Doktor Hal Hagins se danas smatra "herojem imunologije" zbog rezultata koje je postigao i postiže u izlečenju raka i autoimunih oboljenja. Svoj rad već popriličan broj decenija bazira na radu čuvenog doktora Veston Prajsa koji je još početkom 20. veka dokazao korelaciju između pogrešnih zubarskih metoda i različitih oboljenja.
Prvi i najupečatljiviji primer jeste da je prva amalgamska zubna plomba (najvećim delom sačinjena od žive, isto kao i ove današnje) ugrađena u Parizu 1832. godine. Prvi zabeleženi slučaj multipleks skleroze (MS) je, zamislite, bio u Parizu 1832. godine.
Iako je godine svog života dr. Veston Prajs proveo putujući i proučavajući navike vezane za ishranu i zdravlje zuba domorodačkih plemena širom sveta, i iako je od samog početka, uviđajući vezu između bolesti i toksične žive, vodio kampanju za izbacivanje amalgamskih plombi, napravio je jednu krucijalnu grešku.
Kao naučnika, zainteresovala ga je metoda "umrtvljivanja" korena zuba umesto vađenja i kada je njegov sin imao problem sa zubom koji treba da se vadi, doktor je taj zub "umrtvio" i ostavio u vilici.
Nekoliko meseci kasnije njegov sin je preminuo.
I on je bio svestan da je napravio krucijalnu grešku.
Iz svog mrtvog sina izvadio je taj zub i implantirao ga potkožno u laboratorijskog zeca. Par dana kasnije i zec je bio mrtav. I tako je povezao neke stvari. A kasnija detaljna istraživanja dovela su ga i do statistički sigurnih rezultata.
Ono najgore u celoj ovoj priči jeste da se dešavala pre nekih 100 godina, i da ljudi čitav vek kasnije i dalje umiru od raznih vrsta raka i autoimunih bolesti nemajući pojma da sve ide iz zuba. I da se to dešava zato što stomatolozi očito uče neku drugu vrstu medicine u odnosu na standardne lekare. (Ovu rečenicu ću pojasniti u tekstu o vađenju zuba.)
Da je živa toksična znate i sami. (Sa izuzetkom čoveka koji radi na Institutu Torlak i tvrdi da je živa apsolutno siguran materijal.)
Ono što ne znate jeste da je dovoljan samo jedan jedini atom žive (po tvrdnji prvog američkog forenzičara) da ubije jednu ćeliju u telu. Toliko je otrovna.
Iz ovog razloga severne evropske države su donele zabranu da se standardne amalgamske plombe ugrađuju u dečije zube, a na redu je odluka da se potpuno proteraju iz upotrebe.
Ostatak Evrope se takođe sprema za istu odluku.
S obzirom da neki i dalje tvrde da je tako ugrađena živa sasvim stabilna u ustima postavljam pitanje - zašto onda važi specijalan protokol za deponovanje izvađenih plombi i amalgamskog otpada kojeg zubari treba da se pridržavaju (u uređenim državama nije da "treba" nego moraju da se pridržavaju)?
O tome koliko je živa "stabilan materijal" govori i čuveni video snimak gde su plombe ispuštene u akvarijum sa rastvorom koji kopira pljuvačku u ustima i zatim snimana otrovna isparenja.
Kao i još čuveniji rengenski snimak ovce kojoj su namerno ugrađene ove plombe i koji je pokazao koncentraciju žive u ustima, jetri i želucima životinje, i megakoncentraciju žive u bubrezima (obratite pažnju na ovaj detalj svi vi koji imate bubrežne probleme). I za samo mesec dana ovci su otkazali bubrezi.
Serijal tekstova o preciznom Haginsovom protokolu moći ćete da čitate u sledećim člancima.
Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani
Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2011 - 2012 - 2013 ALL RIGHTS RESERVED
