Rekreacija za elitu

Moj izbor su uvek integralne borilačke veštine i godinama već igram između izraelske Krav Mage i ruske Sisteme, jer su najbolje na svetu.



Stalno ističem važnost različitosti u toku vežbanja, pa tako je potrebno da poštujemo pravilo trojno kako ga zovem. To su vežbe izdržljivosti, vežbe snage i vežbe pokretljivosti.
Izdržljivost je kada hodate satima ili čak trčite duže distance, mada lično nisam ljubitelj maratonskih istrčavanja, jer to ni u prirodi ne postoji.
Najbolje je malo trčati, pa se popeti uz drvo, preskakati prepreke, hodati, pa ponovo trčati. Baš nekako kao što smo radili stotinama hiljada godina ranije i bili zdravi kao drenovi.



Vežbe snage su ono što se obično praktikuje po teretanama, a što ne rade specijalne jedinice vojske ili policije, niti ljudi koji se iole ozbiljnije bave svojim fizičkim zdravljem.
I znam da sam već postala dosadna, ali vrhunski borilački instruktori, od kojih znam većinu sa ovih video klipova su nam svi bez greške ponavljali istu priču - teretane su za glupe ljude.
Pametni ljudi vežbaju napolju i baš vezano za vežbe snage, takvi ljudi nose svoje borilačke partnere umesto tegova i u toku vežbi spašavanja ranjenika i evakuacije. Ili nose debla drveća.
Što se žena tiče, uvek možemo da se zabavimo igrajući se sa decom ili u toku povratka sa pijace ili prodavnice.



Vežbe pokretljivosti su izuzetno važne, što muškarci po pravilu prenebregavaju. U toku svojih srednjih godina videla sam nekoliko muškaraca koji su, što se tiče teretana ili boksa bili savršeno utrenirani i jaki kao bizoni.
Ali srce im nije izdržalo. Rušili su se u sekundama i tu je bio kraj priče, a samo zato što nisu naučili da se opuste kako treba, da dišu kako treba i da su pokretljivi. Jer, mi držimo naše drame i traume u različitim organima unutar tela. I ako trauma nije oslobođena kako treba - zna se kako se završava.



Muškarci generalno najviše i izbegavaju da rade vežbe na zemlji. Ne mislim na podu, kao što se to radi u Sistemi, jer tamo nema ni strunjača ni zaštitne opreme, jer na ulici nema strunjača ni zaštitne opreme. Već mislim na činjenicu da izbegavaju da se valjaju po zemlji kada su treninzi na otvorenom, što je ogromna greška.
A i treninzi i treba da su stalno na otvorenom.



Sećam se ranije u mojim kasnim dvadesetim i ranim tridesetim promena svakog godišnjeg doba mi je delovala strašno. Zimi sam bila bolešljiva, a leti uništena vrućinama U toku jeseni i proleća mi je generalno bilo loše, jer mi se pritisak prilagođavao promenama sezona.
Ali ne i dalje. Evo me u četrdesetim, negde na pola i osećam se bolje nego ikada.
Gledam da sam stalno pod Suncem. Sunčanje je obavezno od februara do novembra, a kupanje ledenom vodom uvek.
Treninge borilačkog tipa radim napolju do god je temperatura između -6C do 38C, a izlasci napolju po nižim i višim temperaturama su normalna stvar. Kao i stajanje bosim nogama u snegu.
Kao i stajanje bosim nogama skoro svaki dan na zemlji.

Nijedna jedina priča o pravilnoj ili nepravilnoj ishrani nema značaja dok se ne ispoštuju ovi osnovni postulati zdravlja.



I uz treninge plesa, svih vrsta, Qi Gonga ili joge, ponekad parkura i svih vrsta gađanja, život nudi daleko daleko više no što je samo imbecilno razvlačenje sprava po teretanama.