Rak dojke 1 - uzrok o kome niko ne voli da govori

Organi koji su sačinjeni od mekog tkiva i nalaze se „van“ tela kao što su grudi, penisi i testisi treba da su hladniji od ostalih „unutrašnjih“ organa. Ovaj savet je vrlo dobro poznat muškarcima koji pokušavaju da dobiju potomstvo, te im se savetuje da nose komotniji donji veš i ne zagrevaju svoje testise bez preke potrebe. Elem, ono što se do sada nije spominjalo jeste da isti savet važi i za ženske grudi.

Na zapadu već neko vreme traje kampanja i edukacija žena po ovim pitanjima, a doktor Ben Džonson koji se decenijama bavi onkologijom svako svoje predavanje počinje istom „mantrom“ namenjenom samo ženama – „Želim vam da živite 120 godina, da umrete u zagrljaju svog ljubavnika i sa obe svoje dojke na sebi“.

Ženske grudi jesu muška opsesija, njena lepota, osetljivost, pokazatelj njenog unutrašnjeg sklopa ličnosti. Ali one su i još više od toga. One su izvor hrane, nežnosti i mekoće. Prvi kontakt majke i deteta posle rođenja i u mesecima i godinama koji slede. One su simbol žene, ne večno mlade, uvek atraktivne devojke, već žene koja je pomerila sebe iz centra svog univerzuma da bi u njega stavila dete i samim tim postala kao Bogorodica sama, ženski aspekt Boga.

Balansiranje između slobode i lepote

Ali kada smo već kod devojke da pogledamo šta je to u vezi grudi što ona voli.

Ona želi da joj grudi izgledaju što veće, do neke granice seksipilne pristojnosti i da su sa jedne strane utegnute u romantičan i istovremeno erotičan grudnjak, ali i da nabreklo izviruju iz njega. No, da li je to mudro?

Godinama su grudnjaci sve više nalik oklopnim transporterima, ojačani sa svih strana, sa umetnutim žicama i ekstremno popunjeni sunđerom, a sve u cilju da grudi izgledaju baš onako kako žene danas vole. No, grudima je potrebno da budu hladne ili bar hladnije od ostatka tela. Tamo šezdesetih godina prošlog veka hipi pokret je u smislu oslobođenja žena uveo čuveno spaljivanje grudnjaka, te su se pripadnice lepšeg pola jedno vreme šetale bez ovog komada odeće. Naravno, to je sve izgledalo vrlo prirodno i nimalo erotično, i usput socijalno neprihvatljivo, tako da su se grudnjaci vrlo brzo vratili na scenu. Više decenija kasnije rezultati istraživanja u Americi su poražavajući. Grudnjaci podižu temperaturu grudi, smanjuju priliv kiseonika i limfe koja služi da nahrani tkiva i odnese ćelijske otpatke.  A na velikom uzorku žena ispitivanih između 1992.-1994. statistika je dala poražavajuće podatke.

Žene koje su nosile grudnjak non-stop 24 časa dnevno imale su 75% rizika od raka dojke, one koje su grudnjak nosile više od 12 sati, ali ne i u toku spavanja, rizik su spuštale na 15%. One koje su to radile ispod 12 sati dnevno rizikovale su 0,62%, dok su one koje su nosile grudnjak retko ili nikad rizikovale 0, 58%.

Naravoučenije jeste da skinete grudnjak sa sebe čim se vratite kući. Nije potrebno da ga spalite ili ne nosite uopšte, ali je vrlo potrebno da osetite ovaj deo svog tela i budete svesne kada je moda lepa, a kada je opasna po zdravlje.

Znamo da ćelije raka bujaju na višim temperaturama i takođe, znamo da više temperature tela menjaju hormonalne funkcije. S obzirom da je rak dojke hormonski zavistan tip nekontrolisanog bujanja ćelija, imamo problem zvani grudnjak. Ono što ne treba da čudi jeste da postoji izuzetno mali broj i to nezavisnih istraživanja koji se tiču ove problematike. I još je dr. Džon Daglas pre 30 godina sugerisao da žene dobijaju rak dojke zbog grudnjaka (i to pogotovo od onih izrađenih od krućih i težih materjala), ali se zapravo niko nije detaljnije bavio time. A znate li zašto?

Farmaceutska industrija nema interesa u takvim studijama. Oni i dalje traže lek kojim bi fascinirali čovečanstvo o svojoj brizi i naravno zaradili ogromno bogatstvo na njemu. Finansiranjem kampanja u kojima se favorizuje zdrav život i još zdravije modne navike ne može da se zaradi. Ako nema profita u današnjoj medicini i farmaciji nema priče... Na sreću, nisu svu "zaposleni u zdravstvu" isti.

I setimo se još nekih izuzetno važnih podataka. Oto Varburg nemački lekar i istraživač je dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1931. zato što je dokazao da smanjen protok kiseonika uzrokuje bujanje kancerogenih ćelija. Ovaj naučnik je, dakle, pre skoro jednog veka ukazao na uzrok ogromne većine tipova raka.

Svaka ćelija mora da diše, da u sebe unosi kiseonik i hranljive sastojke i da izbacuje toksine. Dr. Varburg je otkrio da se ćelije raka ubrzano šire u anaerobnim uslovima, znači tamo gde je dotok krvi i limfe smanjen ili zaustavljen.  I možda ste negde čuli da je uzrok raka povećana kiselost u telu ili kisela PH vrednost, što je potpuno istovetno smanjenom dotoku kiseonika to jest krvi i limfe koje ga prenose. Naučno to se zove kiseonik-hemoglobin kriva disocijacije. U prevodu – kako krv postane kiselija tako kiseonik ne može da se odvoji od svog nosioca, molekula hemoglobina. Saturacija ili procenat kiseonika u krvi može da bude i 100%, ali ćelije gladuju pošto ga zapravo ne dobijaju uopšte.

A limfa? Čemu u telu služi limfa?

Medicinski limfa je praktično produkt krvi i u telu je ima 4 puta više od same krvi. Krv ne može da stigne svuda, to jest krvni sudovi ne mogu da dopru bukvalno do svake ćelije i zato „cure“ ili propuštaju serum zvani limfa kojim smo natopljeni i koji ima sve funkcije krvi, transportuje tečnosti, masne kiseline i plus formira izuzetno važne imuno ćelije. Limfni sistem je zapravo dizajniran kao alternativni cirkulatorni sistem tela koji vrvi od belih krvnih zrnaca i time štiti telo od ćelija raka, bakterija, gljivica i virusa.

Limfna čvorišta okružuju tkivo dojke, zapravo se šire od bradavice kao mreža i zato je vrlo važan i poželjan svaki pokret vaših grudi. Grudnjaci, a pogotovo oni sa ugrađenim žicama sprečavaju normalan protok limfe, zbog čega su zabrinuti i lekari koji se bave tradicionalnom kineskom medicinom (metal ometa protok energije kroz meridijane). Zato se ženama koje nose grudnjake savetuje da svaki put kada odu do toaleta spuste bretele grudnjaka i desetak puta kružno izmasiraju svoje grudi u oba smera (naravno dok ih niko ne gleda) čime će redovno upražnjavati limfnu drenažu. Rizik se višestruko smanjuje i bavljenjem sportom ili uopšte fizičkim aktivnostima, i apsolutno dojenjem. Dojenje ne samo da imunizuje dete na najprirodniji i najjači mogući način, već to isto radi i sa majkom. Po nekim statistikama mlade žene koje su rodile i dojile decu pre svoje 21. godine starosti su najzaštićenije, mada u toku svoje kampanje dr. Džonson ponavlja da pre no što se odluče na trudnoću mlade žene u tim godinama prvo treba da pronađu muškarca i imaju stabilnu vezu sa njim, pa tek onda razmišljaju o čarima materinstva.

Drugi deo teksta uskoro...


Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED