Jedan malo neozbiljan tekst, jer ja sam realna žena od krvi i mesa, i kože i humora, te mi je potrebno malo da odmorim od večitih strahotnih tema.
Prvo ću se baciti na izuzetno bitan problem olovki za obrve.
Pošto sam, ajde da kažemo brineta, mada je to laž, ali da kažemo.
Ja sam, u stvari, vrlo tamna plavuša, što će reći da je moja boja kose istovetna kao kod poljskog miša. Jako siva, ali baš siva i tu ništa ne vuče na braon. Leti posvetli još malo, pa me prosto dođe sramota. A i od kako radim neke stvari vezane za ishranu kosa mi se vraća u onu boju koju sam imala sa 5 godina starosti, što je vrlo zanimljivo za jednu ženu u sada svojoj petoj deceniji postojanja.
E iz ovog razloga za obrve koristim neku sivkastu olovku i večiti mi je problem da nađem pravu nijansu, jer one standardne olovke i razno razni voskovi su po pravilu braon, pa se onda vidi da sam obrve i podebljavala. Zato je pronalazak prave nijanse olovke za obrve krucijalno pitanje mog opstanka.
I nađoh.
To je godinama Golden Rose 306, ali ona standardna za oči.
Problem u ovoj priči je da se ta olovka nalazi s vremena na vreme na Bajlonijevoj i pijaci Banjica, ali ne uvek. I nikad po Liliju i ostalim drogerijama. I tako se pređoh jednom kada više nisam mogla da čekam i uzeh u tom narečenom Liliju 305, misleći da je približna, ali avaj.
Ovde sada ide ozbiljna molba ljudima u Liliju da se okanu 304 i 305 i da makar jednom pogode i naruče 306 od ovih običnih olovaka.
Zašto? Zato što je iz nekog neznanog razloga 305 deset puta tamnija od 306 i to izgleda grozomorno.
Ali ugledah i svetlo na kraju tunela kada su se pojavile baš olovke za obrve (to su ove koje imaju četkice na pampurima) i zaleteh se kao obezglavljena kokoška i kupih 5 komada odjednom. Kad ja tamo...
...a ono međutim.
E na ovom mestu ide ozbiljna priča.
Dakle, Golden Rose olovka za obrve je tuga i tragedija zato što je previše tvrda i ne želim da orem svoje obrve ne bih li se iscrtala, niti da koristim upaljač kao omekšivač prilikom šminkanja.
I dalje, ova 306 je toliko svetla da je za prave plavuše.
I treće, pa hoće li se ko god u toj firmi setiti da preraspodeli te brojeve i ujednači sisteme brojevanja?
I četiri, aman Lilijevci, pa setite se jednom da naručite i obične 306 GR olovke (rekoh obične, ne ove tragične za obrve).
I pet, molim moje dve prodavačice na dve tezge dve pijace u gradu da mi obezbede godišnji kontigent, ne bi li me spasile gubljenja vremena, a i živaca zbog jedne tako prizemne stvari kao što je olovka za šminkanje.
Setite se samo kako sam vam deset godina pokazivala patrljak GR94 i niste mi verovale da to uopšte postoji, dok se ponovo nije pojavila.
Sledeća stvar je podloga za lice.
Pre nekih godinu dana sam na ovom mestu napisala kako sam se prešla i bacila silne pare na Max Factor Skin Luminizer Foundation, i to obe bočice, i onu veliku za celo lice i onu malu kao okoloočnu.
E pa tada sam rekla i sada ponovo govorim, taj tečni puder ič ne valja, nit se razmazuje kako treba, nit stoji kako treba, ništa. On je po kvalitetu ispod onih kineskih tečnih pudera od pre 15 godina.
A pošto sam vaspitavana da sve potrošim pre no što bacim iskoristila sam ga u hladnijim danima i bila presrećna kada mi je ostalo i ovo malo i u maloj okoloočnoj boci.
E tada me je put naneo kod Kineza ponovo i u njihovoj robnoj kući preko puta banjičke pijace naleteh na Naked BB krem.
Koštao me je celih spektakularnih 300 dinara, ako se dobro sećam i ako čak nije i upola jeftiniji. A daleko je bolji, trajniji, lepše se razmazuje i bolje stoji duže vreme.
I sad ti vidi, draga moja čitateljko, koji su to fazoni koje guraju plaćene bjuti blogerke.
Svaki proizvod koji analiziram ovde platim iz svog džepa i mogu da budem potpuno iskrena. A svoje pare pošteno i krvavo zarađujem, te ne želim da ih bacam tek tako i bogatim nekog drugog.
Nema drugog saveta nego na sred Banjice ući prvo u Lili, pa se našpricati testerima, a onda strčati dole kod Kineza.
Pa po pravdi zdravog razuma i sopstvene kože, a ne po uputstvima žena koje platu dobijaju od Sefore i Metropoliten parfimerije.
Voli svoje pare, čitateljko, ne prosipaj ih za bezveze.
Te u tom smislu, i ovo mi je bio interesantan primer. Dobih na poklon u ooogroomnoj kutiji jedan set senki za oči i ovu maskaru. Kutija je koštala oko 1600 dinara koliko sam posle mogla da vidim, ali ne držite me za reč.
Senke su vrlo ne kvalitetne, a vala nisu ni u toku, što se od Maybelline firme nije očekivalo, ali uzeh maskaru i to ovu PushUp Drama.
E sad, da je drama, jeste, jer sam svaki put u panici da ne probijem sopstveno oko i večito povređujem ivicu kapka.
Maskara je ok, ništa više niti manje od toga, ali četka je previše tvrda i mora ekstra da se pazi. Znači, nije za na brzinu.
I ovo mi je bilo interesantno kada sam uletela kod Kineza. Kajli Džener šminka.
Prvo sam morala da pitam svoje dete ko je ta Kajli, pa dobih odgovor. A usput sam videla gomiletinu Naked šminke, četaka i svega i svačega. Kinezi su lepo otkupili ovu marku, pa ako nećete da bacite pare koje idu na ugrađivanje glasovitih parfimerija, već samo najnižu maržu, kupujte Naked kod Kineza. I to slobodno.
Znam ja vrlo dobro da na sve strane ide priča da su kineske kopije Naked šminke daleko lošije od "originala", ali moram da vam kažem da nema originala i kopija, i da je to sve jedna te ista firma. Probala sam oba "tipa", pukla velike pare kao na "original" i shvatila koliko sam se prešla.
To je jedna firma, isto kao što su braća Kinezi platili dotičnoj Kajlici da im da ime za kozmetiku.
A pored Kajlice videla sam još štošta, prelepo upakovano, kao u neke knjižice, slikovnice... Kao rumenila, korektori, senke i puderi, ali stvarno želim da smanjim svoju šminku na najmanju moguću meru i neću da se bacam u trošak samo zato što je lepo.
E ovaj puder je broj 2, i koliko sam videla ima 1 koji je baš svetao, i 3 koji može da prođe, pa sam se duže razmišljala da li 2 ili 3, pa ajd kao ako valja uzeću 3 pred leto.
Puder košta 300 dinara i gornje manje pakovanje je svetlije od donjeg kog ima, logično, više.
A skroz dole je ogledalce i sunđerčić, koji ne koristim, ali dobro dođe. Ja sam se naučila posle par dana da svetliji puder stavljam u centralni deo lica, a ovaj tamniji okolo.
I ne znam tačno koliko ima grama, ali je poteško i miris me je podsetio na one Helena Rubinštajn pudere koje moja majka koristila kada sam bila mala i tinejdžerka.
Sasvim je ok, miris brzo ishlapi, tako da se ništa ne oseća, a odlično se uklapa. I to je generalno to.
Za puder u prahu, u stvari, ovaj je kompaktan, je super i dalje tvrdim da na puder i ne treba trošiti više para od toga.
Eto, ako ste se nadali nekim spektakularnim i preskupim kozmetikama, to ovde nema, ali ima logičnih rezona i ljubavi ka sopstvenim parama.
I da ponovim, kao hiljadu puta ranije, ne bacajte pare na gluposti i pre no što to uradite, proverite proizvod.
Ne unosite se u tuđe pohvale, pogotovo ako su novčano bekapovane.
Znam šta pričam.
