Obaveštenje - Dr. Erik Pearl u Požarevcu

Dr. Erik Pearl je već nekoliko dana u Srbiji i po poslednjim informacijama dobijenim jutros od Nataše Pracaić na žalost neće održati predavanje u Beogradu. Međutim, kao što to u životu obično i biva, nadam se da neće ostati i tako.
U slučaju da dođe do neke promene javiću o tome, pa makar i u poslednji čas.

Dr. Pearl će održati predavanje o nastanku, "filozofiji" i načinu primene rekonektivnog isceljivanja u Požarevcu 29. aprila 2011. godine u požarevačkom Domu kulture ulica Jovana Šerbanovića 1.


Prezentacija je na engleskom jeziku, ali je omogućeno simultano prevođenje na srpski.
Ulaz je slobodan i svi zainteresovani su dobrodošli.



Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED

Protokoli za lečenje raka 4 – vitamin C i monoatomski jod

Odavno je poznato da je vitamin C neophodan nutrijent i antioksidant. Obično ga se setimo baš zimi u doba virusnih infekcija, ali on je mnogo više od toga. Poslednjih godina vrše se ozbiljna istraživanja sa izuzetno ohrabrujućim rezultatima kako vitamin C deluje i u slučajevima kanceroznih oboljenja.

Možda niste znali, ali u svetu se trenutno vodi vrlo žustra borba između farmaceutskih kompanija i lekara koji se uporedo sa standardnom medicinskom praksom bave i nutricionizmom. Uzrok nesuglasica su vitaminske terapije. Istraživanja i radovi koji se bave uspesima vitaminskih terapija u slučajevima vrlo teških oboljenja prosto su odbijena da se katalogizuju u Nacionalnoj američkoj medicinskoj biblioteci koja je najveći izvor medicinskih informacija danas u svetu. Ovo i ne treba toliko da čudi imajući u vidu da su najveći donatori ove ustanove upravo veliki farmaceutski koncerni, kojima teško da je u interesu da se jedna toliko obična i jeftina supstanca kao što je na primer vitamin C proglasi lekom koji zapravo može da sasvim izleči ne jedno, već više različitih tipova teških oboljenja.

Koplja se lome oko toga da li je vitamin C štetan u velikim količinama, ali kako strana u ovom sukobu koja jeste za primenu ovog vitamina ističe da su citostatici štetni i u malim i u velikim količinama. Zna se na primer da uzimanje više od 6 grama vitamina C izaziva oksalate ili bubrežne kamence (kod nas je granična doza 4 grama), no u pitanju je oralno doziranje. Antikancer terapija se sprovodi striktno intravenoznim vitaminom C (I.V.C) i to u infuzionom rastvoru.

Godinama su rađeni eksperimenti gde su oboleli primali prvo 50, pa 100, pa se išlo čak i do toga da pacijent u toku 24 časa u infuziji primi čitavih 250 grama (dakle četvrtinu kilograma) vitamina C i osim vrtoglavice i povremenih dijareja nisu zabeleženi nikakvi drugi loši efekti.

 Na vebsajtu http://www.healthhunteronline.org/ u kategorijji video arhiva pod naslovom What Really Causes Cancer (and What You Can Do to Prevent It) ili Kako zaista nastaje rak (i šta možete da učinite da to sprečite) možete da pogledate jednosatno predavanje doktora Rona Haningejka na engleskom jeziku. Na istom sajtu pod kategorijom „research“ takođe možete pročitati dokument koji pokazuje kako su sprovođena lečenja obolelih vitaminom C i koji rezultati su postignuti u okviru Riordan klinike.

Ono što je bitno upamtiti i što bi bilo dobra polazna osnova za istraživački rad naših onkologa jeste preporuka više klinika (na primer protokol Riordan klinike ili protokol doktora Normana Šilija sa Holos univerziteta) da se u slučajevima kanceroznih oboljenja, a pogotovo metastaza primenjuje 75 – 100 grama intravenoznog vitamina C u fiziološkom rastvoru u toku 24 časa u trajanju od 2 nedelje, zatim nedelju dana pauze, pa ponavljanje postupka do potpunog ozdravljenja.

Sledeći lek koji se sve više primenjuje za lečenje kako raka, tako i gljivičnih i mnogih drugih oboljenja jeste jod. Ovaj element hronično nedostaje decenijama u našoj ishrani i sada se na zapadu preporučuje uzimanje dnevnih doza do 50 miligrama. Obratite pažnju, doza je u miligramima, ne u mikrogramima. Naravno, počinje se daleko manjim dozama, najčešće 12,5 miligrama da bi se nedelju za nedeljom količine povećale. Kada telo napuni svoje rezervoare jodom tada se doza od 50 miligrama uzima samo jednom nedeljno.

Jod se pokazao izuzetno uspešnim u lečenju raka prostate i dojke, i isto tako u lečenju fibroznih, cističnih dojki. U toku uzimanja primećeno je vrlo dramatično čišćenje tela od otrova i naročito gljivica, gde nisu retki slučajevi da se kandida izbacuje iz tela čak i preko kože, što u početku može da izgleda pomalo zastrašujuće. I svakako ne treba zaboraviti da se ovaj tretman koristi i za lečenje poremećaja štitne žlezde. I da nikako nije u pitanju radioaktivni, već monoatomski jod. U našim apotekama ga za sada nema. Tu i tamo, ali vrlo retko mogu se pronaći tablete kalijum jodida koje delimično uspešno zamenjuju ovu vrstu joda. Sledeća organska opcija je alga kelp, bogata jodom, ali u odnosu na čistu supstancu još uvek količinski nedovoljna i za sada prilično skupa.

U slučaju da se odlučite da jod naručite preko Interneta tražite ga pod imenom „nascent iodine“ ili „pure atomic iodine“ od 2% i videćete da bočica od 30ml košta u proseku oko 36$.

U sledećem tekstu moći ćete da pročitate o dva zvanično registrovana leka u slobodnoj prodaji u zapadnom svetu i njihovim neverovatnim rezultatima u borbi protiv raka, kao i vrlo zdravim i logičnim mehanizmima kojim deluju na ljudsko telo.

Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED 

Protokoli za lečenje raka 3 – ajurvedski lek

Po teoriji italijanskog onkologa doktora Tulija Simonćinija rak je direktna posledica naseljavanja nekog organa gljivicom Candida Albicans. Tumor ili čvrsta izraslina koja se obrazuje oko kolonije ove gljivice je zapravo poslednja odbrana organizma ne bi li sprečio njeno dalje širenje.

Doktor Simonćini se godinama bavio istraživanjem pravog fizičkog uzroka nastanka kanceroznih izraslina i laboratorijski je utvrdio da se u svakom tumoru nalaze kalcifikovani ostaci kandide. Po njegovoj „fungo teoriji“ kandida zbog oslabljenog imunološkog odgovora tela prolazi kroz epitelne slojeve, naseljava se u nekom organu kao kolonija i počinje da se širi. Telo tada aktivira rast sopstvenih ćelija kako bi ova kolonija bila okružena i sprečena da se razmnožava i dalje. Širenje kancera u telu i metastaziranje unutar drugih organa objašnjava se time da se manje količine kandide šire krvotokom tako što se „otkinu“ od prvobitnog tumora ili su rasejane u toku biopsije.

U ovoj teoriji po prvi put se negira „nekontrolisano“ bujanje ćelija i ide se pravo ka suštini lečenja. I naravno upozorava se da u slučaju biopsije bilo koje izrasline tela treba obavezno izvaditi celu i neoštećenu izraslinu sa još malo okolnog tkiva, pa je tek onda laboratorijski ispitivati. Nikako ne raditi klasičnu biopsiju gde se iglom probija tumor i uzima uzorak, zato što se u tom slučaju ostaci uzorkovanja rasejavaju po krvnim sudovima.

Decenijama se u standardnoj terapiji raka koriste citostatici tzv. hemoterapija. Ovi lekovi su toliko otrovni da uništavaju kancerozne ćelije, ali sa istim žarom uništavaju i zdrava tkiva i imuno sistem. I naravno ne daju nikakvu garanciju da se rak neće ponovo pojaviti. Dakle, hemoterapija nije rešenje, pogotovo što su njeni statistički rezultati 50/50, isti onakvi kao što su i rezultati nekih alternativnih načina lečenja. 50% osoba ozdravi, 50% osoba ne ozdravi, i pored toga što ovakva statistika nije ni malo zadovoljavajuća, lekovi koji se koriste su izuzetno skupi i zagađuju kako samo telo koje se tretira, tako i okolinu.  

Dr Simonćini je sa vrlo jakom željom studiozno i godinama tražio pravi lek za kancerozna oboljenja, i rešenje je pronašao u indijskoj medicinskoj tradiciji staroj više hiljada godina. U ajurvedskom udžbeniku „Astanga Hrdayam“ pronašao je da se „alkalna jedinjenja velike potencije koriste u lečenju vrlo teških oboljenja kao što su anila, slesma, medasa i kancerozni rast...“ i da je soda bikarbona ili natrijum-bikarbonat (NaHCO3) jedan lekova sa najjačim dejstvom upravo na kancerozne izrasline.

Za razliku od standardnih farmaceutskih proizvoda koji se danas koriste u borbi protiv gljivica, a koji su se već decenijama pokazali kao neuspešni, s obzirom da uništavaju samo prvi sloj, dok se slojevi gljivica ispod adaptiraju na dejstvo hemikalija i postaju rezistentni; soda bikarbona je nepobediva, baš zato što nije kompleksna supstanca i gljivice ne mogu da joj se prilagode.

Prvi pacijent koga je italijanski onkolog tretirao sodom bikarbonom 1983. imao je rak pluća sa dve metastaze. Po predviđanjima tada mu je ostalo maksimalno još par meseci života. Jedina terapija kojoj se podvrgao bila je Simonćinijevo lečenje u trajanju od 9 meseci gde je primenjena soda bikarbona u koncentraciji od 5% u klasičnom fiziološkom rastvoru. Nekoliko decenija kasnije ovaj pacijent je i dalje živ i vrlo raspoložen da svedoči o svom iskustvu. Kao i stotine drugih pacijenata koji su stizali iz celog sveta i podvrgavali se kateterizaciji prostate, dojke i ostalih organa (pošto je potrebno da rastvor dopre do tumora), i sa tačnim Simonćinijevim protokolima o infuzionim rastvorima vraćali se svom domu i nastavljali uspešno terapiju (u ciklusima od 6 dana infuzije/6 dana odmora). U slučajevima raka kože primenjivao je jednostavno premazivanje rane jodom, što je donosilo brzo i čisto potpuno izlečenje.

Ali, zvaničnici nisu mislili isto. Pošto je uredno predao dokumentaciju italijanskom ministarstvu zdravlja ne samo da su njegova istraživanja bila potpuno ignorisana, već mu je i oduzeta lekarska licenca pošto je već primenio ovaj vid lečenja. Zatim je godinama bio izvrgnut medijskom podsmehu.

Deceniju kasnije situacija se preokrenula. Ulaskom Interneta u naše živote i brzom razmenom informacija, kao i rezultata konkretnog lečenja, ovom doktoru vraćena je čast i istraživački centri su počeli da se bave i ovom vrstom terapije. I to vrlo uspešno, što bi trebalo do bude podstrek i našim onkolozima da se malo detaljnije pozabave ovom ne samo uspešnom, već vrlo jeftinom i ekološkom metodom.

O nekoliko novih, jeftinih i zvanično registrovanih lekova za lečenje raka biće reči u narednom članku.

Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED 

Protokoli za lečenje raka 2 – fungo teorija

Trenutno „najnovija“ teza o uzroku raka jeste da je ovo oboljenje zapravo kalcifikacija, „otvrdnjenje“. Samo, da li je kalcijum u slučajevima formiranja tvrdih izraslina unutar tela uzrok ili samo zaštitnik? I da li se pravi uzrok oboljenja krije ispod ovih kalcifikovanih slojeva?

Doktor Tulio Simonćini, italijanski onkolog je još početkom osamdesetih godina prošlog veka počeo da sumnja da se pravi uzrok raka nalazi u gljivičnoj infekciji Candida Albicans. Ova česta infekcija se, kako joj i samo latinsko ime kaže – „blistavo belo“, karakteriše belom bojom. Doktor Simonćini je tokom svojih izučavanja različitih tipova kanceroznih tumora vrlo jasno uočio da su svi oni bele boje. U slučaju da su naoko neke druge boje, jednostavno ispiranje bi utvrdilo da je u pitanju samo površinski sloj krvi ili ostaci ćelija, no sam tumor je uvek bio beo.

I to je potaklo ovog sada svetski poznatog onkologa da počne da istražuje malo više. Posmatrajući životinjski svet, mrave ponaosob, primetio je da u slučaju da jedan mrav oboli od gljivične infekcije (na primer gljivice Cordiceps) ostali mravi ga momentalno iznose što dalje od kolonije i ostavljaju. Mrav kasnije umire u mukama, i možda ceo postupak izgleda vrlo surov, ali kako se pokazuje u istom slučaju nekoliko dana kasnije – takav postupak je i jedini ispravan. Dakle, par dana kasnije iz mrava izrasta kordiceps i rasprskava se u pokušaju daljeg razmnožavanja. Da nije udaljen na vreme jedan jedini zaražen mrav bio bi uzrok uništenju celokupne naseobine. Potpuno istovetne situacije se vrlo lako uočavaju i na drugim vrstama insekata, što je doktoru Simonćiniju dalo ideju da je takav proces prisutan i u većim životinjama, samo što se teže primećuje.

Više stotina godina prisutno je mišljenje vezano za izučavanja biologije da gljive služe kao čistači u prirodi. Kada je organizam mrtav gljive ga naseljavaju tako što se njihove spore prenose vazduhom i vodom i počinje dezintegracija. Proces je apsolutno prirodan i izuzetno važan za ekološku i generalno biološku ravnotežu. Tako na mestu oborenog stabla za par godina ostane samo biološko đubrivo na kome će se razvijati nove generacije drveća. Drvo je delovanjem gljiva prosto dezintegrisano.

Dosadašnje mišljenje je bilo da se gljive aktiviraju u mrtvim organizmima, ali šta ako imamo organizam koji je toliko pretrovan hemikalijama, lošom ishranom, nepravilnim disanjem, nedostatkom fizičkih vežbi i u stalnom stresu, tako da imuno sistem ne vrši svoju zaštitnu funkciju. Takav organizam za gljivične spore i jeste mrtav, i posao na dezintegraciji može odmah da počne.

Patološka ispitivanja kanceroznih izraslina uvek pokazuju prisustvo gljivica i to nije ništa novo. Međutim, za razliku od mišljenja koje je preovladavalo do skoro da gljivice naseljavaju ove vrste izraslina kao pogodnu sredinu za razmnožavanje, doktor Simonćini je pretpostavio da su gljivice i to najčešće baš tip kandida albikans uzrok pojave raka. Kandidijaza je vrlo čest oblik gljivične infekcije, prvenstveno poznat ženama. Zbog anatomije vaginalni kanal je izuzetno pogodna sredina za bujanje bakterija i gljivica. Toplo je i vlažno, i u slučaju malo slabijeg imuniteta, ako ste ženskog pola uvek možete očekivati probleme tog tipa. A ako to do sada niste znali idealna podloga za razvoj bakterija i gljivica je skrob i fruktoza, dakle brašno i šećer. Pojava kandide je zato izrazito prisutna i na jeziku, i samo posmatranje jezika ili usne duplje može vam dati odgovor koliko ste pogodna sredina za razvoj patoloških organizama.

Duža i intenzivnija trovanja kandidom mogu da prouzrokuju unutrašnju kandidijazu. Gljivica prolazi kroz epitelni sloj u slučaju da imuno sistem ne funkcioniše kako treba i naseljava se u nekom organu. Postoje čak i slučajevi šizofrenije za koje je utvrđeno da su izazvani trovanjem organizma kandidom preko krvotoka. Poslednje uporište tela jeste da okruži ovu gljivicu otpornim slojevima tkiva i tako zapravo nastaje kancerozna izraslina. Tumor je u suštini poslednji način da se organizam odbrani od daljeg bujanja kandide.

Lekovi koji se baziraju na dosadašnjim farmaceutskim dostignućima nisu efikasni zato što mogu da unište površinski sloj ove gljivice, dok se za to vreme slojevi ispod adaptiraju na hemikaliju i postaju otporni na njeno dejstvo. Ova činjenica važi i za uobičajene lekove kao što je Nistatin, kao i za citostatike. Upravo zbog toga doktor Simonćini se okrenuo tradiciji ajurvedske medicine staroj više hiljada godina i pronašao pravi lek.

O efikasnom i jeftinom leku protiv raka, kao i o trenutno najnaprednijim i najprirodnijim protokolima pisaću u sledećim nastavcima...



Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED

Protokoli za lečenje raka 1 – disanje ćelija

Decenijama smo bukvalno izloženi pandemiji kanceroznih oboljenja. Uvođenjem teških metala, hemikalija i procesirane industrijske hrane u naše živote medicina se suočila sa hitnim rešavanjem ovog problema. „Magična tableta“ do sada nije pronađena, što nije sprečilo farmaceutsku industriju da u međuvremenu ostvari ogromne profite. Zato hajde da pogledamo neka hiljadama godina stara učenja i ona najnovija, i pokušajmo da malo bolje razumemo uzrok kako bi konačno našli pravo rešenje. 

Oto Varburg nemački lekar i istraživač je dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1931. zato što je dokazao da smanjen protok kiseonika uzrokuje bujanje kancerogenih ćelija. Ovaj naučnik je pre skoro jednog veka ukazao na uzrok ogromne većine tipova raka.

Svaka ćelija mora da diše, da u sebe unosi kiseonik i hranljive sastojke i da izbacuje toksine. I ovi procesi se dešavaju preko krvi i limfe. Medicinski limfa je praktično produkt krvi i u telu je ima 4 puta više od same krvi. Krv ne može da stigne svuda, to jest krvni sudovi ne mogu da dopru bukvalno do svake ćelije i zato „cure“ ili propuštaju serum zvani limfa kojim smo natopljeni i koji ima sve funkcije krvi, transportuje tečnosti, masne kiseline i plus formira izuzetno važne imuno ćelije. Limfni sistem je zapravo dizajniran kao alternativni cirkulatorni sistem tela koji vrvi od belih krvnih zrnaca i time štiti telo od ćelija raka, bakterija, gljivica i virusa.

Dr. Varburg je otkrio da se ćelije raka ubrzano šire u anaerobnim uslovima, znači tamo gde je dotok krvi i limfe smanjen ili zaustavljen.  I možda ste negde čuli da je uzrok raka povećana kiselost u telu ili kisela PH vrednost, što je potpuno istovetno smanjenom dotoku kiseonika to jest krvi i limfe koje ga prenose. Naučno to se zove kiseonik-hemoglobin kriva disocijacije. U prevodu – kako krv postane kiselija tako kiseonik ne može da se odvoji od svog nosioca, molekula hemoglobina. Saturacija ili procenat kiseonika u krvi može da bude i 100%, ali ćelije gladuju pošto ga zapravo ne dobijaju uopšte.

Zdrava ćelija koristi kiseonik da bi se hranila i preko kiseonika uzima i ostale elemente bitne za rast i razvoj. Kancerozna ćelija koristi fermentaciju, to jest šećer kao „pogonsko gorivo“ da bi napredovala. Najčešće je u pitanju fruktoza, ali to ne znači da treba da prestanete da se zbog ove činjenice hranite voćem. Voće ne treba da bude preovlađujuća namirnica u ishrani, ali svakako mora da bude zastupljeno. Sa druge strane, redovno konzumiranje krofni, uopšteno brašna i belog šećera, je apsolutno siguran recept za dobijanje raka.

Kao jedan od dodatnih protokola za lečenje raka koristi se i hiperbarična komora. Postupak je sledeći, u slučaju da vas zanima, jer se lečenje u komori obogaćenoj kiseonikom koristi i za neka druga oboljenja. U Srbiji postoji više mesta sa hiperbaričnim komorama, kako u privatnim lekarskim praksama, tako i u redovnoj državnoj zdravstvenoj zaštiti. U slučaju da je potrebno, vaš lekar specijalista treba da na vašem specijalističkom izveštaju napiše dodatni savet za lečenje u HB komori. Sa ovim mišljenjem odlazite do ustanove koja poseduje komoru i tako ne plaćate tretmane. Lečenje obično traje dve nedelje i vrlo je moguće da posle uobičajene pauze od ponovo dve nedelje nastavite tretman. U toku samog lečenja savetuje se pojačano uzimanje vitamina C i B12, kao i još nekih dodatnih suplemenata, samo što u tom slučaju treba biti oprezan i konsultovati sa stručnijom osobom, recimo nutricionistom, jer su česte greške. Na primer: savet da treba uzimati velike količine vitamina E uvek primite sa rezervom. Ishrana, pa i suplementi u vezi sa njom, uvek moraju da budu prilagođeni samo vašem telu, vašoj krvnoj grupi, kao i specifičnostima vezanim za vaš pol, godine, fizičku aktivnost i metabolizam.

U toku tretmana od vas će se očekivati da dolazite u tačno zakazano vreme, uđete u komoru, sednete i stavite masku za kiseonik na lice. Nekih sat vremena udisaćete vazduh obogaćen velikim količinama kiseonika i pod tačnim pritiskom i to je zapravo sve.

Međutim, koliko god tretman u hiperbaričnoj komori bio osnažujuć i podmlađujuć, i sasvim sigurno dobrobitan po telo, on teško da samostalno može da donese poboljšanje po pitanju lečenja raka. Kiseonik zaista uništava ćelije raka, ali da li taj kiseonik uopšte može da stigne do same kacerozne izrasline?  Pravi odgovor je – vrlo teško, i to zato što je izraslina ovog tipa zapravo „kalcifikacija“, kako se definiše kao jedna od novijih teza. Kalcijumske otvrdline ne dozvoljavaju kiseoniku uopšte da dopre do malignih ćelija.

Da li je to loše ili možda čak i dobro po telo pokušaćemo da razjasnimo u sledećem nastavku...

Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani


Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED