Pravilna ishrana životinja

Nekoliko puta do sada desilo mi se da me kontaktiraju u vezi vrlo teških oboljenja kod životinja i pored toga što mi je jako žao kada čujem za takve slučajeve odmah i napomenem da nisam baš stručna da odgovaram na takva pitanja. Ali da sumiram ono što znam.

Imala sam nekoliko životinja... Zeca koji je bio orijaški ogroman i isto tako raspoložen. Jedno pametno, duhovito i nikada uplašeno stvorenje. Njemu nije bilo baš najjasnije šta je, ali je pokušavao da se druži i sa mačkama i sa kerovima, a golubove je redovno razjurivao.
Živim u kraju grada koji je deo velikog parka, a koji je opet deo jedne šume tako da je moj ljubimac svaki dan po bilo kom vremenu provodio napolju, što je činilo dobro i njemu i meni kao detetu. Jeo je do god nije bilo snega naše lokalno rastinje uz kupovno povrće i nešto voća, a zimi uz dodatak kukuruza. I odlično se i osećao i izgledao.
Toliko odlično da su me par puta ljudi koji se razumeju u te stvari ozbiljno pitali da ga odvedem na neka takmičenja, ali to mene nije interesovalo.
Eto koliko znači redovno kretanje i zdrava hrana..

Dve godine kasnije odnet je u Zoološki vrt gde je još par godina bio predvodnik (naravno), ali nije imao toliko mesta za kretanje i to se odmah videlo i po njegovom telu i po kvalitetu dlake. Prosto se ulenjio. Jedino se nadam da je svoj život završio zadovoljan.

Zatim sam imala jednu zlatnu ribicu sa perajima kao velovima. I posle nje dve klasične zlatne ribice. Živele su po par godina u akvarijumu kugli, bez ikakvih prečišavanja i hemikalija. Prokuvavala sam vodu i ostavljala je po par dana pre no što bih je promenila u toj "kugla staklenoj posudi", s vremena na vreme oprala bih one kamenčiće (običan šljunak) sa dna i kupila nove biljke, eventualno stavila školjkicu dve isto kao dekoraciju. Posle svakog mog takvog čišćenja ribice su se zanimale redekoracijom svog staništa i to je bilo to. Hranila sam ih onim "flekicama" koje se prodaju u pet šopovima i ništa specijalno nisam dodavala, osim što su grickale te vodene biljke.

Zatim je u moj život ušao Ćiroslav, papagaj tigrica.
Pored činjenice da je bio moj najbolji prijatelj i najveći maltretirač, kao i mega dosada koja je prisluškivala, a onda prepričavala sve moguće zvukove od komšijskog ili telefonskog razgovora do TV dnevnika, narodnjačkih hitova i svega mogućeg i nemogućeg, da se držim teme...

Ćira je redovno jeo proso, pored toga neke zrnaste mešavine, onda neku žitaricu koja se okači cela o rešetke kaveza, čista voda u pojilici takođe redovno, ogrisci od jabuka i krušaka (šta god je neko jeo dobio bi i on), šargarepa, salata, tvrdo kuvano jaje, naročito žumance, često ljuske kuvanih jaja (zbog kalcijuma), i svo saksijsko cveće koje je zimi mogao da dohvati. Što baš i nije idealna zamisao, te smo biljke za koje nismo bili sigurni da li su otrovne držali podalje od njegovog dometa.
Istina, dotični se bio navadio i na sir, ali smo gledali da taj sport ne upražnjava prečesto.
I takođe istina, dotični se bio navadio da jede šta god je neko u kući jeo (naročito ja) po cenu da nam uđe u usta i da mu istom prilikom odgrizemo glavu, ali sam bila svesna da ptica ne sme da jede isto što i ljudi i stvarno mu nismo dozvoljavali takve eksperimente.
I što je najvažnije, po ceo dan je bio van kaveza. Puno je leteo, gacao okolo, naravno uvek uz nadzor, zatvorene prozore i navučene zavese. Ljuljao se na mojim minđušama, spuštao naglavačke niz moju kosu tako da se klatio kao matematičko klatno ispred mojih očiju dok sam pokušavala da učim i pojeo mi nebrojeno mnogo minica za olovke, kao i paus i hamer papira.
Kako je to uticalo na njegovo varenje ne znam.

Sa druge strane, moja drugarica je u isto vreme imala papagaja tipa rozekolis, to su one blentave zelene papige sa crvenom glavom i plavim repićem. Njen ljubimac se navukao na kokakolu, punjene paprike, margarin, kiflice i ostala peciva...
I sve je to nama sa strane bilo jako interesantno za gledanje sve do onog momenta kada je ptici opalo svo perje, a novo nije izraslo.
Veterinar se dugo dvoumio kako da postavi dijagnozu. Ptica je naizgled bila zdrava, ali u vrlo dronjavom stanju i ništa mu nije bilo jasno sve dok se nije setio da pita ono čuveno pitanje: Šta mu dajete da jede?
Posle toga momentalno je vraćen na regularnu papagajsku ishranu. I to je rešilo problem.

Kasnije život sam delila sa još dve tigrice i jednom zebom i negde u to doba, a to je bilo pre dvadesetak godina u ishranu im je obavezno uveden tečni vitaminsko-mineralni dodatak (koji se ukapavao u vodu). Nešto je pticama počelo da fali.

Sigurna sam da ništa nije počelo da fali, već da su se žitarice koje su njihova osnovna hrana počele preko svake mere da se zalivaju pesticidima i herbicidima i da su tako i ptice posredno trovane. Baš kao i ljudi.

Eto to je ukratko bio spisak životinja sa kojima sam živela u kući, a pored njih napolju je bilo nebrojeno "mojih" mačaka, kerova, par ježeva, mojih polupitomih gavranova, gačaca i veverica, slepih miševa, par paunova i prepelica.

Što se domaćih životinja koje služe za ishranu tiče znam vrlo jasno da, na primer, žitarice (najčešće kukuruz), soja i koncentrat (mleveno riblje brašno) NISU hrana za krave, ovce, koze i svinje. Kao ni za živinu.
Od ovih "namirnica" životinje se razboljevaju i njihova je sreća što bivaju ubijene pre no što se pokažu pogubni efekti ovakve ishrane na njima.
Ali se zato pokazuju na nama pošto te životinje pojedemo.

A što se tiče kerova i mačaka zbog kojih se ljudi po gradovima najčešće i raspituju situacija je ovakva...

Tačno je, životinje su pretrovane hranom koju dobijaju. A u toj hrani su hemikalije (pesticidi, herbicidi, veštačke boje, arome i konzervansi). Što je najgore od svega takva hrana suštinski metabolički ne odgovara životinjama kojima je namenjena. Kesice i konzerve sa raznoraznim ukusima ovoga i onoga daleko su od realnih proteina i masti kojima životinje treba hraniti.
Da ne govorim o pogubnoj modi hranjenja kerova keksom sa ukusom čokolade. Čokolada za pse? Biskviti za pse?
Ljudi da li ste vi uopšte normalni kada počinjete da hranite svoje životinje time? Šta ima jedan pas od toga da se navikne na ukus čokolade? Da li će ikada u životu da lovi tu istu čokoladu?

Kao što sam i rekla na početku - ne razumem se u ishranu životinja onoliko koliko treba, ali meni je neverovatno da kada mi se javi vlasnik psa koji ima kancer ili jako često dijabetes, ili ceo spektar imunoloških bolesti, da tog istog vlasnika treba da učim šta je prirodna hrana za pse i kako to nije suva hrana u kesicama koja se prodaje po pet šopovima i supermarketima.
Ti briketi i biskviti, kako god da ih zovu, su običan keks, isti onaj kakav nama uvaljuju u kojekakvim "fit" kutijama i koji je poguban za creva. To nije hrana.

O da, silne vakcinacije životinja utiču na njihovo imunološko stanje i neke od tih vakcinacija mogu da nepopravljivo ubogalje životinju, isto kao i našu decu, ali baza je realna hrana. A ako to ne dajete svom ljubimcu nemojte kriviti vakcine.

No, pored tih očiglednih razloga pogledajmo i one manje vidljive.

Svaki pas je u svojoj suštini veliki sivi vuk. I ovo važi i za haskija, i za vučjaka, i labradora, i dobermana, kao i za one "sitnurije" tipa čivave, bišona, pekinezera ili patuljastog pinča.

Mi ljudi smo sami izazvali mutacije ne bi li iz nekog razloga dobili rase koje nama odgovaraju. Ali to je u svojoj srži i dalje samo jedan sivi vuk.

Poboljšavajući i menjajući rasu ukrštali smo svašta sa svakim, te smo povredili i ono sveto načelo da incesta ne sme da bude, te su često po leglima sparivani rođaci u prvoj liniji. Što je dovelo do pokazivanja recesivnih gena. Danak je morao da se plati na neki način.

Ako bih sve ovo pokušala da prevedem na ljudski govor izgledalo bi otprilike ovako: zamislite da imate jednu ženu koja, hipotetično, od svoje dvadesete do svoje pedesete godine starosti svake godine rodi po jedno dete. Znači, za 30 plodnih godina rodila je tridesetoro dece. Morate shvatiti da među tih tridesetoro nekoliko njih ima neku fizičku manu, nekoliko je mentalno zaostalo, možda je jedno autistično, jedno ima tešku srčanu manu... I to je realnost, realna statistika.
U slučaju da je ta ista žena tu istu decu izrađala u braku sa bliskim rođakom broj invalidne dece rapidno skače, pošto u njima počinju da preovladavaju recesivni geni.
I možda se bolest ili neki drugi problem neće pokazati odmah dok su deca mala, ali kasnije sa vremenom - sigurno hoće.

To je istovetna situacija sa kojom se susrećete prilikom kupovine psa "iz dobrog legla". I baš zbog toga da želim da imam psa mislim da bih se opredelila za nekog zdravog lutalicu pre no što bih izbrojala silan novac prilikom preuzimanja nekog lepog, ali "unutra" nepoznatog rasnog primerka.

Zaključak je da dobro razmislite pre kupovine svog ljubimca i da se istovremeno raspitate o genetskom nasleđu i istorijatu legla kako bi se poštedeli neprijatnih doživljaja.

Dakle, kako se hrani jedan zdrav pas, da ne kažemo sivi vuk?
Najčešće u šumi ulovi zeca.

Od tog zeca poješće deo dlaka i kože, zatim nešto malo mišića i najviše iznutrica i sala. Unutar iznutrica, iz zečijeg želuca pokupiće i malo svarenog (skuvanog) zeleniša, ali i vrlo malo nesvarenog (sirovog zeleniša). I to je to.

I ako želite da svog psa držite na što prirodnijoj ishrani držite se ovih načela. Da sirovo meso, ali najviše iznutrice, salo i koža, pa tek zatim mišići. I menjajte. Ne pojede vuk svakog dana po jednog zeca. Ponekad je to prepelica, kokoška, divlja svinja, a ima i "loših" dana koji završavaju sa pacovima, voluharicama ili čak bez hrane. I to povremeno gladovanje je takođe dobro i pohranjeno je u metaboličku "memoriju" životinje.

(ovo je moj Pacov bio... opak madžor)

Što se mačaka tiče i one se tretiraju kao lovci, a njihova primarna lovina su miševi, tojest sitne životinje.
I ovde važi jedno krucijalno pravilo.
Miš je više od 70% načinjen od vode i mačkama je voda izuzetno potrebna, pošto su im bubrezi jako osetljivi.
Ako hranite svoju mačku kupovnom hranom gledajte da to nikako ne budu oni briketi, biskviti ili one šarene "tablete" pošto je to sve suvo. Ako već morate mački dajte hranu iz konzerve pošto je tako natopljena.




Ali zašto bi mački davali nešto iz kutije ili konzerve kada vam treba isto toliko vremena da je hranite zdravo?
Sirova goveđa džigerica je jeftina i svaki mesar će vam odmah iseći na sitnije komade. Mačka takođe mora da jede iznutrice zbog različitih minerala i vitamina i ja vas stvarno molim da se manete eksperimenata prebacivanja mačaka na vegetarijanstvo.
Nisu vegetarijanci, nema nikakvih indicija i ima svih mogućih dokaza da ove životinje umiru u mukama zbog takve ishrane.
Nemojte ubijati sirotu životinju samo zato što vi lično ne shvatate realitet univerzuma.
Pustite je da bude ono što jeste.

Isto tako redovno menjajte ponudu na meniju i nemojte se zalepiti samo za ribu ili piletinu. Većina mačaka u ovim krajevima nije odrasla uz more, pa ne mora svaki dan da jede ribu. Ali i tada kada ribu kupite - sebi spremite standardni obrok, a mački bacite riblje glave, naročito oči (zbog vitamina E), kožu i iznutrice.
To će joj najviše prijati.

U slučaju da ste zainteresovani da se detaljnije upoznate sa ishranom ili lečenjem određenih životinja sajt koji preporučujem i koji je prepun pravih podataka i gde dežura ekipa jako dobrih veterinara je http://healthypets.mercola.com/.
I tu ćete sigurno pronaći sve što vas zanima.




Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 - 2012 - 2013 - 2014 ALL RIGHTS RESERVED

Rekonektivno energetsko lečenje ili neko drugo? Koje je bolje?

Često mi se javljaju ljudi koji iz nekog razloga traže "najjaču" bioenergiju i zaista ih razumem.
Oni zapravo ne traže najjaču silu, već najbolje i najbrže rešenje za svoje probleme.

Zaista radim rekonektivno lečenje, gde apsolutno nije potrebno usmeravanje moje energije, niti mojih osećanja da bi lečenje funkcionisalo. Prosto se pomerim u stranu i puštam višu "silu" da radi kroz mene šta god treba da se uradi, pošto rekonektivno lečenje nije standardna tehnika i ne upravlja se "ovim" zakonima fizike, ali...

Ako nekog radite Či Gongom, Reikijem ili bilo kojom standardnom tehnikom, ispunjeni ste ljubavlju i verom, zašto sumnjate u sebe?
Majke najbolje leče svoju decu.
Žene najbolje leče svoje muževe.
Tako je oduvek bilo.

Koliko god da ja stojim u rekonektivnom lečenju, nikada ali ama baš nikada neću reći ni jednu jedinu ružnu reč protiv bilo kog drugog tipa energetskog lečenja niti ću isticati da ovo što ja radim nema premca.

Ako nekog volite, ako verujete da ima nade, pokušajte - lečite sami.
Biću uvek svim srcem uz takve ljude.

Naravno da u slučaju nekih komplikovanih, a naročito imunoloških oboljenja obavezno treba uključiti druge tipove lečenja da bi se postigao rezultat, ali to spada u oblast bio-hemije i naročito medicinske toksikologije, a tu mesta za amaterizam, pa čak i veru da će nešto ljubavlju moći da se promeni - nema. Telo mora da se poštuje i sve funkcije tog istog tela moraju da rade bez ometanja - a to je već priča koju rešavam pisanjem protokola.

No, evo jednog lepog i vrlo jednostavnog tipa lečenja Qi Gongom od strane Čunji Lina, sjajnog i dobrog učitelja od koga sam ja lično naučila jako puno stvari vezanih za moje redovno fizičko vežbanje.
Pogledajte, pokušajte sami, zašto da ne.

Bilo kakva akcija je uvek bolja od očajanja.
A akcija prožeta ljubavlju i verom sigurno donosi neki rezultat.
Koliko god mali, biće pozitivan.

Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 - 2012 - 2013 - 2014 ALL RIGHTS RESERVED

Kako se pravi jeftin melem ili krema od tamjana

Ovde ćete pronaći zaista vrlo jeftin i brz recept za pravljenje melema ili kreme od tamjana.

Znamo svi da je tamjan smola koja se tradicionalno koristi u religiozne svrhe, ali manji broj nas zna i to da je ova smola lekovita. Može se uzimati po zrnce tamjana kao tableta i to u prepodnevnim satima nekoliko dana sa ciljem da se jetra i žuč regenerišu, a uz njih i koža i oči.
Tamjan je takođe idealna stvar za kožu, međutim ja lično nisam svim srcem za eterična ulja. O tome ću pisati nekom drugom prilikom (kako sam naučena da esencijalna ili eterična ulja ne da nisu prirodna, već da su i otrovna), ali ovog puta da vidimo kako može da se iskoristi čudesno dejstvo tamjana za koji se tvrdi da briše ožiljke i bore, a da nije u pitanju kupovina preskupog i otrovnog esencijalnog ulja.

U činijici sam na vrlo, ali vrlo blagoj temperaturi otopila kakao puter. U slučaju da to nemate može da prođe i što čistija svinjska mast.
Ovde je količina otprilike dve pune kašike ovih flekica od kakao putera.

Zatim sam dodala tamjan iz kesice (celu kesicu koja inače ima da se kupi na ulazu u svaku crkvu i trenutno košta 50 dinara).
Namerno nisam otapala kakao puter i tamjan u posudi na pari zato što se tada nikada ne bi otopilo.
Vodila sam se idejom da površina činijice ide direktno na ringlu, ali da je temperatura minimalna, pošto nisam znala kako će se zrna smole ponašati.

I na moju radost sve se vrlo lepo topilo.
Bitan detalj: kada kupujete tamjan u crkvi uzmite onaj najobičniji, a ne onaj koji prodaju kao "mirisni". Taj "mirisni" je uvaljan u neki stvarno mirisni puder ili prah, i pošto niko živ ne zna koji je hemijski sastav toga niti igde piše (ali lepo miriše) - manite se toga što lepo miriše i držite se one najobičnije tamjan smole.

I ovde se jasno vidi koliko je zapravo niska temperatura, pošto se ni kakao puter još nije potpuno otopio.
Bitno je samo pažljivo mešati da se slučajno nešto ne zalepi za dno i počne da gori.
I to se naravno idealno radi drvenom kašikom, pošto nisam želela da rizikujem i posmatram reakciju tamjana sa metalom.

Pošto se lepo otopilo, sledeći korak jeste procediti sve kroz gazu i dodati ricinusovo ulje.
Zašto je najbolje ricinusovo i to naročito za lice - o tome ću pisati neki drugi put, međutim za sada je bitno da znate da treba da kupujete što kvalitetnije ricinusovo ulje. Idealno je ono apotekarski pravljeno.
Znam da ima jedna makedonska firma koja pravi ulja te vrste, međutim kada okrenete kutiju u kojoj je spakovana bočica možete da pročitate da je u pitanju noseće biljno ulje, a to "biljno ulje" je ulje od soje.

Moj najiskreniji savet je da nikada, ali ama baš nikada ne kupujete bilo šta ni za lice ni za ishranu ako piše da je u pitanju biljno ulje, a pogotovo ne sojino ulje (pošto njega najčešće i maskiraju imenom "biljno"). Soju zaobiđite u bilo kom obliku i kad god možete, pošto je pogubna i za ljude i za životinje.

Dakle sve je proceđeno, pa je zatim dodato ricinusovo ulje. Ako se dobro sećam mislim da sam dodala trećinu bočice, ali taj deo procenite sami. Umešajte ulje dobro i to par minuta, jer ako to ne uradite neće se 
sjediniti kako treba, a kakao puter će se ponovo stegnuti u kompletu sa tamjanovom smolom pa će vas za par dana čekati jedan kamen umesto kreme.

I evo. Pošto je sve dobro sjedinjeno sipa se u čistu obavezno staklenu posudicu za kreme i sačeka par dana da se stegne.
Ova moja krema je čak bila zaboravljena na polici u kupatilu par meseci (znači nije bila u frižideru) i nije se pokvarila. Koristila sam je i koristim je i dalje sada u toku leta, pogotovo posle sunčanja i koža je obožava, zona podočnjaka naročito.
I osim što mirišem na tamjan celu noć kao da sam u crkvi, ova krema tojest melem funkcioniše besprekorno.

I šta mislite koliko bi vam neka kozmetička firma naplatila pravu kremu od 50% pravog kakao putera, 30% pravog ricinusovog ulja i 20% pravog tamjana?
(Procenti su dati otprilike, ali poentu možete odmah da shvatite.)

Vas će ovo savršeno zadovoljstvo za kožu koštati dvadesetak minuta vremena i stotinak dinara.
Zašto da ne pokušate, kada je već toliko lako?

I da ne zaboravim. Recept - kako se pravi ulje od tamjana.

Isti ovaj (obični, ne onaj specijalni mirisni) crkveni tamjan se zdrobi najbolje tučkom. Zatim se stavi u teglicu i nalije nekim kvalitetnijim uljem. Nekoliko dana se drži na suncu i dva puta dnevno promućka. A onda se procedi i imate takozvano "infuziono" tamjanovo ulje.
Miriše božanstveno, relativno je jeftino i za razliku od esencijalnog tamjanovog ulja nije ni opasno, ni otrovno i možete ga slobodno mazati na ožiljke, bore ili podočnjake.

Ne znam tačne količine i srazmere, pošto sam ovakvo ulje pravila odokativno. Mislim da je u pitanju bila šoljica maslinovog ulja i 2 kesice tamjana. Ali tada kada sam ga pravila, pre par godina, uspelo je fantastično i funkcionisalo je fantastično.

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 - 2012 - 2013 - 2022 ALL RIGHTS RESERVED

Ishrana insektima - lak i brz recept

Ishrana insektima se sa paleo modom nutricionizma vraća na velika vrata. I sada bukvalno ne sve strane možete čitati tekstove o tome koliko su mravi ili skakavci moćna, proteinima napunjena hrana i da su zato ljudima služili za ishranu stotinama hiljada godina. I u nekim delovima planete i dalje su osnovna "životinjska" hrana.
Čak se ide toliko daleko da se tvrdi da vegetarijanski Indusi svoje zalihe B vitamina, a pogotovo B12 dobijaju upravo i samo od insekata i to onih koji se u azijskim zemljama obično nalaze u kesama sa žitaricama i te žitarice se obično ne prosejavaju već se spremaju tako "u kompletu" sa mesnim dodatkom u vidu raznovrsnih buba.

Da li je to istina ili nije, ne znam. Nisam gledala sopstvenim očima, ali postoji jedno generalno upozorenje baš vezano za insekte. Spremaju se termičkom obradom i gledajte ako ikako možete da ih ne konzumirate sirove, makar u početku. Još uvek se ne zna koje vrste parazita ili bolesti mogu da prenesu, pa nije loše biti oprezan.

Elem, u video klipu ispod Daniel Vitalis, čije proizvode izuzetno cenim i čovek koji je poveo dve velike kampanje (za planetarno otkrivanje, mapiranje i zaštitu izvora pijaće vode, i za "udivljavanje" ljudi), pokazuje kako se spremaju junske bube.
Ove njegove junske bube mislim da se kod nas zovu žitni mrmoljak ili tako nešto. U mojoj kući se obično zovu "siroti, glupi brboljci" i do sada sam potrošila silno vreme u letnjem periodu spasavajući ih uveče po stanu pošto ulete i potpuno se pogube zbog električnog svetla. Za to vreme sam razvila specijalne tehnologije hvatanja, a bez povređivanja brboljaka i izbacivanja napolje.

I evo do sada pojma nisam imala da su jestivi.

Daniel Vitalis pokazuje jasno kako se brzo spremaju prženjem na prečišćenom puteru (giju) i na malo divljeg luka i posuti sa vrlo malo suvog mlevenog belog luka i soli. I tvrdi da imaju ukus i teksturu kao kokice.
Jedini detalj koji kao žensko stvorenje nekako ne odobravam je što ih je pržio žive, što ih makar nije zgnječio da ne umiru u mukama.
Ali muškarci su uvek bili hrabriji od žena i da nije tako ni ova civilizacija ne bi postojala.

Video nije baš lagan za gledanje za one sa osetljivijim srcem, ali generalno daje odlične ideje.
Uverite se i sami.




Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 - 2012 - 2013 - 2014 ALL RIGHTS RESERVED

Obaveštenje u vezi energetskih seansi rekonektivnog isceljivanja za 2014.

Obaveštavam zainteresovane za tretmane rekonektivnog isceljivanja da ću u toku avgusta biti na godišnjem odmoru.
Za to vreme nije sigurno da li ću moći da se javljam na telefonske pozive.

U slučaju da u tom periodu imate potrebu da me kontaktirate zamoliću vas da mi se obratite mejlom.

Takođe, u toku avgusta neću raditi seanse energetskog lečenja direktno, već samo na daljinu.
I moguć je dogovor u vezi pisanja protokola za ishranu, ali samo preko mejla.

Hvala na razumevanju.

Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 - 2012 - 2013 - 2014 ALL RIGHTS RESERVED