Ja sam Kira i bavim se uspešno godinama energetskim lečenjima. Možete me kontaktirati na e-mail: kirazdravlje@gmail.com.

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova. Autor jedino dozvoljava postavljanje linka. Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka. COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2022 ALL RIGHTS RESERVED

Saturday, May 27, 2017

Vitamin C


Vitamin C je jedan od najpoznatijih tradicionalnih antioksidanata koje znamo i za razliku od mnogih životinja, mi, morski prasići i primati ne možemo da ga proizvedemo u svojim telima. A izuzetno nam je potreban za mnoštvo bioloških procesa što uključuje njegovu ulogu esecijalnog kofaktora u enzimatskim reakcijama.

Na ovaj način on igra jako bitnu ulogu u proizvodnji kolagena, karnitina (koji pomaže telu da masnoću pretvori u energiju) i kateholamina (hormona koji se stvara u nadbubrežnim žlezdama). Takođe se koristi za zarastanje rana, regeneraciju i zdravlje kostiju i zuba, a takođe igra i ulogu pomoćnika prilikom apsorbovanja gvožđa.

Kao moćan antioksidant vitamic C sprečava oštećenja izazvana slobodnim radikalima i time pomaže i srčane funkcije, kao i održavanje mladolikosti.

Vitamin C je postao poznat širom sveta zahvaljujući Lajnusu Polingu kao tretman protiv prehlada, gripa i mnogih drugih bolesti. Poling je dobio čak dve Nobelove nagrade i bio je proglašen za jednog od dvadeset najvećih naučnika ikada. Ali bez obzira na ove činjenice medicinski svet je bio protiv njegove ideje o ovom vitaminu. O ovoj temi je objavio nekoliko knjiga, međutim i dan danas se smatra da je otišao "predaleko" i zato je bio ignorisan.

Propisana dnevna doza vitamina C je 40-60mg, a Lajnus Poling je preporučivao 1000mg ili 1 ceo gram. Sam je govorio da je dnevno lično uzimao 12 grama, a ukazivao je i na činjenicu da veterinari preporučuju više doze za primate od lekara. Imajući tu činjenicu u vidu ekstrapolirao je doze za majmune i uvideo da doza za ljude treba da se kreće oko 6 grama.

I iako je imao mnogo protivnika, daleko mlađih od sebe, sve ih je nadživeo i napustio nas je u svojoj 93. godini starosti. Dve dekade posle njegove smrti pojavljuje se sve više i više naučnih radova koji potvrđuju njegove teze i eksperimente.

Ono što je izuzetno važno je i činjenica da vitamin C može da bude izuzetno citotoksičan za ćelije raka. I Riordan klinika pokazuje decenijama kako se uspešno brzo i jeftino leči rak svake vrste korišćenjem intravenoznog vitamina C. A najveće otkriće doktora Hjua Riordana koji je i vodio svoju kliniku bilo je upravo da administracija intravenoznog vitamina C ima selektivno citotoksično dejstvo na ćelije raka.

U jednom od svojih naučnih radova napisao je da ćelije raka zavise od glukoze kao od svog primarnog izvora metaboličke energije i za to koriste transportne mehanizme koji se zovu glukozni transporteri. Kod većine životinja vitamin C je sintetizovan iz glukoze u samo četiri metabolička koraka. Zato je i molekularna struktura vitamina C izuzetno slična glukozi. I posledično, ćelije raka aktivno transportuju vitamin C u sebe.

Te ako velike količine vitamina C stoje na raspolaganju u blizini ćelija raka biće apsorbovane ogromnim brzinama, i u ovako neuobičajeno velikim dozama vitamin C koji je antioksidant će početi da se ponaša kao pro-oksidant u toku svoje interakcije sa bakrom i gvožđem. A ova hemijska interakcija će proizvesti i manje količine vodonik-peroksida. Povećanjem koncentracije peroksida, zahvaljujući ovim kontinuiranim reakcijama, ćelije raka biće razgrađene iznutra.

Bazirajući svoj rad na naučnim radovima nekoliko velikana medicine pre njega, doktor Riordan je bio u mogućnosti da dokaže da je zbog svega ovog navedenog iznad, vitamin C selektivno toksičan za ćelije raka u slučaju da se dozira intravenozno i publikovao je svoje radove. Ko želi može slobodno da pronađe mnoge od njih.

Pored toga što je odavno poznato da nedostatak vitamina C izaziva skorbut, francuski naučnici su u brojnim studijama pronali vezu između manjka ovog vitamina i moždanih udara, a takođe su ukazali i na činjenicu da može da reguliše i krvni pritisak i na taj način smanji opasnost od udara za čitavih 40%. Ovo je potvrđeno i jednom japanskom studijom koja je izvođena dvadeset godina i pokazala je slične rezultate.

Sve to se dešava zato što vitamin C utiče na dilataciju krvnih sudova i neophodan je za biosintezu kolagena, koji pomaže krvnim sudovima da ostanu elastični i neoštećeni.

Pa kako da znate da li vam fali ovaj toliko važan vitamin?

Ako vam je kosa suva i rascvetana, ako vam je koža suva i lako puca, krvarite često iz nosa, imate gingivitis (upale desni), sporo vam zarastaju rane, teško se rešavate infekcija, krvare vam desni, lako vam izlaze modrice ili pucaju kapilari - to su znaci da vam je potrebno više vitamina C.

Nedostatak vitamina C se najbolje nadomešta ishranom punom povrća i voća, naravno od proleća do kasne jeseni. I treba da se hranite naročito paprikama, čili papričicama, paradajzom, limunom, pomorandžama, grejpfrutom, jagodama, kivijem, karfiolom, keljom, brokolijem, slatkim krompirom. A zimi vam na raspolaganju stoji kiseli kupus i kiselo povrće, pečen krompir koji obiluje ovim vitaminom i zamislite, čajevi od jelki ili borovih iglica.




U nekim slučajevima i pored valjane ishrane biće potrebno da dodate i suplemente, pa je tu bitno da znate da je najjefektnija forma lipozomski vitamin C. Ovaj oblik vitamina C zaobilazi mnoge tradicionalne "probleme" koji se javljaju sa klasičnom askorbinskom kiselinom, kao što je gorušica ili poremećaj želudačne kiseline, i time postiže daleko više intracelularne koncentracije. Međutim, obratite pažđnju na činjenicu da još uvek nisu urađene detaljne i dugogodišnje studije u vezi ovog oblika i zato nemojte eksperimentisati previše ili predugo uzimajući baš lipozomski vitamin C, jer može da šteti jetri.

Pored ovog popularan je i natrijum askorbat, koji takođe ne izazova haos u želucu.

Međutim, prilikom uzimanja standardnih formi vitamina C budite obazrivi oko učestalosti doziranja. Istraživač biofizike dr. Stiv Hikej u svojoj knjizi "Askorbat" ističe da se viši nivoi u plazmi postižu češćim uzimanjem manjih doza ovog vitamina. Eksperimenti su pokazali da je koncentracija vitamina C u plazmi kontrolisana preko intestinalnog transporta (kako ide "prevoz" kroz creva), transporta u tkivima i preko renalne reapsorbcije.
Pronađite svoj "stil" što se tiče doziranja, jer neko može da uzima ovaj vitamin dugo i u istoj koncentraciji svakog dana, dok neko drugi može da ga koristi na takav način samo kada predoseti dolazak virusa.


Informacije u vezi mojih usluga lečenja i zakazivanja termina možete pogledati na KONTAKT strani

Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.


COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2017 ALL RIGHTS RESERVED