Zova je širom sveta viđena kao sveto drvo, toliko sveto da ga se treba pribojavati. Na Britanskim ostrvima se veruje da ako neko poseče zovu, biće kažnjen direktno od strane žene koja živi u tom drvetu. A ona je širom Evrope poznata pod imenima Elda Mor, Hilde Moer, Frau Elhorn ili Frau Holle (sveta gospođa ?). I upravo ta žena se nalazi u mnogim narodnim pričama širom našeg kontinenta.
Ona je takođe i zaštitnik dece i hoće da pomogne svakom ko je lepo zamoli. Ali isto tako, ume da bude izuzetno osvetoljubiva prema bezobraznim ljudima. Baš kao i svaka veštica, zato je ona i zaštitnik veštica i babica, i kada imate nešto teško na duši, uvek možete da sednete ispred zove, istresete svoju tešku priču i ona će vam pomoći.
Zova ili Ruis je poslednje slovo ogamskog (keltskog) alfabeta i retko kada dobija status drveta, nekako je uobičajeno da je gledamo kao veliki grm. Međutim, može da izraste u jako drvo čak do 10 metara visine.
Preparati ili lekovi koji se prave od zovinih cvetova i bobica (što u našim krajevima do sada nije bio čest slučaj, ali bobice su sjajne i za džemove) su jako dobri za rešavanje dečijih groznica, prehlada i gripova. Cvetovi zove mogu da se suše za čaj, ili da se koriste sveži za tinkture i tako skidaju temperature jako brzo. Doze od 5 do 10 kapi treba da se ponavljaju na svakih pola sata i to će da proizvede željeni rezultat.
Bobice zove mogu da se koriste sveže ili suve za tinkture, ili mogu da se ukuvaju za vrlo ukusne džemove, želee i sirupe. Nauka je odavno potvrdila medicinska svojstva ove biljke i zovine bobice umiruju upaljena grla, težak kašalj, olakšavaju napade astme i bronhitisa, i čiste pluća od šlajma.
Fermentisane bobice zove služe kao polutrajna boja za kosu za one koji vole tamnije tonove.
Sveži zovini cvetovi mogu da budu fermentisanii u šampanjcu, i neki poznavaoci alkoholnih pića ovo zovu "tečna svetlost". A to zavisi od prirodne plesni koja se nalazi na površini cvetova, a koji opet treba da se skupljaju po sunčanom danu. Vino od zove je naravno poznato širom sveta zbog boje i specifičnog ukusa, i ako niste, probajte ga, neke berbe su prosto čudesne.
Ruis na keltskom znači i "crven u licu", što neki stučnjaci vezuju za sramotu ili zbunjenost, dok drugi veruju da se odnosi na gnev. Šta god bilo istina ili koren ove reči, zova se koristi za one koji imaju crvena lica, najčeće zbog temperature. Iz ovog razloga mnogi smatraju da bi mogla da bude odlična i za lečenje rozacea poremećaja na koži.
"Bubuljice" na grančicama su herbalna signatura da se ova biljka koristi i za bubuljice. Zovini listovi se potapaju u vrelu vodu i koriste kao čaj za ispiranje lica, probleme sa crvenilom ili bilo kojom drugom vrstom "buktanja".
Takođe, oblozi od zovinih listova se koriste i za udarotine, modrice ili glavobolje. A uvarak od grančica se koristi protiv čireva, opekotina i oderotina.
Naravno, ne zaboravimo da je zova vilinsko drvo, i ako prespavate ispod njega (nje?) u noći punog Meseca, javite ako ste ugledali neku. A ako je pun Mesec blizu letnje dugodnevice, priča se da će vas vile i pozvati da igrate sa njima. Sa druge strane, veruje se da se zovinim štapom najsigurnije isteruju demončići. I ovo verovanje je bilo toliko dobro ukorenjeno po Evropi da su kočijaši nosili specijalno ukrašene štapove od zove.
Zova je takođe šuplja, što je vekovima sasvim lepo korišćeno za transport tečnosti i za muzičke instrumente - transport osećanja.
Isto tako se veruje da ovaj štap može da traje duže of gvožđa kada je poboden u zemlju. Ova biljka raste u umerenoj klimi, mada voli hladne zime. A ako posadite jednu, uživaćete u predivnom mirisu cvetova, preukusnim bobicama i ko zna, možda jednog dana zaigrate i sa vilama.
Tinktura od suvih bobica zove
Napuniti teglu suvim bobicama zove do pola, a zatim naliti do vrha što čistijom vodkom. Zatvoriti dobro, obeležiti datum i čuvati na tamnom mestu sledećih 6 sedmica. Posle toga tinktura je spremna za korišćenje.
Eliksir od zovinih bobica
Staviti 60 grama suvih bobica u teglu od 1 litra i napuniti je pre toga proključanom vodom. Zatvoriti i ostaviti da prenoći. Sutradan slobodno piti, po pola šolje u toku dana.
Uvarak od suvih bobica
Usuti litar eliksira (recept iznad) sa bobicama u šerpu i kuvati na laganoj vatri dok tečnost ne ispari na polovinu ili čak i više od toga. Generalno, treba da vam ostane 1-2 šolje uvarka, a onda se ovo uzima na kafenu kašičicu. Najbolje je držati ga u frižideru i možete da napravite i sirup na ovaj način mešajući ga sa šećerom ili medom.
Sirup od suvih bobica zove
Recept je isti kao iznad, samo što se koristi ista količina meda ili šećera koliko imate tečnosti. I čuva se u frižideru.
Glicerit od suvih bobica
Kupite glicerin u apoteci i razblažite ga makar na pola destilovanom ili prethodno prokuvanom, pa prohlađenom vodom. Razređenje može da ide i do 1 dela glicerina i 4 dela vode, i dalje će biti efektivno. Napunite teglu do pola suvim bobicama zove, a zatim do vrha ovako razređenim glicerinom. Ovako napravljen glicerit je spreman za upotrebu posle 6 sedmica, po jedna puna pipeta.
(Ovo je recept za one koji ne smeju ni da primirišu alkohol, ali im je potrebna tinktura.)
I za kraj, moja omiljena čokolada sa džemom od zove, iz Budimpešte. Nadam se da će se neko setiti uskoro da počne da pravi ovaj džem i koda nas, pa da pređemo i na čokoladu.
Sadržaj ovog bloga je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Zabranjeno je kopiranje sadržaja sa ovog bloga na druge on line lokacije, kao i bilo koja dalja distribucija i prerada tekstova.
Autor jedino dozvoljava postavljanje linka.
Kršenjem gore pomenutih pravila stiče se uslov za pokretanje krivičnog postupka.
COPYRIGHT ©KIRA 2010 - 2019 ALL RIGHTS RESERVED
