Sve o kakaou

Hajde da malo razmišljamo o čokoladi i kakaou.

Jako puno ljudi ne zna odakle u stvari dolazi taj kakao i kako se dobija, a čokoladne proizvode koriste stalno. To je otprilike kao da vam neko uporno i godinama prodaje krem od lešnika, a da vi u životu niste videli kako lešnik izgleda, niti ste baš skroz sigurni da je to taj ukus originalnog "lešnika".

Mada, kada malo bolje razmislim, to se i dešava sa mlađim generacijama, jer su ubeđene da je lešnik nešto kremasto, plastičnog, a vanilastog ukusa. A da u životu nisu pogledali u lešnik, makar na pijaci, niti znaju razliku između sirovog i onog predivnog, pečenog i mirisnog orašastog ploda.
Ali vratimo se kakaou.




Ono o čemu se baš i ne govori je podatak da u današnjem svetu 70% proizvodnje kakaoa dolazi od GMO kakaovca (mislim da je tip cc61, ali nisam sigurna). Ova vrsta raste daleko brže, ima veće prinose, otpornija je u odnosu na prirodno drvo, i verovatno ćemo morati da platimo neku genetsku "kaznu" zbog ove činjenice.

Potpuno prirodni plodovi su daleko skuplji, da - prodaju se, jako su kvalitetni, ali se i plaćaju daleko više.

Ovde možete da vidite zrna kakaoa, kakao u komadu i kakao puter u komadu.

Plod kakaovca je pun pulpe i zrnevlja. Pulpa je ono što je slatko u ovom plodu, a zrna se skupljaju i ostavljaju da fermentišu sedam dana pre no što dobiju taj "čokoladasti" ukus.
Zatim se suše 4 dana (na Suncu, ako plaćate onu skuplju i prirodniju vrstu), a zatim prže, kao kafa, i guli im se opna.
I poslednja faza je kada se stavljaju u presu za ulje na nekih osam sati, i sa jedne strane izlazi kakao ulje, koje se posle stegne, i kakao masa, koja kada se osuši postaje naš čuveni kakao prah.

Da li ste se ikada zapitali zašto se cena ovoliko razlikuje?

Pre jedno sedam godina fotografisala sam izbor kakao praha u jednom gradskom hipermarketu i verovali ili ne u sledećih godinu dana sam isprobala sve te vrste.

I naravno reći ću odmah, jeftini su jer su đubre.

Nemojte pogrešno da me razumete. Ja sam ona žena koja voli što jeftinije, ali ne po cenu kvaliteta. Ovo ispod je jedno ogromno razočarenje, pošto sam od te firme očekivala makar minimalni kvalitet.

Ova vrsta ispod je bila moja slaba tačka, zato što su nekada bili kvalitetni, a onda su počeli da pakuju ono najjeftinije đubre i da ga prodaju kao bolju vrstu. Pa su se vratili boljoj vrsti, pa ponovo đubre.
Pratila sam i isprobavala vrlo pažljivo godinama.

I na kraju potpuno odustala od njih. I verujte mi, nisam bila jedina. A sada neka se misle što to ljudi odjedno više ne vole kakao prah ili ne vole đubre kakao prah. Ako ih to uopšte interesuje.

Trenutno je na našem tržištu moj izbor Kandit kakao prah i u toku 2018. košta oko 139 dinara. Dakle, nije jeftin, ali se isplati.
Ono što me je nerviralo godinama, a ume i dan danas, jeste da naše trgovine naručuju Kanditov kakao prah i čokoladu u prahu, a nije isto. Kakao prah se odmah proda, a posle toga prodavci gledaju da uvale čokoladu u prahu kako znaju i umeju.
Tržišno i vrlo logično pitanje je - zašto naručujete te manje količine Kandit kakao praha i te veće količine Kandit čokolade u prahu, ako znate da će kakao prah odmah da se proda?
Kamo kapitalizam?
Kamo dobit?

Ljude koji kupuju Kandit kakao prah moram da upozorim da pročitaju tačno šta piše na svakoj kesi, pošto su pakovanja identična, a vispreni prodavci (u Maksiju se neprevaziđeni za to) ubacuju pakovanja čokolade u prahu u redove sa kakao prahom. Tako da znate, sada ste upozoreni.

Kada putujem volim da kupim drugačije marke čokolada i onda ih isprobavamo i ocenjujemo. Odlična zabava i ostaje u sećanju.
Naravno neke valjaju, neke ič ne valjaju, a neke su san snova. Kao i sve ostalo u životu.

Ako se dobro sećam ove su italijanske. Primitivo je bila udar groma. Valjana, ali stvarno.

Dakle, postoji drvo kakaovca (Theobroma cacao), plod je kakaovac u kome se nalaze zrna, a od kojih se kasnije preradom dobija kakao puter i prah. Ako zrna kakaovca nisu pržena u procesu prerade, tada je u pitanju "sirovi" kakao, što uopšte ne mora da bude ništa pozitivno u smislu biohemije.
Čokolada je proizvod koji se dobija kombinovanjem kakao praha, šećera i putera, sve prvog kvaliteta.
I to važi za valjane tamne čokolade.
Kvalitetnije "mlečne" čokolade se prave sa dodatkom punomasnog mleka.
A ostalo je takozvano sirotinjsko đubre, kako nazivam Milka čokolade i ostale slične braon šećerne table oblikovane i magičnim dodirom margarina ili imitacija margarina.

Neko može da se ljuti zbog ovog stava, ali ko nije probao bolje, za bolje ni ne zna.
Meni je bilo bitno da decu koja odrastaju uz mene naučim da razlikuju kvalitet od bombastičnih reklama.
I pošto nisam mogla da im ukazujem na činjenicu da li je nešto zdravo ili nije, jer to u dečijim glavama nije baš najjasnije, uvek sam ih gađala pričom da je to hrana za sirotinju. I taj stil je davao rezultat.

Ovo ispod je bio "ulov" iz Mađarske.

I baš ova je valjala, a koliko sam videla pojavila se i kod nas pre par godina.

To pozadi je ljuta paprika u trakama.

E da, i sušene borovnice.

Pravo vreme za konzumaciju čokolade je između 9 i 11 ujutru kada je meridijan slezine otvoren i "operativan".
Slike ispod pokazuju "ulov" iz Austrije, Slovačke i Češke.

Studije vezane za ovu temu su se bavile odnosom konzumacije čokolade i kardiometaboličkih poremećaja, kao što su koronarne bolesti srca, moždani udari, dijabetes i metabolički sindrom. A uz te probleme ubrojani su i visok pritisak (hipertenzija), povišeni nivoi glukoze i triglicerida u stanju gladi, visok holesterol i prejedanje kao oblik zavisnosti. I istraživanje je pošlo od pretpostavke da će konzumiranje čokolade da pogorša ova stanja, da bi se opsežnim procesom i obradom podataka stiglo do zaključka da čokolada, a pogotovo neprocesirane vrste (sirov kakao), smanjuju rizik od navedenih bolesti.

Oni koji su kozumirali najveće količine čokolade su imali i najveći procenat smanjenja (37%) rizika od dobijanja kardiovaskularnih bolesti, i uz to se pojavio i za 29% smanjen rizik od moždanog udara. Ostale, paralelne, vrste istraživanja su pokazale da antioksidantne i anti-inflamatorne komponente u čokoladi mogu značajno da snize rizik dobijanja srčanog ili moždanog udara.

Male količine tamne čokolade mogu da snize rizik od srčanog udara, zato što, kao i aspirin na primer, čokolada ima biohemijski efekat koji redukuje nakupljanje platela, a koje tako mogu da stvore krvni ugrušak.

Postoji specijalno formulisani sirovi kakao prah koji ima potencijal da spreči kardiovaskularne bolesti i dijabetes. U studiji koja je rađena sa ovim tipom praha, dijabetični pacijenti su ga pobožni pili mesec dana (to je vrsta sa visokim procentom flavonola u kakao prahu), i krvni sudovi su im se iz oštećenog stanja vratili u normalu. 
I taj boljitak je bio na nivou kontrolne grupe koja je redovno koristila sve prepisane lekove za dijebetes i plus fizičke vežbe.

A istraživanja su takođe otkrila da komponenta u tamnoj čokoladi zvana epikatehin (flavonoid po prirodi) može da zaštiti mozak od moždanog udara pojačavajući ćelijske signale koji štite nervne ćelije od oštećenja.

Odavde sam prepisivala:

Eurekalert May 26, 2008
BMJ. 2011 Aug 26;343:d4488.
J Cereb Blood Flow Metab. 2010 Dec;30(12):1951-61.
Science Blog November 14, 2006

Jeste, dobro ste videli, ova iznad je kao sa marihuanom, ali ništa za onesvešćivanje, niti se marihuana tako koristi. A i ja sam poznata kao neko ko je uopšte ne preporučuje, niti pada u trans zbog glabalne kampanje, a zbog koje se neke firme upravo sada mega bogate.
Više me je interesovalo šta je u bebi plavoj kutijici sa cvetićima, i nisam se pokajala kada sam otvorila.

Naš "ulov" iz Londona.

Antoksidanti polifenoli u čokoladi su značajni zato što imaju moć da zaustave slobodne radikale i na taj način direktno sprečavaju najveći broj preventabilnih uzroka hroničnih degenerativnih oboljenja. Čokolada, takođe, sadrži i ostale vrlo potentne hemikalije biljnog porekla, uključujući i anandamide koji su transmiteri u mozgu i imaju moć da privremeno blokiraju osećanja bola i anksioznosti.
(Ananda je na Sanskrtu "blagoslov" i po tome je ovaj neurotransmiter i dobio ime.) 

Kofein i teobromin u čokoladi mogu značajno da povećaju fizičku energiju i intelektualni fokus, i pored toga rade se i dalja istraživanja koja tek treba da otkriju šta se sve krije u ovoj biljci.
Neka od tih istraživanja za sada tvrde da flavonoidi iz čokolade mogu da ometu oksidaciju holesterola niske gustine (LDL) koji se vezuje za srčane bolesti. A počeli su da se pojavljuju i rezultati vezani za smanjenje rizika od određenih tipova raka, a što je u direktnoj vezi sa fitohemikalijama u kakaou.

Postoji ta stara izreka da je mlečna čokolada za decu, a crna za ljubavnike, ali decu učim odmah da pređu na tu "ljubavnu" vrstu, a odrasle da nikada ne odrastu.
Kafu sam odavno prestala da pijem, uz stravične efekte odvikavanja i dva pokušaja pijenja kafe kasnije shvatila sam koliko je to u stvari moćna stimulativna biljka. I više mi na pamet ne pada da eksperimentišem.

Ali imajte u vidu da i na čokoladu možete da se "navučete". I to se meni desilo sa tamnom čokoladom robne marke Idea. I na sreću povučena je sa našeg tržišta, što sam iskoristila za odvikavanje.
Redovno pijem kakao, onaj Kanditov, ali napravljen isto kao što se kuva kafa i to sa vodom. I odlično je.
Štaviše toliko je odlično da mi prijateljica gleda u šolju od kakaoa kad god je raspoložena i sve je vrlo "čitljivo".

Ova Simka nije neki kvalitet, ali može da prođe. I na ovom mestu moram da kažem da je nekada davno Štarkova Menaž čokolada bila nešto najbolje na našem tržištu.... Do 2010. godine. A onda je kvalitet tresnuo na dole, verovatno zbog onog jeftinijeg kakaoa, i od tada je više ni ne gledam po prodavnicama. Tu i tamo je probam kad mi je neko ponudi i shvatim da je kvalitet i dalje bedan. Što jeste šteta.
Ta 2010. godina je baš bila pad za nekoliko proizvoda i bol srca mog je bio čokoladni tart, najbolji i najbogatiji kolač u Beogradu svih vremena, kako sam mislila, a koji pravi Mamma's Biscuit House, te godine propao.
Sve je izgledalo isto, ali ukus više nije. Da li su tada promenili kuvara ili sastojke, nikada neću saznati, ali bol je bol...

Ovo su neki prastari snimci sa nekadašnjeg sajma slatkiša, ali ništa za padanje u nesvest. Mada stvarno volim kada su torte ovako dekorisane, pošto je dete odavno poraslo i više se ne oduševljava figuricama, već ukusom.

Ali vratimo se ozbiljnijim temama. U svetu je moguće, i vrlo dobro se prodaje, kupiti pržena ili sirova oljuštena zrna kakaoa. I to se zove "nib" u množini "nibs". Ako imate mogućnosti - probajte, mada mislim da će se pojaviti uskoro i kod nas. Ali što je ovakav prozvod u "prirodnijem" stanju, to je gorči i ima puniji ukus, te se nećete naći u iskušenju da momentalno pojedete celu kesu.

Samo medicinske doze.

A što je čokolada gorča to u njoj ima više polifenola, a koji su odgovorni za sve one zdravstvene dobrobiti. Ali da, zaboga, ne bi maltretirali svoj osećaj za lepo gorčinom, mnogi proizvođači uklanjaju ove polifenole i onda cvrc od dobrobiti.

Dakle samo crna i samo gorka.

Ovo ispod je najnoviji "ulov" iz Mađarske, ponovo. Ova čokolada mi se jako svidela, jer je punjena džemom od zove što kod nas skoro i da ne postoji.

Ako kojim slučajem imate zovu, magičnu biljku, nemojte da je očerupate dok cveta. Sačekajte malo i umesto tih belih cvetova imaćete crne bobice. Odlične, predivne za džemove, prelive, sirove za jelo, suve za čaj, za tinkture i sve redom.

Baš sam se obradovala kako čudan i čudesan ukus ima i obećala sebi potragu za pravim džemom od zove na jesen.

Trenutno od jefinih, a kao crnih čokolada, kod nas postoji i ova vrsta. Tu i tamo je kupim, tamanim i ok je. Nije baš za medicinsko dejstvo, ali za užitak može da prođe. I cena joj se vrti oko 200 dinara za 200 gr (2018. je godina), mada na raznim akcijama umeju i da je pojeftine.

Kada već tolikim slovima piše da je ova čokolada "belgijska", a Belgija je poznata kao zemlja sa jako dugom tradicijom prerade kakaoa i pravljenja čokolada, samo da vam kažem da se u inostranstvu, pogotovo po evropskim državama, ne zalećete i ne kupujete one jeftine kao belgijske čokolade u celofanu, jer ne vrede. Kvalitet je očajan, a Belgija bi mogla da ih sve đuture tuži zbog ove budalaštine.

Eto, jedite čokoladu, svaki dan po malo, ali važnije od toga, uživajte u životu i napravite neko remek delo od svog života. I to je ona magična medicina koja će vas zaštiti od bolesti.