Trenutno „najnovija“ teza o uzroku raka jeste da je ovo oboljenje zapravo kalcifikacija, „otvrdnjenje“. Samo, da li je kalcijum u slučajevima formiranja tvrdih izraslina unutar tela uzrok ili samo zaštitnik? I da li se pravi uzrok oboljenja krije ispod ovih kalcifikovanih slojeva?
Doktor Tulio Simonćini, italijanski onkolog je još početkom osamdesetih godina prošlog veka počeo da sumnja da se pravi uzrok raka nalazi u gljivičnoj infekciji Candida Albicans. Ova česta infekcija se, kako joj i samo latinsko ime kaže – „blistavo belo“, karakteriše belom bojom. Doktor Simonćini je tokom svojih izučavanja različitih tipova kanceroznih tumora vrlo jasno uočio da su svi oni bele boje. U slučaju da su naoko neke druge boje, jednostavno ispiranje bi utvrdilo da je u pitanju samo površinski sloj krvi ili ostaci ćelija, no sam tumor je uvek bio beo.
I to je potaklo ovog sada svetski poznatog onkologa da počne da istražuje malo više. Posmatrajući životinjski svet, mrave ponaosob, primetio je da u slučaju da jedan mrav oboli od gljivične infekcije (na primer gljivice Cordiceps) ostali mravi ga momentalno iznose što dalje od kolonije i ostavljaju. Mrav kasnije umire u mukama, i možda ceo postupak izgleda vrlo surov, ali kako se pokazuje u istom slučaju nekoliko dana kasnije – takav postupak je i jedini ispravan. Dakle, par dana kasnije iz mrava izrasta kordiceps i rasprskava se u pokušaju daljeg razmnožavanja. Da nije udaljen na vreme jedan jedini zaražen mrav bio bi uzrok uništenju celokupne naseobine. Potpuno istovetne situacije se vrlo lako uočavaju i na drugim vrstama insekata, što je doktoru Simonćiniju dalo ideju da je takav proces prisutan i u većim životinjama, samo što se teže primećuje.
Više stotina godina prisutno je mišljenje vezano za izučavanja biologije da gljive služe kao čistači u prirodi. Kada je organizam mrtav gljive ga naseljavaju tako što se njihove spore prenose vazduhom i vodom i počinje dezintegracija. Proces je apsolutno prirodan i izuzetno važan za ekološku i generalno biološku ravnotežu. Tako na mestu oborenog stabla za par godina ostane samo biološko đubrivo na kome će se razvijati nove generacije drveća. Drvo je delovanjem gljiva prosto dezintegrisano.
Dosadašnje mišljenje je bilo da se gljive aktiviraju u mrtvim organizmima, ali šta ako imamo organizam koji je toliko pretrovan hemikalijama, lošom ishranom, nepravilnim disanjem, nedostatkom fizičkih vežbi i u stalnom stresu, tako da imuno sistem ne vrši svoju zaštitnu funkciju. Takav organizam za gljivične spore i jeste mrtav, i posao na dezintegraciji može odmah da počne.
Patološka ispitivanja kanceroznih izraslina uvek pokazuju prisustvo gljivica i to nije ništa novo. Međutim, za razliku od mišljenja koje je preovladavalo do skoro da gljivice naseljavaju ove vrste izraslina kao pogodnu sredinu za razmnožavanje, doktor Simonćini je pretpostavio da su gljivice i to najčešće baš tip kandida albikans uzrok pojave raka. Kandidijaza je vrlo čest oblik gljivične infekcije, prvenstveno poznat ženama. Zbog anatomije vaginalni kanal je izuzetno pogodna sredina za bujanje bakterija i gljivica. Toplo je i vlažno, i u slučaju malo slabijeg imuniteta, ako ste ženskog pola uvek možete očekivati probleme tog tipa. A ako to do sada niste znali idealna podloga za razvoj bakterija i gljivica je skrob i fruktoza, dakle brašno i šećer. Pojava kandide je zato izrazito prisutna i na jeziku, i samo posmatranje jezika ili usne duplje može vam dati odgovor koliko ste pogodna sredina za razvoj patoloških organizama.
Duža i intenzivnija trovanja kandidom mogu da prouzrokuju unutrašnju kandidijazu. Gljivica prolazi kroz epitelni sloj u slučaju da imuno sistem ne funkcioniše kako treba i naseljava se u nekom organu. Postoje čak i slučajevi šizofrenije za koje je utvrđeno da su izazvani trovanjem organizma kandidom preko krvotoka. Poslednje uporište tela jeste da okruži ovu gljivicu otpornim slojevima tkiva i tako zapravo nastaje kancerozna izraslina. Tumor je u suštini poslednji način da se organizam odbrani od daljeg bujanja kandide.
Lekovi koji se baziraju na dosadašnjim farmaceutskim dostignućima nisu efikasni zato što mogu da unište površinski sloj ove gljivice, dok se za to vreme slojevi ispod adaptiraju na hemikaliju i postaju otporni na njeno dejstvo. Ova činjenica važi i za uobičajene lekove kao što je Nistatin, kao i za citostatike. Upravo zbog toga doktor Simonćini se okrenuo tradiciji ajurvedske medicine staroj više hiljada godina i pronašao pravi lek.
O efikasnom i jeftinom leku protiv raka, kao i o trenutno najnaprednijim i najprirodnijim protokolima pisaću u sledećim nastavcima...
Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani
Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED
Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani
Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 ALL RIGHTS RESERVED