Po teoriji italijanskog onkologa doktora Tulija Simonćinija rak je direktna posledica naseljavanja nekog organa gljivicom Candida Albicans. Tumor ili čvrsta izraslina koja se obrazuje oko kolonije ove gljivice je zapravo poslednja odbrana organizma ne bi li sprečio njeno dalje širenje.
Doktor Simonćini se godinama bavio istraživanjem pravog fizičkog uzroka nastanka kanceroznih izraslina i laboratorijski je utvrdio da se u svakom tumoru nalaze kalcifikovani ostaci kandide. Po njegovoj „fungo teoriji“ kandida zbog oslabljenog imunološkog odgovora tela prolazi kroz epitelne slojeve, naseljava se u nekom organu kao kolonija i počinje da se širi. Telo tada aktivira rast sopstvenih ćelija kako bi ova kolonija bila okružena i sprečena da se razmnožava i dalje. Širenje kancera u telu i metastaziranje unutar drugih organa objašnjava se time da se manje količine kandide šire krvotokom tako što se „otkinu“ od prvobitnog tumora ili su rasejane u toku biopsije.
U ovoj teoriji po prvi put se negira „nekontrolisano“ bujanje ćelija i ide se pravo ka suštini lečenja. I naravno upozorava se da u slučaju biopsije bilo koje izrasline tela treba obavezno izvaditi celu i neoštećenu izraslinu sa još malo okolnog tkiva, pa je tek onda laboratorijski ispitivati. Nikako ne raditi klasičnu biopsiju gde se iglom probija tumor i uzima uzorak, zato što se u tom slučaju ostaci uzorkovanja rasejavaju po krvnim sudovima.
Decenijama se u standardnoj terapiji raka koriste citostatici tzv. hemoterapija. Ovi lekovi su toliko otrovni da uništavaju kancerozne ćelije, ali sa istim žarom uništavaju i zdrava tkiva i imuno sistem. I naravno ne daju nikakvu garanciju da se rak neće ponovo pojaviti. Dakle, hemoterapija nije rešenje, pogotovo što su njeni statistički rezultati 50/50, isti onakvi kao što su i rezultati nekih alternativnih načina lečenja. 50% osoba ozdravi, 50% osoba ne ozdravi, i pored toga što ovakva statistika nije ni malo zadovoljavajuća, lekovi koji se koriste su izuzetno skupi i zagađuju kako samo telo koje se tretira, tako i okolinu.
Dr Simonćini je sa vrlo jakom željom studiozno i godinama tražio pravi lek za kancerozna oboljenja, i rešenje je pronašao u indijskoj medicinskoj tradiciji staroj više hiljada godina. U ajurvedskom udžbeniku „Astanga Hrdayam“ pronašao je da se „alkalna jedinjenja velike potencije koriste u lečenju vrlo teških oboljenja kao što su anila, slesma, medasa i kancerozni rast...“ i da je soda bikarbona ili natrijum-bikarbonat (NaHCO3) jedan lekova sa najjačim dejstvom upravo na kancerozne izrasline.
Za razliku od standardnih farmaceutskih proizvoda koji se danas koriste u borbi protiv gljivica, a koji su se već decenijama pokazali kao neuspešni, s obzirom da uništavaju samo prvi sloj, dok se slojevi gljivica ispod adaptiraju na dejstvo hemikalija i postaju rezistentni; soda bikarbona je nepobediva, baš zato što nije kompleksna supstanca i gljivice ne mogu da joj se prilagode.
Prvi pacijent koga je italijanski onkolog tretirao sodom bikarbonom 1983. imao je rak pluća sa dve metastaze. Po predviđanjima tada mu je ostalo maksimalno još par meseci života. Jedina terapija kojoj se podvrgao bila je Simonćinijevo lečenje u trajanju od 9 meseci gde je primenjena soda bikarbona u koncentraciji od 5% u klasičnom fiziološkom rastvoru. Nekoliko decenija kasnije ovaj pacijent je i dalje živ i vrlo raspoložen da svedoči o svom iskustvu. Kao i stotine drugih pacijenata koji su stizali iz celog sveta i podvrgavali se kateterizaciji prostate, dojke i ostalih organa (pošto je potrebno da rastvor dopre do tumora), i sa tačnim Simonćinijevim protokolima o infuzionim rastvorima vraćali se svom domu i nastavljali uspešno terapiju (u ciklusima od 6 dana infuzije/6 dana odmora). U slučajevima raka kože primenjivao je jednostavno premazivanje rane jodom, što je donosilo brzo i čisto potpuno izlečenje.
Ali, zvaničnici nisu mislili isto. Pošto je uredno predao dokumentaciju italijanskom ministarstvu zdravlja ne samo da su njegova istraživanja bila potpuno ignorisana, već mu je i oduzeta lekarska licenca pošto je već primenio ovaj vid lečenja. Zatim je godinama bio izvrgnut medijskom podsmehu.
Deceniju kasnije situacija se preokrenula. Ulaskom Interneta u naše živote i brzom razmenom informacija, kao i rezultata konkretnog lečenja, ovom doktoru vraćena je čast i istraživački centri su počeli da se bave i ovom vrstom terapije. I to vrlo uspešno, što bi trebalo do bude podstrek i našim onkolozima da se malo detaljnije pozabave ovom ne samo uspešnom, već vrlo jeftinom i ekološkom metodom.
O nekoliko novih, jeftinih i zvanično registrovanih lekova za lečenje raka biće reči u narednom članku.
Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani
Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED
