ljuljašci, i to slika i odmah postuje na lokalnoj društvenoj mreži sa pitanjem čija je to dadilja koja ne radi svoj posao kako treba.
Pored toga, u kućama i na sve strane su postavljene kamere tako da se deca (i dadilje) kontrolišu non-stop.
Cela ideja je da se deca nauče od malena zdravim navikama, da sačuvaju oči, neurologiju, da razviju moždane kapacitete, i najviše od svega da sarađuju sa drugima, jer će im od toga zavisiti uspeh u budućnosti.
I ja sve ovo poštujem, i malo je reći divim im se, jer su njihova deca dragocena.
A šta je sa našom "običnom" decom, možda se sada pitate.
Pa, vaša "obična" deca nisu bitna. Ona se ionako programiraju da budu samo robovi sutra ovoj pametnoj i voljenoj deci. Nije problem u tome što neko ko pravi pare putem tehnologije, a preko miliona glupih bizgova, ima ovako dobru ideju.
Problem imate svi vi koji uopšte ne volite svoju rođenu decu.
Aha, upravo si rodila bebu. Pa trči draga moja da kupiš mobilni sa novim paketom, tako da možeš do mile volje da toročeš, umesto da se baviš sopstvenim detencetom. Usput se obasjaj ti predivnim plavim svetlom iz ekrana i dobro ozrači i bebu pride, a kako bi ukačila miopiju i razne druge poremećaje koje će ti kasnije pomagati da trošiš pare na lekove i doktore.
Usput, koristi i stanice za dojenje, a koje su postavljene po svim velikim beogradskim tržnim centrima, kako bi mame sa bebama bile redovne u šopingu i ne propustile ni jedan tren da od svojih beba ne isprogramiraju hipnostisane konzumente. Pare moraju da se vrte, to se tako kaže sirotinji.
A onda umesto realnog kontakta, priče i akcije sa svojim detetom, ti draga mamo, uvali još jedan telefon i mladuncu još pre škole, tako da možeš neometano da se obrazuješ po pitanju reality serijala, špansko-tursko-indijskih epizoda i beskrajnog laprdanja nebitnih stvari preko svog mobilnog.
Tako se stvara jedna armija idiota, ali i to je obeležje ovog velikog perioda koji se zove Kali yuga.
Na sreću, ima ljudi koji stvarno vole i vaspitavaju svoju decu, i nadam se da ste i vi među njima.
A za kraj pogledajte koji su problemi vezani za samostalne živote generacije milenijalsa, kako ih zovu. I računajte da će ove nove generacije biti samo gore od njih.
Simon Senek intervju o novim generacijama
