Naravno da smo bombardovani informacijama sa svih strana, ali ovde ćete dobiti moju, ličnu, priču o tome kako sam "otkrila" Ivermektin, šta je to u stvari hlorokin ili hidroksi-hlorokin i kako sam izlečila sebe i svoju porodicu onog što se zove Korona virus.
Krenimo redom...
Smrt i ostali doživljaji
Prvo, od samog starta priča o ovom virus mi je bila sumnjiva. Znala sam da nešto postoji, ali od nekoliko valjanih doktora sam slušala istovetne priče da nije moguće da nekom budu zahvaćena oba plućna krila u isto vreme i u istom stepenu.
To nije moguće ni u slučaju upale pluća, niti čak u slučaju raka.
To je jedino moguće kada je u pitanju bojni otrov.
U redu, tako sam rezonovala, ali ako jeste virus čime ga to doktori u "Crvenim zonama" realno leče. Ljudima se daju antibiotici. Ovde se postavlja pitanje - zašto? A objašnjenje je da bi se sprečila "moguća" bakterijska infekcija posle virusne.
Dobro, privolela sam se onoj medicinskoj školi koja tvrdi da bakterijska infekcija posle virusne nije moguća, ali da je virusna posle bakterijske itekako moguća, i čak očekivana.
Međutim, sve i da je moguća i očekivana bakterijska infekcija posle virusne, sada imamo logično pitanje - čime vi to lečite virusnu upalu pluća?
Znači, sada me ne interesuje šta će se desiti posle, nego kako regulišete ono što se dešava upravo sada?
Na to sam dobila ponovljen odgovor antibioticima (iako nisu namenjeni za lečenje virusa), zatim lekovima takođe namenjenim drugim boljkama, kortikosteriodima, koji se ponovo daju kad god se ne zna šta dalje, i onda respiratori.
Nisam samo ja videla da nešto nije u redu sa ovakvim protokolom, to su i pre mene i posle mene ponavljali nebrojeno puta vrhunski lekari, ali očito nije bilo odziva.
Elem, živela sam svoj život, išla napolje, teglila hranu, opsluživala svoje roditelje kojima mesecima nije bilo dozvoljeno sa izađu iz stana, i nikom ništa nije bilo.
Masku sam nosila samo tamo gde je obavezno, na pamet mi nije padalo da je nosim na ulici, leti sam se sunčala što više, štono i radim godimama i godinama. I tako je prošla 2020.
Početkom 2021 mom ocu je počelo da otkazuje srce. Imao je 90 godina, odlično se držao, ali je u jednom momentu počeo da zvuči promuklo, i meni je to bio znak da sada nešto stvarno nije u redu.
I nije bilo. Krajem februara je sav otekao, prebacili smo ga hitno u Urgentni centar, tamo su shvatili da mu otkazuje srce, iako je imao friško promenjenu bateriju u bajpasu.
Urađen mu je korona test, bio je negativan.
Hitno je prebačen na Kardiologiju na Zvezdari jer su oni upravo tada izašli iz Korona sistema bolnica, i tamo mu je na prijemnom još jednom urađen Korona test. Opet negativan, pa prošlo je par sati od prethodnog testiranja.
Jedva smo ga smestili na nosila jer je bio prikopčan na još zanimacija, i prevezli u bolnicu. Tamo mi nije bilo dozvoljeno da uđem, zbog epidemije i rečeno mi je da svaki dan u doba poseta stojim ispred ulaza, predajem kese, preuzimam kese i pitam šta se dešava.
I tako je i bilo, s tim da sam se čula sa ocem i preko mobilnog, onoliko koliko me je razumeo, jer je bio poprilično gluv tada.
Od njega sam saznala da je bolnica prazna (praktično nije bilo kardioloških ili drugih pacijenata), da su mu uradili i treći korona test, i opet je bio negativan, i da ga besomučno dreniraju, jer je pun vode.
Nedelju dana kasnije došla sam po njega da ga vodim kući, jer su u bolnici već počeli da se pripremaju za novi talas i nove pacijente. U to neko doba na svetsko tržište je odjednom u isto vreme izbačeno nekoliko vakcina.
Ušli smo u mart 2021.
Znala sam da on ne želi da skonča ni u bolnici, ni u staračkom domu, i obećala sam mu da će umreti u kući.
Da nam je potrebna pomoć i to muška, shvatile smo kada je trebalo da mu se menjaju pelene, i tada sam preko agencije neke medicinske sestre angažovala momka koji je dolazio par muta dnevno da mu menja pelene, da ga obuče, i povremeno obrije i ošiša.
Svaki njegov dolazak zvani menjanje pelena je koštao 2000 dinara, a ovo ostalo plus doplaćivanje. Ali, nije mi bilo žao. Hranila sam ga ja, svi smo trčali po apotekama i spremali mu omiljenu hranu, pričali sa njim, ali je bilo očito da se gasi.
Uz sve te doživljaje, konačno sam ubedila majku da moramo da regulišemo grob i sahranu, i kako mi je dala zeleno svetlo, otrčala sam na najbliže, jedno malo i skriveno groblje u Beogradu, i izabrala, po meni, grobnicu na najboljem mestu.
Što se tiče firme "Pogrebne usluge Beograd" dogovorite se sa njima da se neko pojavi na traženom groblju, obiđete šta vas interesuje i stavite prst na svoju buduću imovinu.
A termin"grobnica" se odnosi na njihovu rupu u zemlji dubine tolike da stanu 3 kovčega jedan na drugi, da je to pokriveno mermerom ili granitom i da je već postavljen spomenik.
Taj doživljaj je mene koštao skoro 7 hiljada rahmetli evara i uz onog dečka što je dolazio, izašlo je pa tačno 7 hiljada.
Znači "grobnica" je kupljena, a plaća se na Centralnom groblju.
Ne treba da pričam koliko smo svi u kući bili iscrpljeni beskrajnim trčanjem napolju i trčanjem oko njega u kući, Nikad je bio kraj.
Elem, jednog ponedeljka u zoru, ustala sam i osetila neopevan bol u oba plućna krila. Znala sam momentalno da je to upala pluća, ali mi je bilo neverovatno kako na obe strane u isto vreme. A onda sam se setila one priče o bojnim otrovima i mikrotrombozama karakterističnim za ovaj kao "virus".
I šta sam uradila?
Povećala sam C vitamin na preko 10 grama (ne tableta, nego grama, znači puta dva ako se gleda u tabletama) dnevno i hitno počela da uzimam 2 puta po 600 mg, kapsule N-Acetylcisteina (NAC).
O NAC i C vitaminu sam detaljno pisala i gde se kupuje i šta i kako se primenjuje pa vas molim da nađete u arhivi tekstova ako vas interesuje.
Međutim, moj problem je takođe bio i taj da nisam smela da potrošim celu teglu samo na sebe, jer sam u stvari imala pola tegle, a nekoliko nas u kući. Morala sam da ostavim rezervu u slučaju da se još neko razboli.
U to neko vreme je krenula i vakcinacija na angro.
Ok, uzimala sam NAC četiri dana i prestala, i ostala samo na C vitaminu, ali i o tome nisam imala kada da mislim, jer sam se raspadala od obaveza.
Nedelju dana kasnije, to jutro kako sam ustala,a bilo je mračno i ledeno, sijalice na lusteru su počele da trepere par minuta. Pomislila sam da su stigli (da su došli naši preci da ga preuzmu) i samo sam rekla - Vodite ga, molim vas! Mučimo se i on i mi!
Par minuta kasnije rođeno dete mi je ponovilo istu priču, ali ostalo je na tome jer sam morala da trčim do apoteke i pijace... Sve do onog trenutka kada čekam prevoz ispred pijace natovarena kao magarac, odjednom počinje da veje sneg sa svih strana i odjednom nema žive duše oko mene.
I ja znam da je umro u tom trenutku.
Konačno sam ušla u trolu, rasporedila se sa stvarima, da bi mi 3 minuta kasnije zazvonio telefom sa očajničkim dečijim glasom da ne reaguje aparat za merenje pritiska kada mu se stavi na ruku. Onda ja urlam da stavi sebi, da proveri da nije baterija crkla, pa da mu napipa vratnu arteriju.... ali sam znala.
Kod kuće zovem hitnu pomoć, još je topao, ali su mu nokti sivi. Oni znaju i daju mi telefon mrtvozorničke službe, i obavezno pitaju da nije od korone.
Onda zovem mrtvozornika, obećavaju mi dolazak za par sati, pa Pogrebno, gde mi objašnjavaju proceduru.
Izađem na sajt, izaberem sanduk, čaršav i krst, oni to donesu i njega odnesu. A kupanje i oblačenje?, pitam ja, i onda sam naterala tog preko telefona da mi detaljno objasni taj deo.
Oni njega odnesu na Bežaniju, tamo ima bazen, pa ovaj pliva tako mrtav u bazenu do sahrane, pa ja trčim na Bežaniju sa njegovom odećom, pa oni njega čakljama vade iz bazena, obuku ga i voze na naše groblje.
To mi na pamet nije padalo.
A ako ga mi okupamo? E onda ga Pogrebno preuzme, vozi na Centralno u hladnjaču, i vozi na groblje tog dana kada je sahrana. Ok, tako će i biti.
I nazovem onog dečka što mu je menjao pelene, on mi potvrdi da kupa mrtve i odmah izbaci cenu, oko 120-150 evra, a tako nešto bi me izašlo i sa onim čakljama, i ja mu kažem da momentalno dođe.
Ali, on je znao proceduru i tržaio mi saglasnost da može da mi okupa oca pre mrtvozornika. Dozvolu je i dobio.
Dok smo čekali, sve sam označila na sajtu Pogrebnog, i na sreću mrtvozornik je stigao prvi. I naravno, ponovo i ponovo ubeđivanje da je otac bio negativan na koronu. Ovde se videlo jasno kao dan da je srce u pitanju, to jest da je umro od starosti.
Napisao je svoj izveštaj, i taman otišao pre ovog dečka koji se pojavio sa drugom. Moja majka je sve vreme bila sa njima, samo je otrčano po gazu, kojom će mu vezati vilicu, ali ona je bila tu, donosila im vodu, i kontrolisala šta se dešava.
Na pamet mi nije palo da se neko iživljava nad mrtvim telom mog oca, i dok su oni tano radili ja sam mu peglala odeću i sve je bilo spremno.
I onda su ušli pogrebnici, stavili ga u taj izabrani sanduk, pokazali mi krst, sve je bilo ok, i odvezli ga u hladnjaču.
I sutradan ponovo jurnjava na groblje u Ruzveltovoj, gde sam "uknjižila" grobnicu i otrčala u drugu zgradu da platim sahranu.
Tamo u Ruzveltovoj pakao, nekoliko njih oko preminulih od korone, jedna žena tek tog jutra saznala da joj je muž mrtav 7 dana, a stalno zove i ako joj se i jave, niko joj ne govori, razne priče, haos...
Sahrana me je koštala oko 115.000 dinara, ali mi je momentalno smanjeno za ono od PIO fonda za oko 34000, tako nešto.
Znam da sam na kraju platila oko 74000, a to sam mogla da smanjim za još 10 ili 15000 da je imao Senior karticu.
Ali nije.
Plus ono kupanje, i plus ketering na sahrani oko 15-18000 za 20-25 ljudi, samo hrana, doneli smo par flaša svačega sami, i plus 2 meseca kasnije urezivanje slova i postavljanje slike, sve đuture me je koštalo malo ispod ili otprilike 8.500 evra.
Ali sledeća sahrana biće oko 1000 evra, i to je to.
Da, uz grobnicu, sam u paketu morala da kupim 50 godina zakupa i 10 održavanja, tako da nemam šta da mislim. Mada planiram da kupim još 50 godina zakupa i 40 održavanja kada mi se ukaže prilika i poštedim svoje potomke mozganja i troškova oko toga.
I onda, da pop, pa to jutro na groblju sam uradila identifikaciju pre no što su zašrafili sanduk. Pa tri dana na groblje, i onda poslednjeg dana taman posle groblja, svo troje tras u krevet.
Temperatura, nedostatak mirisa.
Znala sam da je Korona kao vrata, ali kombinovana sa premorenošću.
Odbila sam da nam prijatelji i komšije ostavljaju hranu ispred vrata, i snalazila se sa onim što imamo u zamrzivaču. Za to vreme ponovo su aktivirane kovid klinike po gradu, i više nije bilo mesta nego su ljude iz Beograda razvozili po Srbiji.
Dobro jeste Korona, ali i dete i ja smo znale šta nam je činiti, pa je svaka dobila po teglu C vitamina da se ne odvaja od nje, jer uvek imam velike rezerve i stalno ih koristim.
Problem je bio sa mojom majkom, koja je em bila bolesna, em u tuzi, em premorena, pa mi se činilo kao da je u komi danima. Jedva sam je naterala da počne C vitamin.
I pošto se ponašala kao razmaženo dete "Jao, ja to ne mogu, meni je to gadno..." momentalno sam joj objasnila šta će da se desi sa njom.
Preuzeće je hitna pomoć, odvešće je ko zna gde u Srbiji, tamo će da joj daju sve i svašta, ali ne ono što uništava viruse i razbija trombove, onda će da je anesteziraju, uguraju joj ono crevo u grlo, i uključe respirator. I kad se sete, menjaće joj pelene.
A posle će da je vrate u metalnom sanduku, a meni stvarno nije dobro i ne mogu da se akam sa Pogrebnim još jednom.
I kao i svaka ispravna pedagogija, i ova je urodila plodom, i poče žena uredno da guta po 4 tablete svaki put kad bih prošla pored nje.
Temperatura nam je postala normalna za 5 dana, ali smo bile kilave ukupno dve nedelje.
Miris sam vratila za bukvalno 36 sati primenom Cvekla protkola, koji je par tekstova ispod ovog, pa čitajte. A ostatak porodice još uvek ne oseća iako je prošlo 7 meseci od tada.
Ali mi je rečeno da donesem tu cveklu, pa da konačno pokušaju.
Bitno je da znate da nije naivan taj deo oko oštećenja krvnih sudova i da stvarno ima posledica.
Osećala sam u plućima mesecima kasnije kao da sam pretrovana cigaretama, ali bilo je zbog virusa.
Elem, nije kraj.
Vaginalna krvarenja kod nevakcinisanih žena
Kao što sam rekla počela je vakcinacija na veliko i dve nedelje posle moje redovne menstraucije shvatila sam da ponovo krvarim. I to je trajalo, i trajalo mesecima.
Naravno da sam otišla na pregled i sve je bilo čisto, ali se neprekidno krvarenje dešavalo oko 3-4 meseca.
I tada sam slušajući doktora Vilijema Vonga iz USA, čula priču o uticaju vakcinisanih žena na nevakcinisane. I kako su već napravili statističke podatke u mnogim američkim državama, jer se zbog ove "genske terapije" desilo da nevakcinisane žene reaguju stravičnim estrogen spajkovima, vrhunjenjima, i da je to izazvalo neprekidna krvarenja.
I još čovek ispriča o slučajevima vaginalnog krvarenja kod beba.
Od tog trenutka počela sam da pitam sve žene koje poznajem ili samo srećem, i 80% onih nevakcinisanih koje sam pitala su mi potvrdile ovo. I bile zahvalne, jer su sve redom mislile da imaju neki tumor. Bez obzira, ako se vama to dešava ili se desilo, morate otići kod ginekologa na pregled. Pa tek ako je tamo sve u redu, e onda možete da sumnjate na ovaj deo jednačine.
Ivermektin
U istom intervjuu od njega sam prvi put u životu čula za Ivermektin.
Da, u pitanju je antiparazitni lek. Da, razvijen je od specifičnog tipa bakterija u zemljištu, a koje mogu da se nađu samo na određenoj lokaciji u Japanu. I da, počeli su da proizvode hemijski identičnu stvar kada su shvatili koliko dobro radi kod životinja.
S obzirom da je dr. Vong u Teksasu, družio se sa farmerima, koji piju sve ono što daju svojim životinjama. A sa medicinske strane, čuo je priče kako Ivermektin neverovatno pomaže kod neuralgijskih bolova. I pošto je on imao taj problem, a znao je da je nekoliko ljudi izvršilo samoubistvo jer nisu mogli više da podnesu takve bolove, a to su bolovi kada recimo herpes virus divlja u telu, odlučio je da pokuša.
I dao pravilno doziranje.
1. Ivermektin su uzima samo dva puta mesečno.
I to u veče pre mladog Meseca i u veče pre punog Meseca.
To se ne radi zbog bele ili crne magije, okultnog značenja ili bilo čega drugog, nego iz proste činjenice da paraziti bujaju baš u ta dva perioda u mesecu, kada se razmnožavaju i kada se izležu. I time što ćete uzeti pre takvu jednu bitnu noć u mesecu, izacićete ih u najvećoj količini.
2. Ivermektin se ne sune kad kako kome padne na pamet. Obavezno je tačno doziranje.
Ide 2ml na oko 100 kg telesne mase ili tačnije, 1cc na 100 pounds.
U prevodu uzećete 1ml na malo više od 45 kg. I za mojih 54-55kg uzimam 1,23ml.
3. Ivermektin se ne ubrizgava. Najbolje funkcioniše rastvor za injekcije, ali se samo špricem izvuče tačna količina, pa se smakne igla i popije se. Posle toga se odmah popije čaša vode.
Tako daleko bolje radi od bilo koje verzije u tableti.
4. Ivermektin košta 1500 dinara flašica koja će da traje mesecima i mesecima, i nabavlja se u veterinarskim apotekama. Ovo iznad je moj primerak uzet u toku kasnog proleća, sada je skoro novembar i ima više od pola u flašici.
5. Primarno se koristi protiv parazita, ali kako sam čula odličan je za te užasne neuralgijske bolove (kao što je herpes). I tek sam kasnije dok sam pokušavala da saznam gde ima da se kupi u Beogradu, saznala da je hit hitova vezano za Koronu, i da se u Srbiji koristi na angro. Par meseci kasnije, shvatila sam da se ceo svet kune baš u Ivermektin.
Dakle, nisam ga koristila za lečenje Korone, stigao je do mene kasnije, ali vidim da je ok. No, uzimam ga u strogo određenim dozama i strogo određenim danima.
I ja lično, nisam nešto ubeđena da leči Koronu, ali mi se hiljadu ljudi klelo u to.
Da ne zaboravim, početkom septembra sam imala neki školski grip, jedan dan neka sitna temperatura, i 3 dana slabost, ali ponovo uvođenje većih doza vitamina C i bilo je gotovo. Jedino što mi je bilo žao moje male Cice komšinice koju sam slušala noćima kako kašlje.
Naravoučenije - nije svaki virus Korona. I nemojte da se bezumite na svaku glupost.
Hlorokin
Hidroksi-hlorokin ili hlorokin kako ga zovu je antimalarik. I godinama, da ne kažem decenijama, se prodavao ovde ljudima obolelim od takozvanih imunoloških oboljenja. Njegov zadatak je bio da spreči drhtavice, oscilacije temperature, a njegovi nusefekti su oštećena jetra, a posledično i pojava katarakti i oštećenja vida.
Naravno da ima boljih pristupa lečenju takvih simptoma, ali kada se govori o Koroni i holorokinu, niđe veze.
Jeste, može da smanji prirodnu reakciju imuniteta dok se bori sa nečim, ali zašto, čemu i po koju cenu?
U slučaju da imate Koronu i da imate jake reakcije dok se vaše telo bori sa ovim takozvanim virusom ili bojnim otrovom u obliku aerosola, pa ga vi sad zovite kako želite, bitno je da ne dobijete mikrotromboze, da nemate oštećenja tkiva pluća i srca, i to je to.
Ne vidim ikakvu korist od ovog preparata, ali isto tako ne vidim nikakvu korist kod ljudi koji uporno skidaju temperature ispod 39 C, mada ja nisam skidala sebi ni kada je bila preko 41 C.
Ne razumem taj bezumni strah od temperature i sprečavanje tela da podizanjem temperature sistema pobije sve ono što ne pripada tom telu.
Sasvim je druga priča ta koja se tiče o mikrotrombozama i tu se stvari komplikuju.
I pre par nedelja, moj prijatelj koji je doktor mi je doturio listu koju srpski lekari razmenjuju međusobno, znači ono što je za njih, a ne za pacijente, jer im nije dozvoljeno zakonom da tako nešto savetuju.
I pitao me je šta mislim o toj listi?
I onda smo išli stavku po stavku i razjašnjavali se šta ima kakvu ulogu i farmakodinamiku. Na kraju sam ga ubedila da se izbacuje selenijum, magenzijum i sve redom što u tim danima samo opterećuje organizam. Onda sam mu rekla to što sam čula od dr. Vonga o doziranju, jer na listi jeste bio i Ivermektin, ali niko od tih lekara nije znao kako doziranje zapravo i ide. Ali sam dodala da ne verujem u efekte na ovaj virus, mada nije problem uzeti ga, jer se uzima samo 2 puta mesečno, a od Korone očekujem da nestane za par dana.
Hemomicin i takve stvari su momentalno letele sa liste...
I o gle, od celog spiska, sve se svelo na, pogodite, C vitamin.
A na to mi je on rekao da su ih na fakultetu učili da je 1 gram C vitamina strogo maksimalna dnevna dozvoljena doza. Kada sam ga pitala gde je tražio i šta piše u tim studijama o lošim efektima C vitamina, priznao mi je studenti medicine to nikada i ne traže. Baziraju svoju nauku na verovanju, kao u crkvi.
Eto, sada imate moju stranu priče, čitajte, tražite, ne verujte na reč, nego tražite tačne studije.
I onda ćete moći da najbolje odlučite.
