Mene zaista niko ne plaća da radim promocije, pa mogu da budem apsolutno objektivna i to kad je meni ćef. I nikada neću zaboraviti onu situaciju koja se desila u Londonu pre nekih desetak, pa možda i više godina.
Jedna ozbiljna laboratorija je odlučila da ispita više uzoraka pomada koje žene koriste i da objavi pošteno rezultate o njihovom kvalitetu i učinku. I šta se desilo?
Rezultati su pokazali da je na tržištu Engleske to jest Velike Britanije, najbolja od najboljih krema (a to je velika većina proizvoda koji cirkulišu po celoj Evropi) jedna mala, dronjava i vrlo jeftina pomada, koja se inače kupuje po supermarketima.
I onda je nastao ženski stampedo da što pre dopru do te kreme.
To realno tako funkcioniše svuda i zato molim sve mlade i ove taman idealne dame da ne nasedaju na lahoraste promocije i da ih duša ne boli zato što tamo neka izabrana može da dobije gomilicu proizvoda iz Sefore ili Metropoliten parfimerije, i da ih zdušno maže, analizira i pravi se važna.
Verujte mi, koristila sam svašta, od mojih ručno i ekspresno napravljenih melema (a jako dobrih i pišu svi recepti na ovom blogu, samo potražite u arhivi), preko jeftinoća iz Lilija i DMa, Avona i onih čudesa zbog kojih ne smem ni da kažam šta su, jer koštaju kao nečija dvostruka i jako često trostruka mesečna plata.
Neću da spominjem te haj proizvode od par stotina evara, neka to rade ove koje su plaćene da ih puštaju po blogovima, i neka određeni (a naši) proizvođači eksluzivne kozmetike slobodno pričaju kako se njihove kreme prave specijalno u odnosu na ove obične, pravljene za običan narod. To je njihova priča, a ovo je moja.
Hiljadu puta sam na ovom mestu ponovila da se koža ne neguje spolja, nego iznutra. I hiljadu puta sam takođe rekla da nema ništa od lepote tamo gde se jede margarin, gde se torte prave po onim brzinskim receptima gde se umuti puding, niti se sitni kolači prave sa mlevenim keksom.
Sa druge strane, apsolutno vam nije potrebno nikakvo egzotično brašno (pre neki dan sam se smejala 5 minuta stojeći u prodavnici i gledajući u kesu brašna od bundevinih semenki, a onda mi se smučilo pošto sam pored videla i paštetu od soje), kokosovi izdanci, niti moringa namaz u obliku antilopinog bubrega.
Jeste da karikiram, ali pođite malo po radnjama keksa i procesiranih sojinih proizvoda, i sve će vam biti jasno.
Realna hrana (ono što su vam jele babe i prababe) jeste hrana. Ostalo je sprdačina.
Naravno da osobama kojima radim detaljne protokole za ishranu, a ovaj deo ih zanima, ispisujem i kako se zateže koža i šta se radi da se postigne mladalački oblik lica, a bez ubrizgavanja kolagena ili hijalurona.
No, da se vratim na temu.
Zimus mi donese ćerka dve kesice uzoraka iz nekog tržnog centra da probam. Jedna je bila krema koja košta 1650 dinara za 50ml (neću da je spominjem) jako kao kvalitetna, potpuno prirodna i sve najnaj.
Namažem ja to par puta i koža mi provrišti.
Uzmem drugi uzorak čija kutija ima 150ml (3 puta više) i košta 360 dinara. I prosto se oduševim, jer funkcioniše odlično, čak i ako se maže u zoni ispod oka. Nema alergijskih reakcija, koža je mekana, svilena, nahranjena, divno miriše. I, o gle čuda, u sastavu ima paraben.
I šta sada, mislim se ja.
Ok, ne jedem margarin, ne pijem bademovo mleko u kom se posle 48 sati svašta razvija, ne ljubim kolače sa keksom. Da li da je spomenem ili ne?
I na kraju se odlučim da da. U pitanju je Himalaja (tzv. zimska bogata krema sa alojom i nekom zimskom višnjom, trešnjom, šta li). Jeftino, kvalitetno, super.
Druga stvar za preporuku je Velnea Q10 krema za oko očiju, koja radi bolje od daleko skupljih krema tog tipa, a isto košta celih spektakularnih 345 dinara.
I treća vrlo bitna stvar za žene preko 35 na primer... Nekada davno jedna moja prijateljica je natrčala na bakicu u apoteci. Bakica od preko 80 godina je imala besprekorno lice, skoro kao beba i vrlo ljubazno je objasnila prisutnima (a svi, tojest sve, su bile vrlo zainteresovane da saznaju za tajnu negovane kože). Elem, savet je bio sjajan i tim sjajniji pošto je bio i jeftin.
Ona je odavno, jako davno, naučila da na lice maže samo pantenol kremu (sada imate i krem-gel formulaciju za letnje vreme) i kada je malo ostarila počela je da koristi Solkoseril mast.
U to njeno doba proizvodili su samo masnu kremu, a sada nam je na raspolaganju i gel. E od te trojke gore na slici ovaj gel je naskuplji pošto košta nekih 650 dinara.
U pitanju je hemodijalizat teleće krvi koji se uobičajeno koristi za dekubitis rane ili generalno rane koje teško zarastaju, pošto podstiče obnovu ćelija kože stravičnim brzinama.
Ako su dotičnoj bakici ovo savetovali pre nekoliko decenija i ona nije pogrešila koristeći neprekidno ovako običan preparat, i to u ono doba kada se pojma nije imalo ni o Q10, niti o kolagenskim i hijaluronskim preparatima, a deluje - e tada stvarno verujem.
I istom prilikom setila sam se te priče dok sam kupovala Himalaja i Velnea kremu, te sam u Lili apoteci odmah potražila i ovo. Tokom razgovora sa apotekarkom i ostale žene u redu iza mene su se zainteresovale, pa se nadam da će priča o tome i isprobavanje krenuti.
Znači namažete Solkoseril gel u tankom sloju ispod očiju ili preko bora, sačekate minut da se upije i slobodno mažete bilo koju kremu.
I da ne bude da je ovde sve samo toliko jeftino, evo i kontra primera.
Kako se kod nas prošle godine pojavio novi Max Factor tečni puder Skin Luminizer tako je mene moja mila kćer otpratila u taj isti Lili sa porukom da se ne vraćam bez oba, pošto postoji jedna bočica za celo lice, a ova manja je samo za oko očiju. I ovo đuture košta malo više od 2000 din. Napr., velika je oko 1200 i nešto, a mala 850 ili 950 dinara, više se ni ne sećam.
I ovo su najsvetlije nijanse. I bočice se super prazne, zahvaljujući nekom federu iznutra. I to je moj komentar o svemu. Pozitivan.
Sa druge strane, dati 2000 i više dinara na ovakvu glupost, Bože blagi, pa to sam mogla da uradim samo ja. Kvalitet je na nivou tečnih pudera od oko 600 dinara. Ovaj za oko očiju je vodenastiji i ništa posebno, ništa za onesvešćivanje.
U dve reči - bačene pare.
Sledeća stvar je NAKED3 paleta, kupljena za 1200 ili nešto blizu dinara. Dobila sam je od ćerke na poklon, pošto sam je poželela, a i pošto sam znala da će ona tu i tamo da mi drpa neke nijanse.
Par meseci kasnije shvatile smo da je za stotinak dinara jeftinija u Beču, a onda se pojavila i po obodima beogradskih pijaca za oko 950 dinara, koliko i dan danas košta u kineskoj robnoj kući preko puta Beograđanke.
Ok je, ali ništa specijalno. Čak ova prva mat bela senka ima vrlo traljav kvalitet. Ali da vidimo šta može sa njom.
Ovo je topla i roze verzija.
A ovo je moja zimska varijanta.
I neko kombinovanje za prolećno doba.
A kada već spominjem tu kinesku robnu kuću, odem ja tako pre neki dan da kupim neke kućne gluposti i naravno završim zevajući u ovo.
I na sreću, ne izaziva alergijske reakcije kada se maže blizu ivice oka. I izgleda ovako.
Ove svetlije su išle iznad.
A ovo je onaj moj zimski standard.
I još malo preterivanja.
I baš dosta preterivanja.
Ili ipak ovako:
Dakle, zaključak bi ponovo bio da ne bacate novac na preskupe, a ipak samo budalaštine. I da se raspitate šta sve od daleko jeftinijih, a daleko kvalitetnijih (i ponekad sasvim slučajno zabavnijih) proizvoda postoji na tržištu.
I da, da nikada ne odrastete, pošto je tu ono zrno večne mladosti (i gluposti).
