Univerzalni lekar - Sunce

 

Sunce je naša matična zvezda, i zahvaljujući energetskim i hemijskim procesima koji se dešavaju na njoj mi postojimo. Sunce zaista daje život i sve svetske religije zasnovane su na solarnom kultu. Helios pantokrator, Sunce je svevladar, kako se zna od davnina.

Ono što je možda manje poznato jeste da je vitamin D simbol Sunca. U ljudskom telu, u idealnim okolnostima zalihu vitamina D dobijamo u februaru, kada se provitamin D u nama preko kože (u toku sunčanja lica i ruku) pretvara u vitamin D. Međutim, zbog sve stresnijeg života, oštećenja prirodnog zaštitnog ozonskog omotača i kampanje protiv raka kože, mi smo kao ljudska rasa izloženi hroničnom nedostatku vitamina D. Ovo se najpre ogleda u bukvalno epidemijskim razmerama pojave autizma (s obzirom da je ovaj poremećaj u direktnoj vezi sa nivoom vitamina D kod trudnica), i takođe, u isto tolikoj meri sa autoimunim oboljenjima (gde se imuno sistem osobe ponaša kao uništitelj, a ne zaštitnik organizma). Astma i uopšte alergijske reakcije su u vezi sa manjkom ovog vitamina.

Laboratorijska analiza kojom se utvrđuje nivo vitamina D u telu se naziva 25-hidroksi-D (25-OH-D) i ona nam služi da kontrolišemo ovaj, ne samo vitamin, već i vrlo moćan hormon u nama. Pored toga, on deluje jače od najjačih antibiotika uništavajući peptidne lance unutar mikroba. U slučaju gripa, čuveni doktor Džozef Merkola preporučuje uzimanje mega doze od 50 000 jedinica (oko 100 kapi), ali u toku samo tri dana. Po njegovim rečima, sama pojava gripa je siguran znak da telo nema dovoljne zalihe ovog vitamina. Isto tako, nakon završetka ogromnog projekta ljudskih genoma (Human Genoma Project) utvrđeno je da vitamin D uključuje i isključuje 2-3000 gena, te je zato odgovoran za lečenje puno različitih tipova oboljenja.

Smatra se da su zvanični normalni nivoi vitamina D u krvi 23-56 ng/ml, međutim optimalni nivoi, po rečima dr. Merkole su 50 – 70 ng/ml.

Stotinak godina ranije utvrđeno je da se tuberkoloza leči sunčanjem. Greška u postupku je nastala kada su po terasama planinskih sanatorijuma gde su oboleli išli na lečenje, postavljena stakla. Jedna od komponenti sunčevog zračenja je i ultravioletna (UV). UV zračenje se deli na UV A i UV B. Postavljanjem stakla kao zaštite, pacijenti su bili izloženi infracrvenom delu zračenja i delimično UV A tipu zračenja, a nisu dobili nimalo UV B zračenja koje je esencija transformacije vitamina D u nama. I terapija odjednom više nije donosila rezultate.

Na isti način, kampanja za borbu protiv raka kože uvela je praktično obaveznu zaštitu svakog iole izloženijeg dela tela Suncu, ali na žalost, godinama su proizvodi namenjeni ovoj vrsti zaštite donosili više štete no koristi. Bili su formulisani tako da blokiraju UV B, a da višestruko pojačavaju UV A zračenje. Tek od prošle godine farmaceutsko-kozmetička tehnologija je napredovala, tako da se sada na tržištu mogu naći proizvodi na kojima je jasno istaknuto da koriste unapređenu formulu zaštite od UV A tipa zračenja. Obratite pažnju na te detalje kada kupujete ove preparate, mada se i tu preporučuje prirodna zaštita kao što su kakao ili kokos puter.

Da se razumemo, još uvek niko od zdravstvenih stručnjaka ne preporučuje sunčanje kakvo se praktikuje decenijama, u toku leta i to na ovim geografskim širinama. Ozonski sloj još uvek nije oporavljen, a vaše telo ionako ne pretvara provitamin u vitamin D u toku letnjih meseci u dovoljnim količinama. Tada se treba svakako zaštititi. Ali ako imate mogućnosti da u južnijim krajevima, ali zaista južnijim, kao što su sever Afrike, centralna Amerika i egzotične destinacije Azije, provedete odmor u toku februara, sunčajte se bez brige. Koliko ćete biti izloženi, nekoliko minuta ili sati, to već zavisi od vaše težine, pola, pigmentiranosti, osetljivosti organizma... Ono na šta treba obratiti pažnju jeste da se posle sunčanja satima ne tuširate da bi se proces pretvaranja preko kože uspešno završio. Voda ispira i zaustavlja ovaj proces.

Zbog svega toga, ali i zbog stalnog stresa kojima smo izloženi postalo je uobičajeno korišćenje vitaminskih suplemenata.

Vitamin D se od skoro proizvodi u aktivnoj formi kao aktivni D3, dakle nije potrebno dodatno sunčanje da bi počelo njegovo delovanje unutar organizma. Na našem tržištu izbor je vrlo slab, jer su u pitanju doze od po 400 jedinica, te se za slučajeve težih oboljenja koja su u vezi sa nedostatkom ovog vitamina, a većina jeste, možete snaći naručivanjem preko Interneta. Po dr. Merkoli za slučajeve multipleks skleroze, dijabetesa ili sličnih oboljenja treba uzimati oko 5 - 7 000 jedinica D3 dnevno. Ali, kao i uvek ključ je u ravnoteži to jest pažljivom laboratorijskom praćenju i promenama doziranja.

Ispravka: Kod nas se odnedavno ponovo pojavio aktivni D3 vitamin u tečnoj formi pod imenom "Vigantol". Može se pronaći po apotekama i to po ceni ispod 200 dinara. U slučaju teških imunih oboljenja (ovde spada i dijabetes) dnevna doza treba da bude oko 7000 i.j. ili oko 7-8 kapi. A u slučaju virusnih infekcija i gripa doza je  30 kapi dnevno (3 puta po 10 kapi u toku dana), ali samo u trajanju od 3 dana.
U slučaju konstipacije, jer vitamin D3 može da izazove i ovaj simptom rešenje je redovnije uzimanje 1 do 2 grama vitamina C sa 1 do 2 grama MSM-a, koji do 9 puta potencira nivo vitamina C. Naravno uz unos vlaknastog povrća ovaj problem se lako rešava.

Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED

Prirodni načini zaštite od radijacije

Stotinak godina ranije jedna studiozna žena je u Parizu u perionici pretvorenoj u laboratoriju na jednoj strani kuvala džem, a na drugoj izdvajala radijum iz rudarske šljake. Njeno ime bilo je Marija Kiri i njen rad bio je od neprocenjive pomoći Raderfordu, Gajgeru, Hanu i ostalim naučnicima-stubovima moderne atomistike.

Početni entuzijazam napretka naglo je prekinut bacanjem nuklearnih bombi na Hirošimu i Nagasaki, a ozbiljno doveden u pitanje eksplozijom nuklearnog reaktora u Černobilju.

Od Hirošime do Fukušime da li smo nešto naučili?  

Početkom marta Japan je pogodila serija razornih zemljotresa i cunami talasa. Svi smo bili svedoci kataklizmičkih scena razjarene prirode i hrabrosti, organizovanosti i vitalnosti japanskog naroda. Hiljade ugašenih života, nestali, uništena infrastruktura i industrija zemlje kao da nisu bili dovoljan usud, seriju strahotnih događaja upotpunile su i eksplozije reaktora nuklearne elektrane Fukušima. Nedeljama su specijalno obučeni ljudi pokušavali da ohlade uranijumske i plutonijumske grejače sa punom svešću o tome da žrtvuju svoje živote.

Situacija je još uvek nestabilna, ali ono što brine ceo svet je činjenica da je vetar za nekoliko dana preneo radioaktivne čestice do Amerike, a nešto kasnije i preko cele planete. Voda koja je služila za hlađenje reaktora ispuštena je u Pacifik i sada takođe utiče na živi svet u svim morima.

Ima li načina da se nekako zaštitimo?

Rudolf Štajner je odavno primetio da su ljudi drveće okrenuto naopako. Glava je naš koren, telo stablo, a ruke i noge su grane kosmičkog drveta. Tu gde izničemo iz zemlje svesti - tu je naša štitna žlezda. Njen zadatak je ne samo da reguliše većinu ostalih žlezda i hormona u telu i tako nas dovede u balans, već i da filtrira sva elektro-magnetna i radioaktivna zračenja.

Štitna žlezda je prva linija odbrane našeg tela.  A njena prva hrana jeste element jod.

Osnovni način zaštite od viška elektro-magnetnog i zračenja koje potiče od bilo koje vrste radijacije jeste uzimanje dovoljno joda. U slučaju da tiroida redovno dobija optimalne doze čistog joda neće ih uzimati iz vode i vazduha u radioaktivnom obliku. Ali se treba podsetiti i činjenice da su optimalne doze ovog elementa određene još 1920. godine kada nije bilo veštačkog radioaktivnog zračenja i dok se voda nije hlorisala i fluorisala što izuzetno utiče na tiroidu i bukvalno je iznuruje. Sada se preporučuje dnevna doza od 12,5 miligrama (ne mikrograma), a u slučajevima poremećenog rada tiroide treba početi sa ovom dozom i povećavati je do čak 50 miligrama. Nekoliko dana ili nedelja kasnije, što je sve individualno, dozu treba ponovo smanjiti na početni nivo.

U svetu je jod za oralnu upotrebu odavno u slobodnoj prodaji u obliku tableta kalijum-jodida, dok se kod nas pronalazi vrlo retko po apotekama. U slučaju da se uzima u ovom obliku treba izuzetno voditi računa zbog mogućih alergijskih reakcija i zbog delovanja kalijuma na srce i bubrege.

Daleko bolje rešenje se nameće uzimanjem preparata joda u monoatomskom obliku, kada je unapred biološki aktiviran i ne sadrži kalijum ili ostale dodatke.

A najidealnije je jod uzimati preko algi, naročito kelpa, pa zatim hlorele i spiruline. Japanci su decenijama i posle nuklearnih bombardovanja imali vrlo niske stope bolesti tiroide i izuzetno niske stope pojavljivanja raka, a izuzetno snažne imunitete zahvaljujući činjenici da se hrane redovno morskim travama.

Takođe, nemojte zaboraviti jodiranu morsku so, a izbegavajte kamenu, kalijumovu ili gotove slane začine iz supermarketa.

Uzemljenje je takođe još jedan potpuno prirodan i apsolutno besplatan lek za balansiranje štitne žlezde. Potrebno je samo da stojite bosi na zemlji, pesku ili čak i kamenu, naravno kada je dovoljno toplo. Ali potrebno je da to činite redovno svaki dan, najmanje 30 minuta, a idealno do 1,5 sat. Sav višak elektriciteta će izaći iz tela baš kao u standardnom električarskom uzemljenju i čarobno će vam regenerisati krv i ćelije. Primećeno je čak da su osobe koje su primenjivale ovu vrstu prirodnog lečenja vrlo brzo popravljale stanje svoje tiroide i da su smanjivale doze lekova. Naravno, to su radile pod kontrolom lekara specijalista, nikako na svoju ruku.

Takođe, u slučaju da puno putujete izbegavajte avionske letove preko dana zbog prirodne sunčeve radijacije. U slučaju da niste sigurni koliko ste zračenja primili, bez obzira da li je to bilo od uređaja aerodromske kontrole, dnevnog leta ili preleta preko zone u kojoj se desila neka nuklearna havarija prvo treba ojačati imuno sistem unosom super biljaka i antioksidanata. Žen-šen je jedan od takvih izvora snage. I mada je za ove situacije idealan američki, možete sasvim sigurno uzimati i korejski, kineski ili sibirski koren. Sledeće biljke na listi su maka i makuna, a izuzetnu zaštitu telu pružaju takozvane đin biljke (đin - suštinska snaga po kineskom herbalizmu) gde je reiši pečurka na prvom mestu, mada za njom ne zaostaju ni kordiceps, pa ni ostale medicinske gljive, kao i gođi bobice. Amla, ajurvedska biljka je sledeća zbog izuzetno visokog nivoa vitamina C u prirodnom obliku. U našim krajevima jedna od prvih biljaka na svetskoj listi zdravlja je kopriva.

Od kontaminirane životinjske hrane svakako treba izbegavati mlečne proizvode zato što se tu koncentrišu izotopi uranijuma, cezijuma i plutonijuma.

Bitno je da budete svesni da će se višak radijacije prirodno odstraniti iz tela samo uz pomoć čiste, dakle sirove biljne hrane, dovoljno dobro izabranih mineralnih suplemenata i čiste vode.

Idealno bi bilo da imate pravu izvorsku vodu u staklenoj posudi, međutim šta ako je voda zagađena ili ste prinuđeni da se krećete kroz kontaminiranu zonu?

U tom slučaju potrebno je koristiti mineral zeolit koji možete uzimati oralno upravo zbog odstranjivanja radijacije iz tela ili ga dodavati u vodu. Za ovu svrhu služi i mineral crni liskun (u svetu se prodaje pod imenom „black mica“) i za čišćenje jednog litra vode dovoljno je na vrh kašičice ovog praha. Pored efekta čišćenja štitne žlezde ovi minerali čiste i jetru, pa zbog naglih reakcija tela u početku uzimajte vrlo male doze, da bi ih kasnije povećali do polovine jedne kašičice.

Četvrt veka ranije havarisana ukrajinska nuklearna centrala Černobilj, kao i čitava regija oko nje bogato su posipane zeolitom i glinom baš iz razloga vezivanja i obaranja iz atmosfere radiokativnih izotopa, a danas se isti recept primenjuje i u japanskoj centrali Fukušima.

Pored svog vezivanja i izbacivanja radioaktivnih supstanci iz tela, u čemu je samo malo slabija od zeolita, glina je naš nepobedivi saveznik po pitanju čišćenja od teških metala i naftnih derivata. Voda se takođe može čistiti ovim darom prirode tako što se par litara vode pospe glinom (1 kašičica), sačeka par sati, a zatim voda pažljivo odlije u drugi sud gde može da se koristi za piće i kuvanje.

Nju možete koristiti i par puta godišnje u toku dvadesetak dana tako što ćete uzimati 2-3 kašičice dnevno. I majke iz vrlo dobro znanog razloga svojim ćerkama već generacijama savetuju da na lice stavljaju masku od gline, znajući koliko je ona brza u odstranjivanju toksina. Ovaj recept treba proširiti i time da jednom nedeljno glinu pomešanu sa vodom gustine kao što je na primer pasta za zube namažete uveče na tabane, navučete pamučne čarape i tako prespavate. A tek sutradan stavite i masku na lice.

Recepata ima zaista puno i gde god je problem tu je i rešenje. No, pored ispravnih načina vežbanja i disanja, kao i iznad svega čiste organske i sirove hrane, potrudimo se i utičimo koliko god možemo da svet u kome živimo počne da koristi čiste izvore energije i da je naš dom, naše dvorište, naš kraj, grad, država u kojoj živimo, ceo svet stanje harmonije, da smo okruženi čistoćom i zdravljem. I da takvo okruženje ostavimo i našoj deci i svim onim generacijama koje tek treba da se rode.

Od Hirošime do Fukušime prešli smo dug put i valjda smo usput nešto i naučili.

Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED

Protokoli za lečenje raka 8 – Šaga

“...Čovek je opskrbljen svime što mu je potrebno da bi preživeo na svakoj tački ovog sveta. Potrebno je samo da zna gde i kako da pogleda.“
Čuvar raka, Aleksandar Solženjicin

Znate kako se kaže – kraljica svih gljiva je reiši, a kralj je šaga. Da, toliko je važna i to kao biljka broj 1. koja je do sada identifikovana na celoj planeti zbog svojih fascinantnih sposobnosti regulacije procesa u prirodi i ljudskom telu.
Šaga spada u grupu medicinskih gljiva – polipora (latinski naziv Inonotus obliquus, engleski naziv je Chaga, a pravilno se izgovara u celom svetu kao „šaga“) i raste subpolarnim oblastima tamo gde poslednje listopadne šume odoljevaju ledenom okruženju. U pitanju je drvenasta gljiva koja često na drveću (i živom i mrtvom) formira velike, svetlo obojene kolonije u obliku ploča, i u svetu pečurki ona je najplemenitiji i najizuzetniji predstavnik svoje vrste. Na planeti se nije razvila evolutivnim putem, već je doneta najverovatnije preko meteorita, kao što je to utvrđeno i za spirulinu i modrozelene alge. Trenutno se spekuliše idejom da u jednoj šumi ili u svim severnim šumama gde ova biljka uspeva ne postoje pojedinačne gljive ove vrste već da je u pitanju jedan jedini organizam koji u svakom trenutku komunicira sa svim svojim delovima. Ona takođe ne uništava celulozu drveta, već egzistira i po 50 godina na njemu.

Može se koristiti kao hrana, lagano prokuvana u prirodnoj supi sa dodatim povrćem, kao čaj, koristi se i sušena, sprašena i kao ekstrakt. Kako god da se uzima šaga pokazuje magične rezultate i ona je zaista biljka broj 1 po pitanju lečenja.
Originalno njen naziv je ruski i ona raste najčešće na brezama, na hrastovom drveću i ponekad se može pronaći čak i na stablima jabuke koja su uspela da prežive u toliko surovim klimatskim uslovima - u Sibiru i ostalim severnim krajevima Rusije, u skandinavskim zemljama, na Islandu i u Kanadi.

Ruski disident i nobelovac Aleksandar Solženjicin, čovek koji je od komunističkog idealizma prešao trnovit put ka duhovnosti, uveo je šagu u zapadni svet kroz svoju knjigu „Čuvar raka“ objavljenu 1969. godine na engleskom jeziku. U ovom dirljivom delu, zapravo autobiografskom, možemo pročitati mučnu potragu političkih izgnanika obolelih od raka koji očajnički pokušavaju da pronađu lek. Lekar koji ih je tretirao standardnim medicinskim postupcima u maloj bolnici slučajno je uočio da seljaci iz obližnjeg sela nikada ne oboljevaju od ove teške bolesti, a jedinu razliku u njihovom ponašanju pronašao je u tome što piju čaj od šage, pošto nemaju novca da kupe pravi čaj. Budući da nije bio siguran u rezultat lečenja ovaj lekar svojim pacijentima uz redovnu hemoterapiju uveo i čaj od šage, što je samog Solženjicina iz poslednjih stadijuma raka izvelo u novi život koji je trajao sve do 2008. godine. Ako se setimo da je ovaj pisac rođen 1918. shvatićemo i koliki je to uspeh.
Knjiga je po objavljivanju na zapadu postala hit i decenijama kasnije i dalje je čitana i može se pronaći.

Ubrzo su u Rusiji sprovedena istraživanja i utvrđeno je da je šaga odličan biljni adaptogen, da se bori protiv raka, da je imunomodulator (podiže klonuli imunitet i smiruje onaj prekomerno aktivan), da uništava gljivice, viruse i tumore, bez obzira da li su maligni ili ne. I odavno je utvrđeno da na fascinirajući način uništava Kandidu, za koju se u poslednje vreme tvrdi da je osnovni uzrok svih vrsta raka.
U sebi sadrži antioksidante, melanin, beta glukane, betulin/betulinsku kiselinu... Ona zapravo uzima ove supstance iz kore drveta i onda ih koncentriše. U isto vreme izuzetno je moćna i izuzetno blaga, a postoje i slučajevi kada su je žene u toku cele trudnoće koristile u obliku čaja i nije bilo nikakvih loših posledica po plod. Šaga je u svakom trenutku za život, ne protiv njega.

Melanin je supstanca za koju su ruski istraživači utvrdili da štiti od radioaktivnog dejstva, baš kao što i biljke dugo izložene Suncu prirodnu sunčevu radijaciju rastavljaju i sprovode dalje u zemljište. Zbog ove sposobnosti šaga je takođe i biljka broj 1 kao zaštita od bilo koje vrste zračenja. Alge, jod i reiši su sjajni kao zaštita, ali šaga je daleko iznad njih. Na primer, reiši sadrži 2% pigmenta melanina, a šaga čak 25%.
Beta glukan je modulator imunosistema, i ovaj deo šagine magične jednačine usmeren je na borbu protiv gljivica i raka. Beta glukan je deo polisaharida, deo osam osnovnih šećera koje naše telo zahteva da bi funkcionisalo na idealan način. Nalazi se u algama, medicinskim gljivama, gođi bobicama i astragulusu na primer. Ovi osnovni šećeri se retko aktiviraju samo standardnim načinom ishrane i zato je neophodno uvesti dodatke u obliku medicinskih gljiva i ormes minerala, čak i proizvoda iz sveta insekata, i tu leži budućnost farmaceutske industrije i same medicine.

P.S. Naknadno obaveštenje:
Ne prodajem šagu, niti druge medicinske gljive. Znam ko su najbolji, najkvalitetniji proizvođači, ali naručivanje mora da ide preko Interneta. Isto tako, znam šta znači izvući najbolje komponente na idealan način preko alkoholne i vodene frakcije obrade gljive, ali ove tajne otkrivam samo osobama kojima radim protokol za ishranu.
Želite li da naučite sve to, možete. Znanje je slobodno. Zato nemojte gubiti vreme - počnite odmah. Sve informacije možete dobiti preko Interneta.  





Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED