Ovo nije tekst o uzrocima i simptomima HIV i hepatitis uzrokovanih infekcija organizma, za tu svrhu služe nebrojeni tekstovi koje možete pronaći na Netu.
Ovo, takođe, nije ni tekst o belom luku, komovicama i bilo kojim sličnim metodama koje možete čitati na sajtovima raznih travara.
Ovo je tekst o ozbiljnom pristupu sa rešenjem.
I samo da pojasnim do kraja. Ja se ne razumem u ovaj tip oboljenja, niti sam radila energetske terapije a koje su koristile osobama obolelim od ovih infekcija. Sve što znam pisaću u tekstu ispod, te bih zamolila sve zainteresovane da me ne kontaktiraju po ovim pitanjima, pošto jedino mogu papagajski da im prepričam ono što već piše ovde. I ništa više.
I to nije zato što na bilo koji način odvajam ovakve obolele od ostalih, već zato što zaista počinjem da gubim živce odgovarajući na ista pitanja već godinama (ne prodajem šagu, ne držim kurseve Qi Gonga, niti radim dijagnostikovanje - to je protivzakonito) i to obično u vreme kada vrlo jasno piše da nisam na raspolaganju.
Dakle, da počnemo...
Što se mene tiče imam dve informacije, od kojih je prva u domenu neozbiljnosti.
Pre par meseci sam odgledala jedan od intervjua iz serijala Project Camelot u trajanju od preko 4 sata. Za one koji se ne razumeju, ovaj projekat je i pokrenut kako bi se javnost upoznala sa slučajevima običnih ljudi ili onih koji imaju pristup tajnim dokumentima, a koji imaju validne informacije u vezi vanzemaljaca.
I to je generalno to.
Međutim, u jednom od tih intervjua čula sam priču vezanu za HIV virus.
U pitanju je John Lear Tells All - Part 2 of 4
(klik na naslov da čujete tu priču koja se spominje u 30-tom minutu)
U popriličnoj priči o vanzemaljcima, energetskoj konverziji, teoriji zavere, ljudima koji su radili za državne službe pa ih je pojeo mrak, ljudima koji su uspeli da pobegnu... sasvim slučajno razgovor je skrenuo na temu HIV virusa.
Po rečima Džona Lira, virus je izmišljen u Americi i kasnije je prenesen u Afriku gde se, kako vidimo i danas, vrlo lepo primio. I to je sve u redu, otprilike većina ljudi na ovoj planeti i misli da je to istina.
Ono što se manje zna je da je prilikom sintetisanja virusa istom prilikom napravljen i tzv.antidot. Lek za eliminaciju virusa.
Po Lirovim rečima, lek se spravlja iz buđi jedne vrste kineskog krastavca. Lir kaže i tačno latinsko ime. Ovo da se lek spravlja iz buđi, za one koji to ne znaju i sedeli su na ušima na časovima biologije u osnovnoj školi, je jako stara tehnologija, još iz vremena otkrića penicilina (pošto se i on tako pravi, kao i ostali antibiotici).
Ekipa Lirovih prijatelja je 3 puta išla u Kinu baš zbog ovoga i svaki put bi, pošto su putovali avionom, dolazili kući sa upropaštenim biljkama. Da li su bile "skuvane" na neki način aerodromskim uređajima za detekciju ili namerno uništene od strane kineskih vlasti (koji bi i mogli da namirišu namere male odabrane ekipe koja umesto suvenira tegli krastavce) ne zna se.
Ono što je meni bilo jako interesantno je zašto nisu pokušali vozom ili autobusom do neke susedne zemlje gde bi mogli na miru da iznajme laboratoriju i rasejavaju buđ, ali ostadoh bez odgovora.
U 37:35 - tom minutu Lir čita dokument do kog je došao njegov prijatelj čuveni Bob Lazar (čuven zbog svog rada na reversnoj inžinjeriji sistema propulsije na vanzemljaskim brodovima) i kaže:
Virus HIVa je zaštićen proteinskim omotačem na RNK koje sprečavaju antitela (T4) da detektuju i eliminišu virus.
Elem, receptura ide ovako:
Lek za HIV virus se nalazi u ekskrementu bele buđi koja raste na kineskom krastavcu (Trichosanthes kirilowii). Ovaj ekskrement koji se razvija za otprilike 2-3 nedelje se razdvaja sa hidrozin-sulfatom (? ovaj deo nisam čula tačno) u acidnom (kiselom) procesu koji razlaže proteinski omotač na RNK i otkriva nukleus virusa koji je sada detektovan od strane T4 ćelija i uništen.
Bez obzira koliko je oslabljen imunosistem virus će biti uništen u roku od 36 sati, pod uslovom da se primeni pravilno doziranje (od 20 cc za tih 36 sati). Za to vreme ne treba uzimati bilo koji drugi antibiotik. Šta ovo znači tačno ne znam, pitajte svog lekara specijalistu ili nekog ko se razume u hemiju i doziranje.
Ne sme da se daje više od 20cc doze u roku od 36 sati i toliko je potrebno da metaboliše u telu i razloži proteinski omotač virusa.
Ko je zainteresovan neka sam istražuje dalje, meni je važno da napišem i ovu priču koja mi se čini daleko lakšom za izvođenje.
Takođe, par meseci ranije na sajtu One Radio Network slušala sam intervju sa doktorom Piterom Džovanovičem, kako ga je domaćin Patrik Timpone nazvao.
Dr. Peter Jovanović je kao i masa ostalih odgovornih doktora napustio svoju državu (US) i osnovao kliniku u Maleziji kako bi mogao neometano da se bavi pravom medicinom, a ne samo dilovanjem.
Iz istog ovog razloga masa najboljih stručnjaka je emigrirala u Ekvador koji danas postaje prva svetska sila u brzom, lakom i jeftinom izlečenju od raka. A kopirajući ovaj uspešni recept Kina je pošla njihovim stopama i sada postaje druga sila po medicinskim pitanjima.
Elem, intervju sa doktorom Jovanovićem možete poslušati na sajtu One Radio Network.
klik na naslov
Klinika doktora Jovanovića koristi ozon i to nije ništa ni novo ni spektakularno na medicinskom tržištu.
(Novo je, spektakularno i neverovatno za čoveka koji vodi hematološki kabinet na VMA, pošto mi je u telefonskom razgovoru poprilično ljut izjavio da nikada čuo nije da postoji aparat koji može da ozonizuje krv.)
Postupak ozoniziranja se suštinski izvodi ovako - pacijentu se uzme krv. Zatim se ta krv ubaci u aparat za ozoniziranje gde krv u sebi sada sadrži ozon - O3. Krv se vrati u krvotok pacijenta. S obzirom da je molekul O3 ekstremno nestabilan on se vezuje za viruse, bakterije, gljivice i sve redom što nađe na putu i oksidiše ih, to jest ubija momentalno.
I ovo je medicinsko-tehnološki jako stara priča. Međutim, virusi imaju tu jako ružnu naviku da se ponašaju kao na primer komjuterski programi. Zavuku se u jedro ćelije, zaglave se unutar DNK lanca i tu naprave džumbus. I tu ozonizirana krv teško da može da dopre.
Iz ovog razloga dr. Jovanović je pronašao svoju recepturu, koju je i zaštitio, koju prvo intravenozno ubaci u telo pacijenta, sačeka neko vreme, koje je potrebno da ova supstanca uđe u ćelije i tek tada radi serije sa transfuzijama ozonizirane krvi.
Posle toga, kako on tvrdi, virus ne može da se pronađe ni u krvi, niti igde u DNK analizi.
I ovo važi za sve tipove virusa, od herpesa, preko oba tipa hepatitisa do HIVa.
Da li je istina ili nije - ne znam.
Znam da je dr. Jovanović ugledan doktor i ne verujem da bi mogao tako grandiozno i bezočno da laže.
Negovu kliniku možete pronaći na ovom linku: http://www.ozonehospital.com/
Koliko znam pacijenti se sačekaju na aerodromu u Kuala Lumpuru i prebace do klinke, gde žive i primaju terapiju.
I takođe, koliko znam avionska karta od Beograda (obično preko Londona) košta oko 1200 evra u jednom pravcu i to van sezone.
Ne znam koliko košta sam tretman i koje je vreme boravka na klinici, niti sam plaćena da radim ovu vrstu marketinga.
Samo prenosim informacije koje bi možda mogle da spasu živote.
I to je sve.
Ako jeste zainteresovani za ovu vrstu terapije pronađite kontakt na njegovom sajtu i pitajte ga (na engleskom jeziku). I nadam se da ćete pronaći rešenje.
Zamolila bih isto tako ako neko već proba jednu od ove dve vrste terapija da mi, ako može, pošalje mejl i napiše koji su rezultati i troškovi.
Naravno da nijedan lični podatak neću otkriti (ne samo ovde, nego bilo gde i bilo kada).
Informacije i to istinite vezane za tok lečenja su potrebne kako bi još neko mogao da pronađe rešenje.
I hvala unapred na toj pomoći.
